Zašto je vlasti naprednjaka potrebna takva zamena teza – da se svako pitanje o bliskom premijerovom okruženju – smesta okarakteriše kao crtanje mete, satanizovanje i smišljena negativna kampanja?
To što tu zamenu najrevnosnije vrše mediji i njihovi vlasnici najbliži premijeru – Pink i Informer, pa tek potom saradnici u Vladi, u stvari ne menja ništa. Kako je moguće da se u društveni problem kome ti mediji i zvaničnici posvećuju najveću pažnju pretvori to što Danas u fokus političke teme stavi politički angažman u Srpskoj naprednoj stranci premijerovog brata Andreja Vučića?
Podsetimo, reč je partiji koja kontroliše apsolutnu većinu u parlamentu, koja ima premijera, čiji je osnivač predsednik Srbije, koja drži sve resore sile – policiju, vojsku, pravdu, Biro za koordinaciju službama bezbednosti, koja ima vlast u većini gradova i opština u Srbiji i kojoj su svi tiražni i gledani mediji naklonjeni.
A u tu i takvu moćnu organizaciju, njen lider i premijer Aleksandar Vučić, po sopstvenom priznanju, jedva stigne da svrati u nekoliko meseci, pošto je zauzet državničkim obavezama. Ponekad se pojavi na partijskim događajima da pruži naprednjacima verbalnu podršku i to je to.
Pa ko onda rukovodi tom partijom i ko osmišljava njenu politiku, nastupe, strategiju, ili to javnost uopšte ne sme da se usudi da pita? Treba je li, da se zadovolji odgovorom da su to legitimno izabrani partijski organi. E sad, stvar je u tome što ti legitimno izabrani organi i lokalna povereništva, šalju i objavljuju vesti na svojim sajtovima i društvenim mrežama. I u njima se s vremena na vreme, detaljno protokolarno opisuje kako im je „brat premijera“, „član Izvršnog odbora“, „član Izbornog štaba“ Andrej Vučić boravio u gostima i kako je zadovoljan njihovim radom, „ali moraju bolje“.
Te objave uočila je i opozicija, pa se ponekad oglašava svojim saopštenjima pitajući šta je formalna stranačka funkcija Andreja Vučića, budući da bilo koji običan član SNS iz Beograda, sasvim sigurno ne bi bio tako dočekan kao što je ovaj visoki gost.
Da li je javnosti u Srbiji dozvoljeno samo da iskazuje poštovanje i ljubav za mlađeg premijerovog brata, a tabu temu predstavlja svako interesovanje za to kako zaista funkcioniše SNS?
Ili je možda mnogo bolje pitanje s početka: zašto? Jer, ne bi bilo sporno da je Andrej Vučić preuzeo neki formalni stranački angažman, odnosno oni koji bi to kritikovali i to branili, delovali bi na javnom terenu i licem u lice. Pa bi ovi drugi recimo mogli da pitaju a „nisu vam smetala braća Kenedi“, a ovi prvi da insistiraju da je stranka privatizovana.
Zašto bi takva vrsta javne polemike bila problem, a ova sadašnja sa ovoliko loših etiketa, sa izvrnutim tezama, izmišljenim teorijama o stranim plaćenicima, ali i sa otvoreno pretećim tonom usmerenim prema Danasu, kako sami naprednjaci kažu, malotiražnom dnevniku, nije?
Jedno je sigurno – svaki mogući odgovor je razlog za brigu.
Komentar redakcije Danasa
Filmovi o novinarima i za novinare
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.