Izveštavanje o nesreći glumice Nede Arnerić: Medijski pad ispod svakog nivoa

Dnevni listovi Srpski telegraf, Informer, Blic, Večernje novosti, Alo i Kurir prešli su ionako prenisko postavljene granice i zagazili u domen izveštavanja nedostojan ne samo pristojnih medija već i pristojne države

Da kojim slučajem Neda Arnerić nije pala s terase svog stana u nedelju, 8. maja uveče, skoro sve dnevne novine u Srbiji bile bi u silnom problemu. Pošto još nisu otkrili ubicu pevačice Jelene Marjanović, a bolest Bate Živojinovića više ne privlači željenu količinu pažnje, urednici bi na naslovnim stranama 10. maja možda morali da se pozabave temama od istinskog javnog interesa.

Ovako, mogli su da odahnu i nastave po već uhodanom modelu: rovanje po tuđim životima, poluproverene informacije, neimenovani izvori, sulude pretpostavke, naslovi koji izazivaju mučninu, odsustvo svakog obzira i poštovanja profesionalnih standarda.

Jedini izuzeci od ovog pravila bili su Politika i Danas, koji su vest o glumičinom padu objavili agencijski, bez ulaženja u nepotrebne detalje. Svi ostali – Srpski telegraf, Informer, Blic, Večernje novosti, Alo i Kurir – prešli su ionako prenisko postavljene granice i zagazili u domen izveštavanja nedostojan ne samo pristojnih medija već i pristojne države.

Neko ovde laže

Od osam nacionalnih listova, čak šest su vest o padu Nede Arnerić tretirali kao vest dana. Ona je suvereno dominirala naslovnim stranama, iako je, recimo, prethodnog dana objavljen izveštaj zaštitnika građana Saše Jankovića o rušenju objekata u Hercegovačkoj ulici.

Samo zanimanje nije čudno, slično bi se verovatno dogodilo i bilo gde u belom svetu posle pada neke tamošnje filmske zvezde. Tih šest naslovnih strana, međutim, ukoliko bi se postavile jedna do druge, vrlo jasno ilustrovale bi medijsku šizofreniju u kojoj se trenutno nalazimo.

Od osam nacionalnih listova, čak šest su vest o padu Nede Arnerić tretirali kao vest dana. Ona je suvereno dominirala naslovnim stranama, iako je, recimo, prethodnog dana objavljen izveštaj zaštitnika građana Saše Jankovića o rušenju objekata u Hercegovačkoj ulici

Čak četiri od ukupno šest dnevnih listova sugerisala su da je glumica pokušala da se ubije, Blic je citirao njene navodne reči: „Lažu da sam pokušala da se ubijem“, dok je Informer mogućnost samoubistva samo nagovestio.

Pritom, dnevni list Blic, koji demantuje pokušaj samoubistva, pripada istoj izdavačkoj kući kao i Alo, koji na naslovnoj strani zastupa teoriju o samoubistvu. Tu se glumica takođe citira, ali nešto drugačije: „Ne mogu više da živim ovako!“, dok je noseći tekst naslovljen tvrdnjom „Skočila sa terase zbog ljubavi!“.

U svemu tome vrlo je važno da navodni citat iz Blica i isto tako navodni citat iz lista Alo potiču iz potpuno nepouzdanih izvora. Onaj iz Blica pojavljuje se samo na naslovnoj strani, pa nije jasno odakle je zapravo, dok je drugi potekao od neimenovanih izvora iz Urgentnog centra.

Kako je, dakle, moguće da se novinama koje nastaju pod istim krovom dogodi da na jednoj naslovnoj strani ista osoba kaže jedno, a na drugoj naslovnoj nešto sasvim drugo? Teoretski i u normalnim okolnostima to je sasvim neverovatno, ali u zemlji Srbiji događa se iz jednostavnog razloga: kada su u pitanju medijski atraktivni događaji, ovde mnogi mediji naprosto lažu.

Situacija sa dve naslovne strane potekle iz iste firme u tom je smislu potpuno jasna, jer stvar ne može da u isto vreme bude i crna i bela, baš kao što pad se terase ne može istovremeno da bude pokušaj samoubistva i nesrećan slučaj.

Kad smo već kod laganja, Informer je u ovom slučaju možda i najpametnije „odigrao“. Iako je tokom čitavog 9. maja na svom veb-izdanju podgrevao priču o mogućem pokušaju samoubistva, ovaj list je 10. maja osvanuo s pristojnim naslovom „Neda pala sa trećeg sprata“, uz podnaslov kojim se opet sugeriše mogućnost pokušaja samoubistva: „Lekarima hitne rekla: Izvinite, ostavite me“.

