Gledaju nas i analiziraju i oni što se ljute

Koliko god da sam svestan da su gledaoci i čitaoci naivni i da veruju u sve što pročitaju i vide, uvek me šokira stepen njihovog neuključivanja mozga – kaže za Danas novinar i TV voditelj Zoran Kesić

Povod ovog intervjua je najava nove sezone emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem“, koja od sutra počinje da se emituje na B92.

Kesić i ekipa Njuz.net kazali su, između ostalog, da će se ubuduće baviti lajfstajlom i šou biznisom, i puštati klipove maca i beba, jer su političari postali ozbiljni i odgovorni.

– Mi smo lepo napisali da pošto se stanje u društvu unormalilo, pošto su političari postali ozbiljni i odgovorni, da mi više nemamo šta da kritikujemo. Ako je to istina, onda je istina i da ćemo se baviti macama i kucama i bebama i lajfstajlom. Od naše emisije koja je satirična i ironična valjda se očekuje da i najava bude satirična i ironična. A ne da kažemo bavićemo se istim temama kao i ranije, kritikovaćemo loše stvari u društvu… Pa to već znamo da ćemo raditi – ističe Kesić.

* Može li zaista da se dogodi taj trenutak u kome će političari postati ozbiljni i odgovorni, i samim tim dosadni za vašu emisiju?

– Nema nikakvih problema. Kao građaninu i roditelju meni bi savršeno odgovaralo da političari postanu dosadni i da živimo u normalnom, uređenom društvu… Bogatom društvu, jer samo takvo društvo može da proizvede dosadne političare kojima ne znamo imena. Političari koji su službenici i koji rade svoj posao i ne pojavljuju se svaki sat na televiziji. To je lepo društvo u kome mi ne znamo ko radi za naše porodice, ali oni rade. Ne busaju se u grudi zato što rade svoj posao. Ako dođe takvo društvo, nemam ništa protiv da radim zabavni šou program sa igranjem, pevanjem i pucanjem u kome nema politike nego šou biznisa. Nešto nalik nekadašnjoj Fajront republici. Sjajno.

* Šta su kriterijumi po kojima birate materijal za emisiju? Šta je dovoljno zanimljivo?

– Vrlo jednostavno. Svako ko pročita novine ili vesti na internetu može da ukači šta je to što zaokuplja pažnju javnosti. Šta se istaklo u prvi plan ili po gluposti ili po nelogičnosti ili po bitnosti za živote svih nas. Normalno da će u prvoj epizodi biti priča o referendumu u Republici Srpskoj, da će biti priče o promeni predsednika u Demokratskoj stranci, da će biti priče o učešću Aleksandra Vučića na konferenciji sa Bilom Klintonom… To je nešto što je atraktivno, što privlači, što otvara pitanja. Mi ne radimo ništa drugo nego postavljamo pitanja.

* Da li se dešava da neka nedelja bude predosadna da nemate dovoljno materijala? Šta onda radite?

– Mučimo se da iscedimo nešto. Onda radimo ono što rade komičari od sveta i veka. Igramo se stereotipima. Postoje stereotipi na našoj političkoj sceni i oni uvek pale, publika ih voli. A to su: Vučić je hvalisav i radi 25 sati, demokrate su bez uticaja i beznačajne, Stefanović je šlihtara, Vulin je lud… Igramo se sa stereotipima koji možda i nisu stereotipi jer možda odgovaraju istini.

* Jedna od najava za ovu sezonu je i spisak gostiju koji su do sada bili u vašoj emisiji. Kada ste počinjali sa emisijom pre tri godine, u jednom intervjuu ste nabrojali neke ljude koje biste voleli da ugostite. Zanimljivo je da se sva ta imena (Cane, Koja, Basara…) nalaze na ovom spisku… Je l’ postoje sada neki ljudi koje biste rado doveli u „24 minuta“?

– Sve je manje takvih imena. I velika je čast što smo sve te ljudi sa tog spiska upoznali… Što su bili u našoj emisiji, što smo išli u kafanu sa njima i postali i drugari. Velike želje su nam bile i: Đorđe Balašević, Dušan Kovačević, Boris Dežulović, Ante Tomić, od sportista Dejan Savićević, meni idol iz detinjstva, Piksi, Novak Đoković, kao svetska zvezda… Nadam se da ćemo i njih uspeti da dovedemo u emisiju.

