Crna lista

Jeste li znali da i Udruženje novinara Srbije ima svoju crnu listu? Začas posla smo je sastavili od imena poslanika u Skupštini Srbije koji su u leto 2009, po kratkom postupku i ni pitajući novinare, izglasali sraman medijski zakon koji je Ustavni sud samo nekoliko meseci kasnije morao da ukine

Taj akt je u jednome bio veoma sličan onom ozloglašenom Miloševićevom zakonu iz 1998. godine (ili Vučićevom, kako ga danas rado zovu, jer je aktuelni premijer tada bio ministar informisanja). Samo deset godina posle Miloševića i Mlađan Dinkić se dosetio da je Srbiji potreban akt po kom je medije moguće gasiti po hitnom postupku. I dok je Milošević pravio zakon za „Evropljanin” Slavka Ćuruvije, čija je imovina za 48 sati konfiskovana, dotle je Dinkić na zub uzeo Raju Rodića i njegov „Kurir”. Na talasu demokratije koja je došla posle petooktobarskih promena „Kurir” nisu ni morali da gase. Dovoljna je bila pretnja zakonom i hapšenje Raje Rodića da se uređivačka politika njegovog tabloida usaglasi sa željama vlasti. Evropa za to vreme nije ni trepnula.

Čitalac se svega toga verovatno seća. Ipak, zamislite zaprepašćenje novinarske branše kada smo u nedelju na Televiziji B 92 otkrili da četiri urednika i novinara uglednih beogradskih glasila, koji su te večeri „rešetali” šefa srpske diplomatije baš kao što je u prethodnoj emisiji premijer Vučić „rešetao” njihove kolege, ni kroz maglu ne mogu da se sete da je 125 poslanika Skupštine Srbije pre samo šest godina izglasalo drakonski medijski zakon, a znali su da krši i Ustav Srbije i član 9 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Uzalud je Ivica Dačić pokušao da na ovu epizodu u novijoj istoriji Srbije podseti mladog kolegu koji je izgleda nasledio nekadašnji nedeljni termin Olje Bećković. Njega i njegove uglednije i starije kolege više je zanimalo kako će Dačić da odgovori na afere iz tabloida. Nije dozvolio šefu socijalista da podseti na to kako je odbio da glasa za sramni zakon. Zadihano je dva puta pitao: „Hoće li se pojaviti Vaše slike na plaži sa Mišom Bananom?”

Ne znam ko je bio na plaži sa Bananom i ne znam je li takva slika dokaz krivičnog dela, ali znam da su depeše „Vikiliksa” potvrdile da je Mlađan Dinkić ucenio Borisa Tadića da će mu srušiti vladu ako ne pristane na neustavni zakon; znam da je to znala cela diplomatska čaršija i „tout Belgrade”, da je to znalo i onih 125 poslanika Skupštine Srbije čija imena se nalaze na crnoj listi UNS-a.

Mnogi ljudi sa crne liste danas su se premetnuli u borce protiv cenzure. Neke moje kolege bile su 2009. ravnodušne što „proevropska” vlada „davi” slobodu govora, nadajući se da će usput da „pridavi” i konkurentske tabloide.

To tako ne biva. Tabloidi su preživeli, a novinarstvo se „davi”. Koga sad da stavimo na crnu listu?

Dok o tome mislimo, dozvolite da iskažem poštovanje Ivici Dačiću. On se 2009. barem nije pravio mrtav.