Medijsko pijanstvo

Osim što su se oglušili o osnovno pravilo profesionalnog izveštavanja – da moraju da objavljuju istinu – mediji su u slučaju Nede Arnerić prekršili i niz drugih novinarskih načela.

Pre i iznad svega, ovde je prekršena obaveza da se poštuje privatnost osoba o kojima se izveštava, odnosno da se ne objavljuju podaci koji nisu u javnom interesu i da se ne spekuliše o razlozima tragedije. Iako o tome vrlo eksplicitno govori Kodeks novinara Srbije, ovde se vrlo bezobzirno ušlo u najprivatniji domen, a svaki od šest pomenutih dnevnih listova na specifičan je način tome doprineo.

Blic, koji demantuje pokušaj samoubistva, pripada istoj izdavačkoj kući kao i Alo, koji na naslovnoj strani zastupa teoriju o samoubistvu. Kako je moguće da se novinama koje nastaju pod istim krovom dogodi da na jednoj naslovnoj strani ista osoba kaže jedno, a na drugoj naslovnoj nešto sasvim drugo? Jednostavno: kada su u pitanju medijski atraktivni događaji, ovde mnogi mediji naprosto lažu

Istakao se Srpski telegraf, koji u kršenju odredaba Kodeksa sad već ozbiljno konkuriše donedavno suverenom Informeru. Ovaj list je, naime, preneo navodni citat supruga Nede Arnerić koji se nigde drugde nije pojavio i koji je po svoj prilici falsifikat:

„Kada sam čuo udarac i video sa prozora šta se desilo, vratio sam se u sobu gde je bila i pronašao praznu flašu viskija. Shvatio sam da je ona popila, jer nikog drugog u stanu nije bilo.“

Ukoliko je suprug zaista izjavio tako nešto, i ovde postoji etički problem i kršenje prava na zaštitu privatnosti. Priča o tome da li je Neda Arnerić u trenutku pada bila pijana ne bi trebalo da zanima nikoga osim njenih bližnjih. Ako je popila „flašu viskija“, popila ju je u sopstvenom stanu, ne ugrožavajući nikoga osim sebe (a to je zakonom dozvoljeno, zar ne?). Ako je nije popila, mediji su lagali, ugrozivši joj usput i ugled, i privatnost, i dostojanstvo.

No, ni ostali nisu mnogo zaostajali kada je u pitanju ovaj „pravac istrage“. Pozivajući se na neimenovane izvore, Informer je preneo kako je „naloženo da se uradi toksikološka analiza krvi kako bi se proverilo da li je glumica te večeri konzumirala alkohol“, dok je Alo proširio čitavu stvar i objasnio da je „njoj zbog svih okolnosti uzeta krv na analizu kako bi se pokazalo da li je bila pijana ili drogirana“.

Komšije koje su glumicu stavile na dasku za peglanje i tako je pomerile s mesta na koje je pala bile su među najvažnijim izvorima svih dnevnih listova koji su se bavili ovom pričom. Priča o alkoholu, recimo, po svoj je prilici krenula upravo od komšije:

„Neda se baš osećala na alkohol kad sam je stavio na dasku za peglanje“, naveo je Kurir reči jednog svedoka.

Šta znači fraza „osećala se na alkohol“? Možda ju je bolelo grlo, pa je stavila obloge od rakije? Možda joj je pukla flaša nekog pića, sve se prolilo, pa se „osećala“? Može to „osećanje“ svašta da znači, ali nije posao novinara da ulaze u takvu istragu. A još manje im je posao da na nepouzdanim, neproverenim i potpuno subjektivnim tezama grade „konstrukciju“ kojom se bezobzirno atakuje na privatni život jedne žene.

Ostavite je, al’ stvarno

Komšije su bile i navodni izvor rečenice koja je, po svemu sudeći, bila i povod za pretpostavku o pokušaju samoubistva. Svih šest listova, uz neznatne razlike, objavili su kako je glumica svojim „spasiocima“ poručila: „Ostavite me, pustite me“, da bi i lekarima Hitne pomoći kasnije rekla: „Izvinite, ostavite me“. List Kurir je otišao najdalje i preneo da pravi citat glasi: „Izvinite, komšije, htela sam da se ubijem“.

