Korišćenje medija drastično se menja. Ona je kompletno u krizi. DW-reporter Rajner Traube boravio je na univerzitetu Djuk i osetio ogroman pritisak koji vlada u američkim medijskim kućama.
„Svi mi na ovom dugom putu idemo u nepoznato.“ Filip Benet, direktor centra za medije i demokratijuDeWitt Wallace na univerzitetu Djuk u Severnoj Karolini (SAD) pozdravljajući prisutne odmah jasno kaže: „Branša je u potrazi za svojom budućnošću ili tačnije rečeno, u potrazi je za modelima koji će joj omogućiti da prežive.“ Benet je dugo vremena bio jedan od vodećih ličnosti u listu „Vašington post“ i zna da je odlučujuće pitanje „kako dobiti novac, koji upravo gubimo“? On pri tom pre svega misli na velike, stare institucije novinarstva. Ako želimo da dobijemo odgovore, moramo dakle otići u Vašington i Njujor.
Budilnik za sve
Poslovna zgrada „Njujork tajmsa“ uzdiže se 300 metara iznad grada – transparetni stub od stakla, gvožđe, keramike i aluminijuma. Na jednom od spratova gde su smeštene redakcije, na pola puta između centra Menhetna i neba, taj list je svojim mnogobrojnim dobitnicima Pulicerove nagrade posvetio počasni zid na kojem se nalaze uokvirena podsećanja na stotinu godina konstantnih vrhunskih novinarskih dostignuća. Ali digitalni svet se više ne da uokviriti. „Treba nam više internet-korisnika kako bismo kompenzovali gubitak čitaoca štampanog izdanja“, kaže Lidija Polgrin, zamenica urednice spoljnopolitičke rubrike „Njujor tajmsa“. Na Filipa Beneta to deluje kao eho. Lidija priča kako je kao dopisnica za Aziju i Afriku otkrila ogromnu ulogu koju imaju društvene mreže i mediji i to u vremenu kada se u sedištu „Njujork tajmsa“ u Njujorku na temu „Tviter“ odmahivalo rukom.
„Mi novinari u budućnosti moramo da izgradimo sopstvenu bazu čitalaca, drugačije ne ide.“ Ona ukazuje da danas više korisnika sadržaje „Tajmsa“ prati preko mobilnih uređaja nego preko računara.
„Njujork tajms“ je danas u ulozi predvodnika kada je u pitanju digitalni preokret u klasičnim štampanim medijima. Nezvanični „Izveštaj o inovativnosti“ (Innovation Report) o novinarstu postao je budilnik za sve koji se još nisu oprostili od starog medijskog sveta. Mladi tim sopstvenoj medijskoj kući „prepisuje digitalni rok“. Njihova strategija glasi: digitalna produkcija i distribucija moraju da imaju prioritet“ i to „bez obzira na ograničenja novina“. Poslednji korak je da se postojeće digitalno izveštavanje pripremi za sutrašnje izdanje lista. Do sada „sveto“ štampano izdanje igra samo sporednu ulogu. „Fejsbuk“ zamenjuje kiosk na kojem se kupuju novine.
Pejzaž u tranziciji
Nekoliko blokova dalje prema jugu i Greg Vajs intenzivno razmišlja o tome kako da u 21. veku spasi jedan tradicionalni list. „Nju ripablik“ je levičarsko-liberalni politički i kulturni magazin, koji se bavi istraživačkim novinarstvom i koji predstavlja odskočnu daska za mnoge novinare. Mali redakcijski tim znatno je mlađi od svojih čitalaca i zna da će budućnost zavisiti od digitalnog nastupa. „Moramo uspeti da pronađemo sopstveni ton – isto kao što i neki disk-džokej na zabavi pušta dobru muziku.“
Naš izlet se pokazuje kao putovanje kroz pejzaž u tranziciji. Upravo bi bogatstvo koje je Džef Bezo stekao sa „Amazonom“ na digitalnom tržištu, trebalo bi da spasi veliki, stari „Vašington post“, nakon godina strmoglavog pada. Kerin Brulijard iz spoljnopolitičke redakcije potvrđuje da ekipa konačno gleda napred. Njoj je takođe jasno da klasično poslovanje sa oglasima nestaje, da gubici rastu i da niko još nema rešenje.
Jedini sa štampanim izdanjem
Ubrzo nakon naše posete „Vašington postu“, branšu je iznenadio „Fejsbuk“: broj korisnika povećao se na 1,35 milijardi, a prodaja reklama cveta. Za to postoji i čvrst razlog: preko 30 odsto odraslih u SAD vesti danas pronalaze na „Fejsbuku“. To je potencijal koji klasične informativne medije stavlja pod sve veći pritisak. U redakciji u Njujorku pokazuju nam zid koji zajednički osmišljavaju svi zaposleni i na kome piše: Napiši nešto! Lepa metafora. Svaki pojedinac se s onim što je napisao stapa u jedan veliki, zajednički grafiti. To je potpuna suprotnost usamljenim Pulicer-herojima uramljenim na vrhu zgrade.
Jedna od pogodnosti koje ja kao medijski drugar* na univerzitetu Djuk mogu da podelim sa studentima jeste dnevni primerak „Njujork tajmsa“. Svakog dana ga uzmem iz kutije i čitam za vreme doručka ili ručka. U jednom trenutku zapazio sam dok sam se kao Evropljanin borio sa neobičnim izduženim formatom lista i da sam u prostoriji jedini koji čita štampano izdanje – svi ostali gledaju na tablete ili pametne telefone. Nikada se nisam osećao starije.
* Duke Media Fellowship (medijska družina) je jednomesečni boravak studenata na DeWitt Wallace centru za komunikacije i žurnalizam na univerzitetu Djuk u Severnoj Karolini (SAD). Svake godine iz Nemačke u SAD odlaze četiri novinara (medijska drugara)na taj univerzitet gde prate manifestacije i predavanja, a mogu i da rade na svojim istraživačkim projektima ili jednostavno – slede svoje interese.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.