* Ljude uvek zanima ko vas je odbio…

– Niko nas nije odbio rečenicom da neće da dođe, da ga baš briga i da ne voli emisiju. Izgovaraju ili da imaju obaveze ili da nisu tu, ili da im je pukla vodovodna cev… javiće se, pa se ne jave. Smatram da je to njihov način da nas odbiju, što je legitimno. Jer ni ja nisam siguran da li bih imao smelosti da budem analitičar ovakve emisije, zato što se od tebe očekuje da pet minuta budeš dinamičan i duhovit. Iza mene stoji ekipa scenarista. Mi zajedno pišemo scenario. Kada sednem u vruću stolicu, tačno znam kuda ide naš voz ili brod ili „vazduplohov“. Analitičar dobije pitanja, ali da li će se snaći, da li će biti fotogeničan, da li će imati dinamiku koja ovakva emisija zahteva… Zato se i ugledni ljudi, intelektualci, zaista tresu kada sednu u našu emisiju, ali ja ih uvek opustim tako što im lupim šamar. (smeh)

* Ko je bio veliko iznenađenje? Od koga niste očekivali da će se tako snaći?

– Najviše volim kada kolege iz pisanih medija dođu, jer su oni vični pisanju i nemaju potrebu da se slikaju. Ko je najveće otkrovenje naše emisije – pa vaš glavni urednik. Mi smo stvorili Dragoljuba Petrovića. Dobro, malo ga je i Olja dovodila pre nas, ali u smislu prepoznatljivosti, kao satiričara, čoveka koji će sad nešto da izvali što će ući u vic. Mislim da ima neka tajna veza između „24 minuta“ i Draže Petrovića. Sjajno su se snašli i Tamara Skrozza i Jovana Gligorijević. Ja lično volim opori smisao za humor Miloša Vasića, koji je dva puta bio. Velika pohvala za kolege koji vole da se zezaju na televiziji iako im nije to primarni mediji.

* A ko se sam nudi da se pokaže kako i on ima smisao za humor?

– To ne bih. Jesu se nudili. Više posredno nego direktno. Sama činjenica da nisu došli u emisiju me sprečava da o tome govorim jer mi je to nepristojno.

* Znamo da se pričalo za Ivicu Dačića…

– Nije se on nudio da gostuje u emisiji nego da idemo u kafanu i da se družimo. Što shvatam kao jedan prijateljski poziv.

* Emisija je prvobitno bila najavljena za prošlu subotu. Zanimljivo je kakva je panika nastala među publikom zbog pomeranja termina, kako se ispostavilo, zbog tehničkih problema. Je l’ to sad stvar paranoje ili opravdane uplašenosti?

– Jeste opravdan strah jer živimo u vremenu gde je potpuno moguće da nešto što je dobro, voljeno i gledano – sad ga ima pa ga više nema. Dešavalo se. ‘Ajde da se ne lažemo. Sa te strane je opravdano. Ali kad je reč o našoj emisiji, nema mnogo razloga za strah. Imamo sa B92 ugovor do kraja godine.

* I neki drugi su imali ugovore…

– Bože moj. Verujem u dobre namere ljudi. Najgledanija smo emisija na B92. Ne treba da pominjem koliko smo voljeni i kolika je potreba ljudi za našom emisijom, nemerljiva rejtinzima i tim pokazateljima. Nema razloga da ne počnemo. S druge strane, mi smo humoristička emisija. Mi smo zabavna emisija, a opredeljenje B92 i Prve televizije jesu zabavni programi.

* Kažete ugovor je do kraja godine. A šta posle?

– Uvek se to dešavalo. Mi nikada nismo imali ugovor na dve, tri, pet godina… nego na godinu dana. Krajem godine sednemo sa menadžmentom i dogovorimo se hoćemo li nastavljati ili nećemo. Naša želja normalno je da ostanemo tu gde jesmo. B92 ima nacionalnu frekvenciju, što znači da može da nas gleda i onaj mali dečak iz unutrašnjosti, što je vrlo bitno za našu emisiju. I mogu reći da imamo priličnu slobodu. Priličnu slobodu. Nikada ti nemaš potpunu slobodu. Ja često kažem da su gledaoci nužno zlo, jer uvek moraš da misliš da će to neko i da gleda. Kada ne bismo imali gledaoce, mogli bismo da radimo šta god hoćemo. Mi ne radimo šta god hoćemo, nego tačno onoliko koliko procenimo da smemo i možemo.

