Kako smo postali tabloid

Biti premijer, proevropski lider i reformator čiju vladavinu zdušno podržavaju tri opskurna tabloida i dve polupornografske televizije sigurno nije prijatno. Malo je nelogično da nekoga ko stalno ponavlja kako želi da od Srbije konačno napravi normalnu zemlju, podržavaju samo nenormalni mediji

Ajd’ što ga podržavaju, ali ih i on obilato koristi za obračun sa svojim političkim protivnicima, nepoćudnim novinarima i kritičkom javnošću.

I onda takav reformator sa tabloidnom zaleđinom, u Skupštini Srbije prekjuče izjavi da je Danas – tabloid. Okej, to može biti vrednosni sud i sa takvim sudovima se može polemisati.

Ali pošto dobro poznajemo autora izjave, ubeđeni smo da nije u pitanju vrednosni sud, već sitna pakost najmoćnijeg čoveka u državi.

Takva konstatacija je samo kruna kampanje koja se protiv Danasa vodi mesecima – najpre su nas ubeđivali da smo nebitni, da imamo mali tiraž, da nas niko ne čita, pa su nas onda obesili po zidovima Galerije „Progres“ u impozantnom broju stranica, čini se više nego ikoga drugog.

Izgleda da je njihov problem sa Danasom što nikako ne mogu da ga osvoje u svom pohodu na medijske slobode. I što Danas čitaju ljudi koji na ramenima ne nose televizor umesto glave.

I što u Danasu pišu novinari koji se bave činjenicama, a kolumnisti su slobodni da misle šta hoće.

Počele su da nas ignorišu i informativne službe. Donekle možemo da shvatimo zašto, recimo, info služba SNS neće da odgovara na pitanja Danasa, ali nemamo pojma zašto to isto čine i neki državni činovnici zaduženi za komunikaciju sa medijima.

Političari iz SNS nas uglavnom bojkotuju, a o premijeru da i ne govorimo. Odbio je dva intervjua za Danas u poslednja četiri meseca, doduše nije jedini – jedan opozicioni lider odbio je tri, i to kad smo mu dostavili okvirna pitanja. Naši novinari – zna to premijer, a znaju i neki opozicioni lideri – nisu „držači diktafona“, već postavljaju pitanja koja sami smišljaju, pa znaju biti i nezgodna.

Naši novinari nisu ko najbolji premijerov medijski ortak sa srednjim slovom – snishodljivi prema vlasti, a raspojasani prema opoziciji. Naši novinari se isto ponašaju i kada preko puta stola sedi Vučić i kada je na tom mestu Čeda Jovanović. Ili Bojan Pajtić.

To jeste otežavajuća okolnost u današnjoj Srbiji gde vlast kritičke novinare smatra za neprijatelje, a neretko i za opasniju opoziciju od bezopasne opozicije.

Vučićeva konstatacija da smo tabloid više govori o njemu nego o nama. Oni koji nas čitaju znaju kakav je Danas. Oni koji bi da nas ne čitaju, ali ne znaju kako to da izvedu, stalno traže neki način da nam doakaju. Makar sitnim pakostima u direktnom prenosu.