Francuska za dva dana izvestila o padu aviona. Srbiji ni dve nedelje za helikopter nisu dovoljne

Upoređivanje profesionalizma i transparentnosti rada državnih organa Srbije i Francuske u slučajevima pada aviona u nepristupačnim Alpima i helikoptera nadomak Beograda, kao i pitanja koja mediji (ne) postavljaju tokom istrage, ukazuje na to do koje mere su kod nas i javnost i mediji podređeni interesima pojedinaca u vlasti

Bruka nacionalnih medija u Srbiji i njihov propagandni karakter vide se iz helikoptera Mi-17, ali naročito kad se uporede sa izveštavanjem stranih medija o avionskoj nesreći “Germanwingsa” u francuskim Alpima.

* TRI I PO SATA su bila potrebna za lociranje helikoptera koji je pao nadomak glavnog grada i najvećeg aerodroma u zemlji

Nije samo izveštavanje medija sramno. Upoređivanje profesionalizma i transparentnosti rada državnih organa Srbije i Francuske, od spasilačkih ekipa, preko predsednika države i najviših predstavnika institucija, do tužioca ukazuju na to do koje mere je kod nas interes javnosti podređen interesima pojedinaca u vlasti.

Da li je francuska istraga zaista prebrza kao što tvrde neki nemački piloti, vreme će pokazati, ali njena brzina svedoči i o tome koliko je važno sve raspoložive činjenice dostaviti javnosti na uvid kako ne bi došlo do sumnji da se nešto prikriva.

* JEDAN SAT je bio dovoljan za lociranje aviona koji je pao u nepristupačne predele francuskih Alpa

Upoređivanje izveštavanja medija i istraga ove dve nesreće – jedne o kojoj sve znamo do detalja i druge o kojoj ništa ne znamo i koja zbog toga svakim danom izaziva sve veće nedoumice i poprima karakter zataškavanja odgovornosti – ukazuje i na to zašto je važno da se Ministarstvo odbrane prene iz propagandnog sna i objavi sve činjenice o komandnoj i svakoj drugoj odgovornosti za sedam izgubljenih ljudskih života, kao i da Radio-televizija Srbije i glavni nacionalni mediji počnu da informišu, a ne da prikrivaju, dezinformišu i lažu javnost.

* DVE NEDELJE nisu dovoljne vlastima u Srbiji da saopšte uzroke pada helikoptera

HELIKOPTER Mi-17 Srbija

13. marta u 22.31 sat, pod još nerazjašnjenim okolnostima (mada je premijer Aleksandar Vučić nagovestio da je mogući uzrok kvar na mašini, a ne u glavama pojedinaca), srušio se vojni helikopter Mi-17 kojim je spasavana beba iz Novog Pazara. Poginulo je šestoro ljudi i beba.

Više od tri i po sata bilo je potrebno da se locira helikopter, iako je pao usred ravnice, pored glavnog grada i nadomak najvećeg aerodroma u zemlji “Nikola Tesla”.

* DVA DANA su bila potrebna vlastima u Francuskoj da saopšte uzroke pada aviona

Za to vreme mediji su zasipali javnost netačnim vestima o tome da je sleteo, iza kojih se nazirala priča o podvigu ministara odbrane i zdravlja, Bratislava Gašića i Zlatibora Lončara (tog jutra proslavio se već ministar policije Nebojša Stefanović spasavanjem deteta od otmičara, pa je baš zgodno bilo napraviti kontratežu). Tokom noći popravljaju brljotinu, obaveštavaju da se helikopter srušio i da nema preživelih.

14. marta u podne na sednici Vlade Srbije premijer prvi put saopštava imena poginulih. Nijedan novinar nije se usudio da pre premijera objavi ovu informaciju, iako su je imali i mada su porodice već bile obaveštene.

17. marta javnost u nedostatku odgovora spekuliše o mogućim uzrocima pada, a premijer iste večeri u “intervjuu sa samim sobom” na RTS otkriva deo izveštaja komisije koja je ispitivala lanac komandne odgovornosti, a koji je do dan-danas tajna za javnost. Kaže da je pilot pre pada rekao “Vidim pistu. Imam problem, moram u penjanje”. “Da li je reč o kvaru ili je bilo nešto drugo u vazduhu, saznaćemo iz kompletnog izveštaja sutra ili za koji dan”, rekao je predsednik Vlade Vučić.

Svi svetski mediji su pravovremeno i tačno, iz minuta u minut izveštavali o padu aviona, a najviši zvaničnici, počev od predsednika Fransoa Olanda i španskog kralja Filipa VI stali su odmah ispred kamera i obećali brzo rasvetljavanje uzroka tragedije

Do danas, 14 dana kasnije, ta rečenica koju nam je “poklonio” premijer jedina je činjenica (ukoliko smo spremni da mu verujemo na reč) koja je otkrivena iz tajnog izveštaja.

18. marta izveštaj je gotov, a sutradan u tajnosti poslat Republičkom javnom tužilaštvu. Ministarstvo odbrane saopštava da zbog nekog njihovog unutrašnjeg uputstva o klasifikovanju događaja (čitaj tajnosti) ne može da objavi izveštaj.

