„Informerovi“ opasni pamfleti

Prošlo je gotovo pola godine otkako je lažno uzbunio Srbiju upozorenjima o neposrednoj opasnosti od državnog udara, a „Informer” ponovo sezonski manipuliše alarmnim zvonima, tvrdeći da raspolaže „čvrstim dokazima” o novom pokušaju stvaranja haosa u Srbiji i rušenja Aleksandra Vučića

Jedan put je slučajnost, dva puta više nije, govorila je Agata Kristi. Tekstovi koji izlaze iz štamparije tabloida koji je miljenik aktuelne vlasti nagoveštavaju obrise orkestrirane politike konfrontacije sa Zapadom.

Poimenična prozivka ambasadora SAD i Evropske unije, obavezno upotpunjena listom domaćih „zaverenika”, očigledno ima za cilj da ohrabri evroskeptike, precizno markira sve javne ličnosti koje ruska ambasada nije pozvala na svoj gala prijem i dodatno okupi Srbiju oko vođe kome u vremenima rastućeg nezadovoljstva opet „rade o glavi”.

„Obavešteni” „Informer” poziva se na dokument od šest tačaka koji je Zapad skrojio da bi rušio Vučića tako što organizuje i plaća nevladine organizacije, ali i „anarhističke, levičarske, marksističke, antiglobalističke i sindikalne pokrete”.

Kakva amaterska konstrukcija! „Informerovoj” listi samo fale trockisti i filatelisti. Zar neko zaista misli da se planovi rušenja nekog režima – ako postoje – štampaju. I to u takvom tiražu da se jednog primerka domogne niko drugi do glavni urednik „Informera”.

Da je pročitao bilo koji ozbiljniji špijunski roman ili pažljivije pratio Džejmsa Bonda, Dragan J. Vučićević mogao bi da zna da takvi projekti nemaju pisane tragove. A ako ih i imaju, onda bi ih se „Informerovo” „istraživačko novinarstvo” poslednje domoglo.

Biće da je cilj pisanija da se lažno definiše priroda nedavnih protesta oko Savamale ili RT Vojvodine. Da se „širenje građanskih protesta”, kako tabloid širokog spektra naziva zaverenički plan Davenport– Skot, pripiše Zapadu, a ne spontanom građanskom nezadovoljstvu. Samo je u „Informerovoj” manufakturi dezinformacija mogla da se smisli teza da su neki beogradski urednici pozvani u Brisel kako bi se obučili da „izazivaju haos u Srbiji”. „Informer” vređa Srbiju, pa i vlast kojoj se lojalno divi. Ispada da je Srbija tako nestabilna zemlja da „haos” posle kratke večernje škole efikasno može da izazove grupica medijskih diverzanata. Bruka!

Da li je ovo borbena atmosfera koju je mandatar najavio i pre nego što je formirao vladu? Zar naručioci ovakvih teorija zapadnih zavera ne shvataju dalekosežne posledice po srpsko približavanje EU – cilja koji su dobrovoljno odabrali? Zar im nije jasno da će se mnogi, i u Briselu i ovde, pitati da li je to iskren izbor ili providno fingiranje evroentuzijazma?

„Informerovi” pamfleti su opasni. Oni su mnogo više od globalno-budalastog senzacionalizma ili uvreda elementarne pameti. Dragan J. Vučićević, koji u sebi ima demokratskog duha koliko su ga zajedno imali boljševički egzekutori Lavrentij Berija i Feliks Đeržinski, uporno širi koncept protiv „evrounijata”.

Čini se da je koncept suviše složen i delikatan da bi ga D. J. V. sam smislio. Zato se sve pripisuje fantomskom autoru koji mu je omogućio da se ovako razmaše, da pretenduje da kreira srpsku spoljnu politiku, da poput inkvizicionog tužitelja proziva neistomišljenike, da vedri i oblači medijskim nebom Srbije.

A možda je najbučniji srpski propagandista zaista inokosni kreator nove srpske spoljne politike, koja je u raskoraku sa onom zvanično formulisanom. Ima Vučićević pravo da je antievropejac, da misli da ovde vršljaju zapadni plaćenici, ali nema pravo na lažno uzbunjivanje nacije, na prozivke. Ili na pravljenje lista kojima prva i druga Srbija kreću nesrećno da ratuju. Da je ovo ozbiljna zemlja, sudovi bi imali pune ruke posla, a In„formerova” kasa bi se ispraznila plaćanjem globe zbog nedokazanog blaćenja. Složićete se da teško da postoji teža optužba od one za rušenje državnog poretka, a upravo je za to optužena čitava lista uglednih ljudi srpskog javnog života.

Ali, ovo je zemlja čije se pravosuđe invalidno oslanja na svet politike. Šta tu onda ima da se traži? Zar Vučić svojoj produženoj ruci zvanoj Vučićević ne daje vetar u leđa kada kaže da je shvatio da Zapad fi„nansira svakog ko će da izgovori lošu reč o vladi”? Pružajući neporeciv doprinos tabloidiotizaciji Srbije, „Dezinformer” odmah proziva sva„kog”, uključujući one koji valjda imaju pravo na svoje loše mišljenje o potezima vlade ili one koji to rade po sopstvenoj savesti, a ne zato što su na nekom Sorosovom platnom spisku.

Ovo što se događa Srbiju udaljava od demokratskih vrednosti Evrope i opasno uvodi u totalitarizam, ostavljajući jedino opciju da biramo da li će on biti orijentalni – Redžepa Tajipa Erdogana, ili vizantijski – Vladimira Putina.