Georgiev: Vučića više zanima uređivanje medija od vođenja države

Slobodan Georgiev i BIRN čiji je programski koordinator za Srbiju već su mesecima „kamenčić u cipeli“ koji mnogo žulja srpskog premijera Aleksandra Vučića. Poslednji put Vučića je BIRN iznervirao u subotu kad je neodmereno i neprihvatljivo reagovao na BIRN-ov tekst o ispumpavanju vode iz kopa Tamnava-Zapadno polje. Nazivanje novinara BIRN-a „lažovima“, uz optužbe da su dobili novac da bi „govorili nešto protiv Vlade Srbije“, rečnik je koji pripada prošlim vremenima i neprihvatljiv je za demokratsko društvo i državu koja, kako često ističe i sam Aleksandar Vučić, želi da postane deo Evropske unije, saopštilo je juče i Nezavisno udruženje novinara Srbije.

To je i razlog zašto je o medijskoj slici Srbije SEEbiz razgovarao s kolegom Georgievim.

Sračunate optužbe onda kada nema argumenta za civilizovan razgovor stara je praksa u političkom životu Srbije, a naročito u načinu na koji je nekada delovala SRS, matična partija Aleksandra Vučića.

SEEbiz: Zašto BIRN toliko nervira Vučića?

Slobodan Georgiev: Ne verujem da ga BIRN nervira jer je njegovo ponašanje usmereno na mobilizaciju onih ljudi koji glasaju za njega, pa u tom kontekstu vidim i ovu poslednju njegovu „analizu“ našeg rada. Sračunate optužbe onda kada nema argumenta za civilizovan razgovor stara je praksa u političkom životu Srbije, a naročito u načinu na koji je nekada delovala SRS, matična partija Aleksandra Vučića.

Osim BIRN-a, koji su još mediji na meti vlasti i zašto?

Nadam se da nismo meta vlasti, već samo momenat koji narušava onu vrstu kontrole koju je vlast sprovela nad medijima u Srbiji. Ovoj vlasti, kao ni jednoj u novijoj istoriji Srbije smeta svako ko „svom snagom“ ne podržava Aleksandra Vučića i zbog toga su uspešno radili na podjarmljivanju svih mainstream medija u Srbiji. Ko god ne veruje u zvaničnu verziju proglašava se neprijateljem i protivnikom, a to nije normalan i demokratski ambijent.

Vučić je verovatno premijer koji se u najvećoj meri direktno bavi medijskom scenom Srbije.

Može li se reći da Vučić ono svoje „staro lice“ najviše pokazuje upravo kad je u pitanju odnos prema medijima?

Vučić je verovatno premijer koji se u najvećoj meri direktno bavi medijskom scenom Srbije. On je razumeo da nije važno šta radiš već šta ljudi veruju da radiš i zbog toga koristi medije u učvrsti veru u delo koga nema, ali dosta ljudi veruje u to. Nema starog i novog Vučića: dvadeset godina se borio da dođe na vlast i mi sada vidimo njega po prvi put u punom „kapacitetu“.

Kakvom biste ocenili medijsku situaciju u Srbiji danas?

Srbija nema mainstream medije koji smeju kontinuirano da rade na monitoringu vladinih politika, već su se pretvorili u kanal za veličanje lika i dela Aleksandra Vučića. A ako nema slobodnih medija, koji moraju sami da se bore sa svojim čitaocima i gledaocima za slobodu, nema ni slobodne države.

Srbija nema mainstream medije koji smeju kontinuirano da rade na monitoringu vladinih politika, već su se pretvorili u kanal za veličanje lika i dela Aleksandra Vučića.

Slažete li se da je vidljiv i paralelan proces jačanja istraživačkog novinarstva, posebno u internet medijima?

Nije da ta vrsta tamo jača nego tamo jedino i postoji, ali je pitanje njenih dometa. Vlast je osetljiva na sve što je drugačije pa u takvom kontekstu može ponekad i da se učini da je istraživačko novinarstvo nešto što ono u svojoj biti nije.

Jedno nedavno istraživanje kaže da je manji broj štampanih medija i internet portala glavni generator poruka mržnje i netrpeljivosti u Srbiji. Je li to tačno?

Ne znam da li je to tačno, ali verujem da mediji imaju važnu, ali ne i presudnu ulogu u formiranju „duha nacije“. Mnogo važnije od medija su škola i kuća, kao i ono što je neko istorijsko nasleđe koje se prenosi s generacije na generaciju. Stepen neobrazovanosti pogoduje bujanju svakih ekstremizama koji su zasnovani na „drugom“ i „drugačijem“ kao neprijatelju. Mediji tu mogu da pomognu ili odmognu, ali, verujem, nisu presudni.

Odakle tolika želja Vučića da kontroliše medije i polemiše s njima u posljednjih godinu-dve?

Vučić voli medije i verujem da ga uređivanje medija intimno više zanima od vođenja države. Ponekad pomislim da bi možda trebalo njemu ponuditi mesto urednika neke velike TV stanice i nekih velikih dnevnih novina i da bi on u toj opciji odustao od „vršenja vlasti“. Opet, slabi mediji, koji su tako napravljeni u prošlosti, lako sami pristanu da budu kontrolisani i izgleda kao da sami idu kod onih koji imaju moć i nude im svoje usluge.