Kapitalizam i za ljubitelje

BOGIĆEVIĆ: Bilo je i drugih veoma važnih tema, ali najviše buke dizali su, prošle nedelje, mediji. Malo se zna da je to tek početak. Jer, 19. septembra je u stečaj otišla firma Farmakom MB Miroslava Bogićevića – ljubitelja, finansijera i vlasnika mnogih medija. Posledice stečaja glavne firme, po one koje su Bogićeviću bile samo hobi ili samo partijska dužnost, još se nisu ni spoznale. A kamoli da su sagledane.

Za još neke koji, lično uz dobre pare, vole da raspravljaju isključivo o slobodi medija i nekim lagodnim, što istorijskim, što dnevnopolitičkim, tricama i kučinama postaviće se par egzistencijalnih pitanja. O kojima nije upitno javno govoriti i strašiti narod. Jer, Bogićević je otišao u stečaj, a prema zvanično nepotvrđenim informacijama, već je propustio da plati jednu ratu za kupovinu novosadskog Dnevnika, dok ga poslednja rata za kupovinu udela u Politici novine i magazini tek čeka. Ali, sad je u stečaju. I ako ne plati, on ili neko drugi, Politika novine i magazini bi mogla da se vrati u suvlasništvo nemačkog VAC-a, što ni VAC, hvala na pitanju, ne bi želeo. Dve godine pošto se pronela vest da je Bogićević kupio PNM i novosadski Dnevnik (pominjane su i Novosti), Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je, avgusta ove godine, po službenoj dužnosti postupak za ispitivanje medijske koncentracije za koju nije dobijeno odobrenje u slučaju Bogićević , PNM i sa njima povezana društva. A na osnovu OSNOVANIH PRETPOSTAVKI i u nedostatku verodostojnih dokaza!!!

Mediji su u velikoj krizi. I njihovi vlasnici svoju dobit spasavaju prelazeći na forme, ali i na (sponzorske) sadržaje, koji veze nemaju sa novinarstvom kakvim smo se nekad zanosili. To se dešava uz ogromnu dreku i zapomaganje novinara.

OTKUD SAD TU RAJFAJZEN BANKA: Nekako u isto vreme Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak i za ispitivanje neodobrene koncentracije u slučaju TV B92, njenog vlasnika firme Astonko sa Kipra, i sa njima povezanih društava (Prva televizija???). Komisija i sama napominje da je svesna netransparentnosti vlasništva u našim medijima i prikrivanja pravih vlasnika. Ali sa TV B92 tu nije kraj iznenađenjima. Prema Centralnom registru hartija od vrednosti 73,647 odsto te televizije u vlasništvu je Rajfajzen banke. Ali, preko kastodi računa, što znači da je banka udeo stekla za račun svojih nama nepoznatih klijenata. Mi živimo u Beogradu, družimo se sa kolegama i upoznati smo da B92 i Prva televizija imaju istog gazdu. A i da nismo upoznati na ovaj način, to je, onako usput, na konferenciji za novinare, svima nedavno objavio naš premijer. A on valjda zna. Te dve televizije zapošljavaju oko 500 ljudi, a TV B92 je višegodišnji, bogami, teški gubitaš (kumulirani gubitak premašuje 20 miliona evra), dok je Prva televizija 2012. i 2013.godine izašla iz zone gubitaka i poslovala sa dobiti. Kapitalizam američkog tipa ima mnogo pristalica i među novinarima, i u medijima. A taj je od surovijih, naročito kao izvezena roba. Kapitalizam je, što mu sama reč kaže, nežan jedino prema kapitalu. A kapital je zadovoljan samo kad je oplođen. Profitom. Ne znam zašto ljubitelji misle da bi trebalo da budu izuzeti. Iz ove kapitalističke zakonitosti. I sklonjeni u zavetrinu javnih kasa. Koje puni narod kome se ovaj model, uz duhovite stručne komentare, posredstvom medija – preporučuje.

ŠTA TU TRAŽI MIODRAG KOSTIĆ: Da nam sve ovo napred ne bude premalo, procurile su vesti i o tome koji su se sve biznismeni i navodno neprikladne firme prijavili da kupe TV Studio B, novosadski list Dnevnik, Politiku AD… Zgrozile se kolege novinari pred pitanjem dostojnosti nekih pretendenata da takvo vlasništvo steknu. I ja sam. Ali pred pitanjem koja ih je sila na to navratila da stanu u red za kupovinu firmi od kojih neke ne pamte kad su pravile dobit. Neke su prestale da plaćaju svoje račune i prebacile ih na narodnu grbaču. Sve u interesu narodnog prava na informisanje. Jer, i svi ovi mediji koje sam nabrojala višegogodišnji su gubitaši. Sve sam problem do problema. I sebi, a naročito drugima. Mediji su u velikoj krizi. I njihovi vlasnici svoju dobit spasavaju prelazeći na forme, ali i na (sponzorske) sadržaje, koji veze nemaju sa novinarstvom kakvim smo se nekad zanosili. To se dešava uz ogromnu dreku i zapomaganje novinara. Recimo, tako velikih novina kakav je bio Špigl. A koji je dobrim delom u transparentnom, ali komplikovanom vlasništvu svojih novinara. Nažalost, uzaludnu dreku. Kod nas se ta kriza još dovoljno jasno ne sagledava. Zato što medije pridržavaju političari, koji su im preko svojih biznismena i javnih para, često i vlasnici. To vidimo pri svakoj smeni vlasti, kad dođe do bar privremene smene ljubimaca… pa reklame, zajedničke akcije (i reakcije) promene pravac.