Dva izveštaja o mnogo medija i malo istine

Otkako je pokojna Verica Barać 2011. godine objavila izveštaj o stanju u medijima, problemi štampe u Srbiji više se ne mogu prećutati. Uticaj političke elite na uređivačku politiku, kupovina publiciteta političara i stranaka novcem poreskih obveznika, kao i sumnjivo vlasništvo prestali su da budu predmet pretpostavki i postali dokumentovane činjenice.

Od pre nekoliko dana pred nama je novi izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije o vlasničkoj strukturi i kontroli medija. Po broju strana više nego trostruko obimniji od prethodnog, on se bavi i pojavama koje izveštaj Baraćeve nije posebno razmatrao, poput privatizacije medija, tabloidizacije, cenzure i autocenzure ili davanja poreskih olakšica kao vida uticaja na medije. Novi izveštaj analizira i vlasničku strukturu većeg broja medija nego prethodni (njih 50 u odnosu na 30), uključujući i portale, kao i kablovske operatere kojih takođe nema u izveštaju iz 2011. godine.

To što se o izveštaju sada govori na otvoreniji način, kao i to što je javnost u dobroj meri upoznata da takav dokument uopšte postoji – mogao bi delimično biti i odgovor na pitanje ima li u Srbiji cenzure.

Ipak, ostaje utisak da iz novog izveštaja nismo saznali mnogo toga novog, mada je upadljiva razlika kada je reč o medijskom prijemu i predstavljanju dva dokumenta. Izveštaj koji je radio savet, na čijem je čelu bila Verica Barać, naišao je na zid ćutanja u vodećim medijima, iako je doneo eksplozivna saznanja o tadašnjem odnosu države i medija. Baraćeva je i počela rad na ovom dokumentu želeći da otkrije zbog čega su mediji zatvoreni i neprijemčivi prema istraživanjima krupne sistemske korupcije koje je radio savet. No malo je pažnje dobilo saznanje da je ministarstvo Olivera Dulića samo jednom beogradskom tabloidu u vlasništvu „Ringijera” uplatilo pola miliona evra za „istraživanje životne sredine”, da istraživanja nije bilo, ali je zato taj list objavio sijaset pozitivnih tekstova o ministru Duliću.

Novi dokument ovoga puta nije prećutan. O njemu su izveštavali gotovo svi vodeći mediji. Članovi saveta imali su i sastanak sa ministrom kulture i informisanja Ivanom Tasovcem, kao i državnim sekretarom zaduženim za oblast informisanja Sašom Mirkovićem.

– To je prvi put da imamo bilo kakvu reakciju vlade na izveštaj o medijima – potvrdila je u jednom od intervjua Miroslava Milenović, član Saveta za borbu protiv korupcije i vođa tima koji je radio na izveštaju. Osim nje, kako nam je rekla Milenovićeva, na dokumentu su radili svi članovi saveta, kao i saradnici – Snježana Milivojević, Ana Stevanović, Anđela Milivojević, Ivan Ninić „i mnogi drugi”.

To što se o izveštaju sada govori na otvoreniji način, kao i to što je javnost u dobroj meri upoznata da takav dokument uopšte postoji – mogao bi delimično biti i odgovor na pitanje ima li u Srbiji cenzure. Savet je, inače, u novom izveštaju cenzuru i autocenzuru uvrstio u jedan od pet sistemskih problema medija u Srbiji. Zaključeno je, takođe, da je percepcija javnosti da cenzura postoji osnovana, a kao primeri navedeni su ukidanje pojedinih političkih emisija: „Sarapinog problema” na Studiju B i „Utiska nedelje” na B 92.

Petar Jeremić (UNS) zamera novom izveštaju upravo to što se ne bavi time koliko su ministarstva pojedinačno davala za medije, tako da nema podataka o tome da li se nastavila stara praksa ili nije.

Međutim, ni ovo objavljivanje izveštaja nije prošlo bez diskreditacije. Vericu Barać su svojevremeno vrlo oštro napale „Večernje novosti”, tada u vlasništvu biznismena Milana Beka, kog je savet dovodio u vezu sa malverzacijama u privatizaciji „Novosti” i „Luke Beograd”. Neposredno pre objavljivanja novog izveštaja, Miroslava Milenović i Ivan Ninić iz Agencije za privatizaciju, diskreditovani su u tabloidu „Informer”. Taj list je naveo kako je sadržaj izveštaja bezvredan i da se sveo na prepisivanje podataka sa sajta Agencije za privredne registre.

Da država kroz direktne subvencije favorizuje jedne medije na račun drugih, da političari u svom vlasništvu imaju medije i dobijaju za njihov rad novac iz budžeta, da se na RTS-u na netransparentan način dodeljuje novac različitim produkcijama, da velike marketinške agencije vode ljudi bliski političkim strankama – bile su konstatacije koje je pominjala i Verica Barać. I u novom izveštaju se ističe da je nemoguće utvrditi koliko država tačno izdvaja novca za medije, iako bi to morao da bude lako dostupan podatak.

Petar Jeremić, predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS), zamera novom izveštaju upravo to što se ne bavi time koliko su ministarstva pojedinačno davala za medije, tako da nema podataka o tome da li se nastavila stara praksa ili nije.

– To je bilo veoma značajno u izveštaju Verice Barać. Ukazano je na velike zloupotrebe budžetskih sredstava, a mi sad nemamo odgovor na pitanje da li je Vlada Srbije nastavila tu praksu. U novom izveštaju se navode uglavnom stvari koje su nama, koji se bavimo medijima, bile poznate, ali je dobro što ih je neko sistematizovao i dokumentovao – kaže Jeremić.

Novi izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije pokazao je da suštinskih promena, kada su mediji u pitanju – nema. To je njegova najveća vrednost, ali i ono što najviše zabrinjava – Vukašin Obradović

Dobar deo novog izveštaja bavi se analizom strukture vlasništva u medijima, ali nema novih saznanja o tome ko su stvarni vlasnici medija u Srbiji. Izveštaj tako „otkriva” da je u vlasništvu porodice ministra odbrane Bratislava Gašića lokalna televizija u Kruševcu, ali tu televiziju njegova porodica poseduje dve decenije pre nego što je on postao ministar. Kad je reč o netransparentnom vlasništvu nad listom „Politika”, više od Saveta za borbu protiv korupcije otkrili su novinari „Politike” pre dva meseca u tekstu „Prodaja i preprodaja ’Politike’”, o tome kako se trgovalo srpskim medijima.

Za većinu medija i dalje ne znamo ko su im stvarni vlasnici: od 50 analiziranih medija u novom izveštaju, kod čak 27 vlasništvo je netransparentno, delimično transparentno ili sporno.

– Novi izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije pokazao je da suštinskih promena, kada su mediji u pitanju – nema. To je njegova najveća vrednost, ali i ono što najviše zabrinjava – smatra Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Prema njegovim rečima, promenio se odnos snaga na političkoj sceni, kao što su se promenili i ključni akteri. Ali, smatra Obradović, suštinski problemi su ostali isti i u ovom izveštaju, kao i u izveštaju Verice Barać.

– Odnos medija i države ostao je gotovo nepromenjen. I dalje imamo problem netransparentnog vlasništva i kontrolisanja tokova novca u medijima – kaže Obradović.

Vlada Srbije nikada nije razmatrala izveštaj saveta Verice Barać, iako je to bio deo koalicionog dogovora iz 2012. godine.