Duga istorija urušavanja

Kojoj garnituri na vlasti odgovara servis građana, ako i njoj ne služi? Jer su malo vladali njihovi, a onda malo naši, koji će onda smeniti njihove i tako ukrug. Jedna nova generacija odlučila je da objasni da tako više ne može

Vraćam se iz Plovdiva (Bugarska) sa mesinganom glavom sa ugraviranim: PRIX CIRCOM REGIONAL 2016, Magazine & News Magazine Award. Kod koleginice Vanje Đurić je plaketa sa sličnim natpisom. Da je političke mudrosti i demokratske države nagradu bismo odnele direktorima televizije i programa i negde je sa ponosom smestile, a onda bismo zajedno smišljali nove teme, namenjene gledaocima, pa ih možda i zajedno slali na razna druga takmičenja. Ipak, u novonastalim okolnostima, ostavki i smena u RTV i glavu i plaketu odnele smo kućama. Jer, nemamo kome da ih predamo.

Emisiju Radar i onu nagrađenu, posvećenu genocidu u Srebrenici i zločinima nad Srbima u Bratuncu, koju je žiri CIRKOMA ocenio kao najbolju i profesionalno urađenu, baš kao i sve ostale emisije Radara, novi uređivački tim informativnog programa je kvalifikovao kao neobjektivne, bez druge strane, uz naznaku da se pristup temama mora promeniti. Ni izbor tema, ni pristup temama ekipa Radara neće menjati. Da li će nas objavljivati i do kada to je već druga stvar. Ono što spada u prvu je pre svega odbrana profesije, zalaganje za etičke kodekse novinarstva i odbrana javnog servisa, koji ne sme biti servis političara, već mora biti servis građana. I upravo tu, dolazimo do problema. Kojoj garnituri na vlasti odgovara servis građana, ako i njoj ili samo njoj ne služi? Jer im se može, jer je to tako do sada bilo normalno, jer su sada malo vladali njihovi, a onda malo naši, koji će onda smeniti njihove i tako u krug.

Taman dok su njihovi da se malo odmorimo, dok ne dođu naši…… Njihov tim radi, naš se odmara, pa se onda njihov odmara, a naš radi i nema ljutiš. I vuk siti i ovce na broju. I zašto bi se uopšte iko bunio zbog smena čak 14 urednika i novinara u informativnoj redakciji i to telefonski, bez obrazloženja. Ipak, jedna nova generacija mladih ljudi i sa TV i sa O radija, odlučila je da javnosti i pre svega onima u matičnoj kući objasni da to tako nije normalno i da više ne može i da se više ne sme ponavljati i da konačno politika mora ostati političarima, novinarstvo novinarima, a javni servis građanima. Ako je sve ovo deklarativno i poznato i svi se načelno slažu sa iznetim tezama, zašto se glas razuma, ovoga puta glas protiv, tek sada prvi put čuje, u dugoj istoriji smenjivanja, a onda i urušavanja RTV-a? Da li je moguće da promene unutar TV-a, koje više od dve decenije prate političke promene, do sada nisu izazvale nikakve reakcije zaposlenih, da ne kažem i tzv. običnih građana. Nisu, jer tada nije imalo šta da se brani, čast ponekim emisijama. Sada ima. I Dobro jutro Vojvodino i Dnevnik u 5 i Razglednice i mnoge druge emisije, pa i Radar, spomenut na početku priče. I nije ih bilo lako stvoriti posle decenija urušavanja imidža pokrajinskog javnog servisa, kojem su upravo umnogome doprineli i sami zaposleni, koji su čekali svoj red da urednikuju bez puno pitanja i potpitanja, bez analiziranja, bez istraživanja.

Prošle nedelje smenjeni urednici i novinari su radili drugačije, neki jer su se u međuvremenu oslobodili autocenzure, neki jer su shvatili da je ipak sramota ćutati, neki jer iskustvo ćutanja, zahvaljujući svojim godinama, nisu ni imali priliku da iskuse. Da su radili drugačije, do kraja predano ne potvrđuju samo domaća i međunarodna priznanja, ne samo iskazana podrška građana na ulici i preko društvenih mreža, već i politička odluka UO da prvo smeni, programskog direktora Slobodana Arežinu, potom imenuje jednu od onih koja je čekala svoj red, da bi ona onda imenovala svoj tim, koji je takođe čekao. Svoju priliku i još jednu šansu. Mnogi od njih, pre svega koji su danas na najvišim uredničkim mestima, te svoje uloge su već odigrali devedesetih, ali i sredinom 2000-ih. Baš, kao i oni koji su ih tu jednoglasno, u demokratskoj državi, postavili, smatrajući i RTV, baš kao i sve ostalo, svojom prćijom. Da u toj, njima prćiji, a nama javnom servisu građana, danas ima ko da razmišlja svojom glavom pokazao je građanski protest Podrži RTV, ali i mesingana glava sa početka teksta, koju ćemo braniti danas, da nas sutra ne bi bilo sramota.