Uzalud upozorenje poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića da nijedan interni akt ministarstva ne može biti jači od Ustavom zagarantovane potrebe javnosti da bude obaveštena. Poverenik kaže da se “pravo javnosti ne može ograničavati podzakonskim aktima”:

“S tim u vezi, pravno je neodrživo pozivanje na ‘Uputstvo o klasifikovanju, izveštavanju, evidenciji i analizi vanrednih događaja u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije’, kao na bilo kakav osnov za ograničavanje prava utvrđenih i uređenih zakonom.”

Da i ne pominjemo činjenicu da se u slučaju nedostatka pravih informacija po pravilu roje sumnje, podozrenje, panika i omiljene nam teorije zavere.

28. mart ujutru – i dalje traje predistražni postupak tokom koga se analizira da li ima osnova za krivično delo. I to je sve što je javnosti otkriveno vezano za helikoptersku nesreću.

AIRBUS A 320 Francuska

24. marta Avion Airbus 320-200 nemačke low-cost kompanije “Germanwings” srušio se u južnoj Francuskoj, sa 144 putnika i 6 članova posade na letu Barselona–Diseldorf. Letelica je srušila u Alpima, između gradova Digne i Barseloneta.

Samo sat nakon nesreće, avion koji je pao u nepristupačne Alpe, na visini od 2.000 metara, bio je lociran. Uskoro je pronađena i crna kutija. Svi svetski mediji izveštavali su pravovremeno i tačno, iz minuta u minut, a najviši zvaničnici, počev od predsednika Fransoa Olanda i španskog kralja Filipa VI stali su odmah ispred kamera i obećali brzo rasvetljavanje uzroka tragedije.

Zvanični izvori informisanja, od vrha države pa do predstavnika avionskih kompanija bili su otvoreni, dostupni, profesionalni i tačni.

Iako su zvanični izvori u prvo vreme krili imena pilota, nemački “Bild” ih je pretekao i objavio imena.

26. marta tužilac Francuske je objavio sve detalje uzroka pada aviona, odnosno prepričao ceo snimak crne kutije tokom poslednjih petnaestak minuta pred pad aviona, koji je rasvetlio nesreću i otkrio da je kopilot Andreas Lubic namerno oborio avion. Evo snimka francuskog tužioca koji otkriva detalje

Ni jedan sat nije prošao od izveštaja francuskog tužioca, a mediji su se utrkivali ko će prvi otkriti i objaviti više detalja. Usledili su razgovori sa svedocima nesreće i onima koji su poznavali Lubica i istoriju njegove depresije.

Nemačka televizija N-24, pozivajući se na njegove komšije, prenela je da je on, izgleda, patio od depresije i bio na lečenju.

„Frankfurter algemajne cajtung“ citirao je majku jedne školske drugarice kopilota, koja je rekla da se Lubic poverio njenom detetu da je za vreme školovanja imao „burnout“.

27. marta, tri dana nakon tragedije, novinari su nastavili da istražuju ko je odgovoran što se nije znalo da je Lubic bolestan.

CNN je kao udarnu vest objavio otkriće da je Lubic sam uništio nekoliko lekarskih nalaza o bolesti.

Neki mediji su izrazili i sumnju u detalje izveštaja i počeli da postavljaju nova pitanja, što je sve legitimni deo procesa utvrđivanja istine o ovom događaju.

PITANJA KOJA NACIONALNI MEDIJI MORAJU DA POSTAVE, A DRŽAVA DA NA NJIH ODGOVORI:

• Zašto se o nesrećama u svetu sve zna posle dva dana, a u Srbiji ni dve nedelje nisu dovoljne?
• Zašto se od javnosti krije izveštaj o komandnoj odgovornosti?
• Zašto nije angažovan MUP umesto Vojske?
• Zašto mediji ni do danas nisu istražili i objavili gde je bio ministar odbrane Bratislav Gašić, u Kruševcu ili u Surčinu?
• Zašto nacionalni mediji ne postave pitanje odakle premijeru Vučiću pravo da utiče na rad istražnih organa i unapred dvojicu ministara oslobađa odgovornosti?
• Ko je insistirao da helikopter sleti u Surčin, a ne u Lađevce pored Kraljeva?
• Da li je i komandni kadar u Vojsci – kao i u medijima – potpuno stavljen u funkciju propagande?
• Zašto su tokom akcije spasavanja bebe korišćeni mobilni telefoni, a ne uobičajeni kanali komunikacije radio-vezom koji ostavljaju pisani trag?
• Ko je bio sa druge strane mobilnog telefona i razgovarao sa pilotom?
• Zašto nacionalni mediji (s izuzetkom “Politike” koja je objavila lični stav profesora Zorana Vučinića), a pre svega RTS, svakodnevno ne postavljaju ta pitanja i ne zahtevaju objavljivanje izveštaja?
• I bonus pitanje: Ko sprečava premijera da poveća medijske slobode u Srbiji i digne ih na evropski nivo?

Povezani članci

Gašić: Budite strpljivi oko pada