Jezik tabloida je jezik svakodnevice

Endi Radok, profesor australijskog univerziteta Monaš i autor knjige „Mladi i mediji“, govori za Danas

Jezik tabloida, naročito u Velikoj Britaniji je prizeman, banalizovan i zapravo svodi političku stvarnost na svet gde je svako prikazan kao dobar ili loš. To se posebno odražava na situaciju sa migrantima, gde se u veoma negativnom kontekstu govori o njima. Tim vrlo prizemnim i nasilnim jezikom stalno se prenosi takozvana istina da oni oduzimaju nešto što inače po prirodi stvari pripada Britancima. Najveći problem je što takva vrsta jezika dovodi do smanjenja sposobnosti saosećanja kod drugih ljudi. Inače, jezik tabloida je privlačan samo iz razloga što je to jezik svakodnevnice. Nisam toliko upoznat sa situacijom tabloida u Srbiji, priča za Danas Endi Radok, profesor australijskog univerziteta Monaš, istaknuti stručnjak teorija masovnih komunikacija i autor knjige „Mladi i mediji“, koju je izdala izdavačka kuća Klio.

Da li tabloidi doprinose povećanju agresije kod mladih?

– Ne mislim da je toliko važan njihov uticaj na nivo agresije kod mladih, koliko je važno to što tabloidi utiču na formiranje njihovih stavova prema drugim ljudima i društvu u kome žive.

Svedoci smo porasta ekstremizma širom sveta. U kojoj meri su tabloidi doprineli ekstremnim stavovima mladih?

– To je možda i najvažnije pitanje o kome treba da razmišljamo kada govorimo o uticaju medija. Problem je što stalno razmišljamo o radikalnim stavovima mladih, a zaboravljamo da jezik tabloida veoma nepovoljno utiče na publiku uopšte, zato što dovodi do formiranja sumnjičavosti da će imati negativan stav prema bilo kome ko je drugačiji od njih. Mediji svakako doprinose jačanju radikalnih stavova.

Da li su mediji, konkretno tabloidi, odgovorni za narušavanje svih društvenih vrednosti?

– Svakako imaju uticaj na formiranje sistema vrednosti jer se mnogi prvo okreću njima kada hoće da uspostave neku spoznaju o svetu oko sebe, ali s druge strane ne može se reći da mediji srozavaju sistem vrednosti, jer su oni samo integralni deo društva. Sliku o vrednostima nismo dobili iz medija nego su te vrednosti formirane negde drugde, a mediji su jednostavno pratili taj tok. Ne vidim u medijima izvor odgovornosti za loše vrednosti u društvu.

Tokom vašeg boravka u Srbiji imali ste niz predavanja o medijskoj pismenosti. Kakvi su utisci?

– Iznenadilo me je koliko ljudi koji se stručno ne bave time ozbiljno razmišljaju o ovoj temi, koliko žele da se uključe i koliko su svesni moći koju mediji imaju. Treba znati da je medijska pismenosti važan deo političkog sistema i da je ona zapravo politička pismenost.

Mladi vole poznate 

Koje sadržaje mladi najpre usvajaju?

– Zanimljivo je da se po pitanju medijskog sadržaja koji mladi najradije koriste ništa nije promenilo. Uvek su im bili interesantni popularni bendovi, poznate ličnosti, filmovi koje vole, samo što to sada više koriste putem medija koji su prenosivi. U Novom Pazaru smo ovih dana prisustvovali situaciji kada su mladi, uglavnom devojke, čekale da se fotografišu sa turskim glumcem koji je bio u poseti ovom gradu. Tako je bilo i pre 50 godina sa Bitlsima. Dakle, i pored novih tendencija u medijima, ponašanje mladih prema poznatima se nije promenilo.