Šta uopšte znači fraza „osećala se na alkohol“ koju je pomenuo jedan „komšija“? Možda je ženu bolelo grlo, pa je stavila obloge od rakije? Možda joj je pukla flaša nekog pića, sve se prolilo, pa se „osećala“? Može to „osećanje“ svašta da znači, ali nije posao novinara da ulaze u takvu istragu, a još manje da na nepouzdanim, neproverenim i potpuno subjektivnim tezama grade konstrukciju kojom se bezobzirno atakuje na privatni život jedne žene, ma kako se ona zvala i prezivala

Ako je to Neda Arnerić zaista rekla, takva izjava opet spada u domen istrage, ali ne i u domen medijskog izveštavanja. Ona sugeriše mnogo toga, ništa ne dokazuje i školski je primer kršenja odredbe Kodeksa novinara Srbije koji zabranjuje spekulacije o pozadini i uzrocima tragedije.

Kad smo već kod komšiluka, od njega je potekla još jedna neprofesionalna priča, istina – samo nagoveštena. Većina listova prenela je da suprug Nede Arnerić nije silazio da vidi šta mu je sa suprugom i da je „samo“ pozvao Hitnu pomoć. Jedni će uz to navesti da je čovek vrlo bolestan i da se teško kreće, dok će drugi tu „informaciju“ plasirati bez ikakvih dodataka, kao „očigledan dokaz“ da tu nisu „čista posla“ i da je među supružnicima bilo nekih problema.

Tu su opet na redu poznata pitanja: Koga briga? i Zašto je to važno?

Nikoga i ni zbog čega. Ako je to sve i istina, čovek ima pravo da na šok reaguje kako hoće. Reakcija na šok ne dokazuje i ne pokazuje ništa, a mediji koji je zloupotrebljavaju, sasvim sigurno nisu mediji koji imaju dobre namere.

Osim komšiluka, među neimenovanim izvorima ističu se lekari Urgentnog centra, gde je Neda Arnerić prebačena posle pada. Baš je od njih NAVODNO potekla priča o NAVODNIM razlozima NAVODNOG pokušaja samoubistva. Jer, baš je pred njima glumica otvorila srce i objasnila da je htela da se ubije zbog toga što joj je muž bolestan.

I tu je list Alo otišao najdalje, nudeći svojim čitaocima prilično nadrealnu scenu: „Ona je hitno operisana, a pred samu operaciju je anesteziologu rekla: ‘Smučio mi se ovaj život. Ne mogu više da živim ovako… Muž mi je jako bolestan’.“

Pozivajući se na „sagovornika bliskog istrazi“, Informer prenosi da su u stanu „pronađena dva pištolja u legalnom posedu, a jedan od njih se vodio na Nedino ime“, kao i da je „oružje privremeno oduzeto“. Tako je čitalaštvo obavešteno o još jednom detalju koji je deo privatnog života glumice, koji nema nikakve veze s događajem i nije ni u kakvom javnom interesu

Ako pretpostavimo (što je zaista teško) da je žena koja je sva polomljena, nalazi se na operacionom stolu i čeka da je uspavaju, u stanju da se poverava potpuno nepoznatoj osobi, opet dolazimo do kršenja prava na privatnost, ali i kršenja obaveze novinara da se s dužnom pažnjom odnose prema izvorima i ne prenose svako svedočenje – nekritički i bez ikakvog ustezanja.

No, ovaj list se tu ne zaustavlja i navodi još jedno isto tako relevantno svedočenje neimenovanog izvora iz bolnice: „Videla se velika tuga u njenim očima“. Kako se videla? Ko je video? Kako izgleda tuga u očima, ako se ne bavimo poezijom? I ako se već vidi, šta ta tuga znači? Ova i druga slična pitanja ostala su neizrečena. Što valjda nije ni važno ako se ima u vidu ostatak napisanog.

Kada su u pitanju neimenovani izvori, Informer je ipak imao nešto što nisu imali ostali. Pozivajući se na „sagovornika bliskog istrazi“, ovaj list tako prenosi da su u stanu „pronađena dva pištolja u legalnom posedu, a jedan od njih se vodio na Nedino ime“, kao i da je „oružje privremeno oduzeto“.

Tako je čitalaštvo obavešteno o još jednom detalju koji je deo privatnog života glumice, koji nema nikakve veze s događajem i nije ni u kakvom javnom interesu – potpuno nepotreban, dakle.

Svi ovi detalji jasno pokazuju da je izveštavanjem o padu Nede Arnerić prekršeno više elementarnih odredaba Kodeksa novinara Srbije, pa i nepisanih profesionalnih pravila. Za takav zaključak, međutim, nije bilo neophodno čitati sve tekstove i podrobno se baviti ovim ili onim dokumentom koji reguliše medijsku etiku. Dovoljno je bilo na kioscima pogledati naslovne strane tog 10. maja i videti koliko se laže, koliko se gazi po životima i dostojanstvu i koliko se zapravo duboko palo.

 Foto: Žarka Radoja