„Je suis BIRN“

Napis „Je suis Charlie“ postao je gotovo planetarni slogan otpora slobodne reči zločinačkim fundametalizmima svih boja. Poput drugih, i brojni novinari i građani Srbije izrazili su svoje divljenje i empatiju prema surovo ubijenim karikaturistima i novinarima „Charli Hebdo“.

Ovde i danas značaj slobode govora je toliko veliki, a sama sloboda toliko mala, da je razumljiva identifikacija ne tek karikaturista i novinara, nego svih nas sa malom (suviše malom) grupom hrabrih redakcije „Charli Hebdo“, onih koji nisu priznavali granice za podsmeh, izlaganje ruglu, činjenje smešnim svih i svega što ima predznak nekontrolisane fundamentalističke zatucanosti, kao i sila koje je podržavaju. Utoliko – kao znak divljenja i žaljenja – identifikacija sa Charli-em ima smisla i opravdanja. Međutim, nemamo svi mi koji ističemo ovaj znak identifikacije, ni ovde ni drugde, prava da sebe smatramo ravnim ubijenim žrtvama krvave netolerancije prema slobodi reči – slobodi izrugivanja, ako hoćete. Pogotovo to pravo nemaju, jer ne trpe ni malo rizika, oni ovdašnji tabloidi koji slave moćnike, a ne izlažu ih podsmehu, niti makar preblagoj kritici.

Nemamo pravo da se kitimo časnim epitetom „Je suis Charlie“, ako istrajno ćutimo ili do apsurda relativizujemo raspadanje same forme (o suštini više nema ni pomena) parlamentarne demokratije u Srbiji.

Svesna otrcanosti izreke: Misli globalno, deluj lokalno, prisećam se jednog boljeg slogana, koji izražava istu ideju, a potiče od Duška Radovića – Pre nego što popraviš svet, popravi česmu u svom stanu.

Pa se pitam: da li je bilo i da li će biti štampanog lista u Srbiji koji će na naslovnoj strani obznaniti karikaturom ili rečima, da je na čelu vlasti u Srbiji neuravnoteženi autokrata, Aleksandar Vučić. Koji je u vremenu od oko 24 sata dao dve do neverovanja oprečne izjave o slobodi.

U knjigu žalosti u Ambasadi Francuske napisao je, uz ostalo: “Je suis Charlie”.

“BIRN, to su oni koji su lagali oko Er Srbije, oni koji su dobili pare od gospodina Devenporta i EU da govore nešto protiv Vlade Srbije. Tim lažovima recite da su opet lagali”, rekao je Vučić novinarima posle sednice Predsedništva Srpske napredne stranke (SNS) u Beogradu.

On koji je, dakle, uz sve ostalo i Charlie, optužuje predstavnika EU, u koju navodno entuzijastično vodi Srbiju, da je platio (da li baš sam Davenport iz sopstvenog džepa?) BIRN-u da napada Vladu, sve sa neograničenom slobodom misli i reči na koje izgleda samo on ima ekskluzivno i apsolutno pravo. Kao da ne razume (a razume dobro, ali ne haje) da je sloboda govora sloboda građanina prema moćniku i protiv njega, a ne obrnuto. Pa hajde da mu ipak nekako odgovorimo, bar da uz napis „Ja sam Šarli“, danas i ovde okačimo i još ponešto, prema sopstvenom ukusu: „Ja sam Ćuruvija“, „Ja sam BIRN“, „Ja sam Olja“, „Ja sam Corax“, „Ja sam Brankica“…

Pa se, dalje, pitam hoće li uskoro biti štampane stvari u Srbiji koja će, slikom ili rečju, objaviti da se na čelu policije Srbije nalazi ministar kriminalac, jer plagijat je krivično delo. U ovom slučaju: jasno dokazano – posredstvom medija, a ne posredstvom pravne države, jer pravne države ovde nema. Hoće li se, na isti način, i kad, jasno napisati ili nacrtati da je ministar pravde arogatni neznalica pravosudnih stvari, koji je dugotrajnim odbijanjem razgovora i ciničnim inaćenjem doveo pravosuđe Srbije do kolapsa. I tako redom koji sami izaberete.

Nemamo pravo da se kitimo časnim epitetom „Je suis Charlie“, ako istrajno ćutimo ili do apsurda relativizujemo raspadanje same forme (o suštini više nema ni pomena) parlamentarne demokratije u Srbiji. Na nju ne toliko silnom, koliko silničkom većinom, udara sam On, histeričnim povicima „Vi ste kukavice!“, zamišljajući da predvodi parlamentarnu falangu, a ne parlamentarnu većinu i to sa srcem na kome, u Njegovoj vizuri, leži sâma ljuta guja, a ne samo posran golub. A taj se vidi golim okom, nije potreban mikroskop, niti produbljena „politička analiza“.