* Spremajući novu sezonu mislite li da ćete možda ponovo završiti kao eksponat na nekoj izložbi?

– Verujte mi da ja nisam bio na izložbi „Necenzurisane laži“. Znam, naravno, o čemu je reč. Znam i da su našu emisiju tamo stavili. Ali našu emisiju su tako iseckali da ja stalno govorim „Vučić“. Pa je to kao dokaz da nema cenzure. Znači uspeh je ako pomeneš Vučića. Pa hvala. Budalaština. Baš me briga za njihove izložbe. Mi nastavljamo da radimo po sopstvenoj savesti, a oni slobodno nek nas kače gde god hoće. Samo nemojte za bandere. (smeh)

* Je l’ to bio očigledan dokaz da vas redovno gledaju i oni o kojima govorite?

– Ne da nas gledaju, nego analiziraju. Svi gledaju i analiziraju. Svi. I ovi što se smejulje zbog onoga što iznosimo i oni kojima je krivo zbog onoga što iznosimo. Gledaju, prate… jer mi smo glas naroda. Mi govorimo istinu. Samo uvijenu u papir ironije.

* Je l’ samo tako jedino moguće i reći istinu, uvijeno u ironiju?

– Istina. Istina. Zato nas ljudi vole. Ljudi vole emisiju jer će da čuju istinu. Prijemčivu uhu ali i oku jer je zgodan prezenter. Istinu vole ljudi. Oštru, direktnu, a još i smešnu. To je dobitna kombinacija. U onom trenutku kada gledalac oseti da mi ne govorimo istinu, da je ublažavamo, ili da govorimo nešto što nam je nametnuto, to će biti poslednja epizoda „24 minuta“.

* Zbog montiranja materijala iz vaših emisija, letos ste dobijali i pretnje smrću. Šta se na kraju dogodilo povodom izmontiranog klipa sa vašim izjavama o Republici Srpskoj?

– Budale. Ma ništa. Tresla se gora, rodio se Nebojša Stefanović. Ništa se nije desilo. Prijavljene su pretnje odeljenju za visokotehnološki kriminal. Ljubazni su bili ljudi, ljubazan načelnik. A posle nikad nisu više zvali. Ja sam javno rekao koje su Fejsbuk stranice to prenele i ko su inicijatori te hajke. Znaju se njihova imena, da ih ne ponavljam. Jedna mi se lično javno izvinila. I to ta stranica koja je najviše pozivala na klanje… Meni je dovoljno. Ako si bio spreman da pozivaš na nečiji linč, budi spreman da nosiš konsekvence. Makar u vidu izvinjenja.

* Jeste dobijali pretnje i zbog emisija?

– Nisu bile pretnje. Ali ima tih nekih ljudi za koje ne znam da li postoje u stvarnom životu, koji stalno nas stalno optužuju da smo plaćenici Zapada, da radimo za Sorosa… Kao mnogo smo mi hrabri što napadamo Vučića a čik da napadamo malo Evropu, Ameriku, Kju Kluks Klan… Ne znam da li stvarno postoje ti ljudi koji tako razmišljaju o teorijama zavere. Mi lobiramo za Evropu i za NATO. Ma mrzim NATO! Mrzim svaku vojnu organizaciju, prezirem oružje… A ne, oni govore, ti si američki čovek, tebe plaća Soros. Koji Soros? Mene plaća Grk Teodor Kirjaku. Voleo bih da popričam s tim ljudima uživo. Da li oni zaista tako misle ili samo čitaju nešto što ponavljaju kao papagaji. Te fraze – strani plaćenik, domaći izdajnik. Pa država je najveći strani plaćenik. Pa premijer se hvali stranim donacijama.

Kesić za predsednika!

* Da li biste se kandidovali za predsednika?

– Bih, ali nemam diplomu. I to može da se sredi. Mislim da bih bio dobar predsednik, koga bi nepodeljeno voleli ljudi jer bih bio i šarmantan i pozer. I diplomatski bih bio otelotvorenje onoga kako mi želimo da se predstavljamo, a to je sa smislom za humor, puni duha i vedrine, neposredni… Ja bih bio taj. Jedino što nemam diplomu. Evo opozicija hoće da uloži u vanstranačku ličnost. Pa dajte u mene uložite. Dajte da mi se i ta diploma nabavi, da ne kažem kupi, da mi se završi. Da neko polaže umesto mene. Nemam ništa protiv da opozicija stane iza mene, ali molim vas jedan po jedan. (smeh)