Ko je tabloidima skinuo brnjicu: uličarski govor mržnje na naslovnim stranama

Sva raskoš govora mržnje iz devedesetih vratila se poslednjih dana na naslovne strane tabloida. Staniju su smenili naslovi o „ustašama“, koje premijer Vučić nije zapazio, ali su ih svakako pročitali njegovi budući birači

Šta je prosečan građanin Srbije, koji je utorak veče proveo uz Parove, mogao da pomisli kada je u sredu ujutro došao do kioska da kupi novine?

Ako je prvo ugledao naslovnu stranu Informera „Ustaško-evropska agresija – Hrvati nas siluju, EU ih štiti“, sigurno je najpre pomislio da je prespavao početak novog rata.

Možda ga je smirio Blic naslovom „Hrvatsku trese srpski ultimatum“ ispod kog je saznao da su se „posvađali Kolinda i Milanović“, da „hrvatski tajkuni preklinju premijera Milanovića“ da otvori granice, a „zagrebačka štampa kuka“ kako „ističe Vučićev ultimatum, Hrvatska popušta“.

Kurir ga je obodrio naslovom „Ne damo da nas gaze – Srbija uvodi sankcije Hrvatima“, ali tek kad je bacio pogled na Alo, shvatio je da kreće „Trgovinski rat sa Hrvatima od ponoći“.

Većina medija u Srbiji uverljivo prati Vučićeve izjave, postupke pa i misli. Zato je, bar naizgled, zbunjujuća razlika u retorici premijera i tiražnih tabloida i urednika koji ga otvoreno podržavaju

Ako se tokom srede, taj naš imaginarni građanin Srbije zaneo uz Farmu, u četvrtak ujutro je ugledavši novine na kiosku shvatio da je propustio mnogo uzbudljiviji rijaliti.

„Hrvatski premijer je idiot!“ pisalo je tog dana na naslovnoj strani Kurira, dok je Alo, takođe uz fotografiju Zorana Milanovića, napisao „Ludak vodi Hrvate u rat!“. I Informer je objavio Milanovićevu sliku sa grimasom, uz više nego jasnu poruku „Banda ustaška – uvode nam blokadu, a žive od nas“.

Ništa manje nisu upečatljivi naslovi na unutrašnjim stranicama tabloida.

„Ni bajadera neće proći“ opisuje Informer kontramere koje je Srbija uvela te noći kao odgovor na dugačku kolonu kamiona koja nekoliko dana nije mogla da iz Srbije uđe u Hrvatsku. A uz sliku zagrljenih kamiondžija na granici, od kojih je jedan Srbin, drugi Turčin, a treći Hrvat, citiraju poslednjeg koji kaže: „Nek sam 300 puta Hrvat, ovo su ludaci“.

Kurir u tekstu objašnjava „kako je premijer Hrvatske zaratio sa celim svetom“ i u naslovu mu poručuje „Milanoviću, koja si ti budala!“, dok Blic uz nabrajanje izjava hrvatskog premijera o „sisanju vesla“, „muvama i orlovima“, „svetom trojstvu Beograda, Budimpešte i HDZ-a“ i „šaraj malo, brate“ konstatuje „Milanović kao uličar“.

A kada je hrvatski premijer, u duhu prethodnih, neprimereno „vickastih“ izjava rekao kako je teško racionalno objasniti zašto Mađarska gradi zid i dodao: „Mađarska gradi prema barbarima, ne?“, od pojedinih srpskih medija u petak je dobio pravi varvarski odgovor.

„Ustaški udar na Srbiju“ poručio je Informer sa naslovne strane, uz likovno objašnjenje – fotomontažu lika Milanovića i nekadašnjeg ustaškog lidera Ante Pavelića, uz naslov „Milanović Pavelić“. Alo je reagovao na istu izjavu naslovom „Idi, bre, leči se“.

Drugi tabloidi su primetno, bar na naslovnim stranicama „stišali retoriku“, verovatno pod utiskom poruka premijera Vučića kako će se spor sa Hrvatima uskoro rešiti. Tako se Blic na prvoj strani opredelio za „ljudsku priču“ o tome kako „šikanira hrvatska policija“ i svedočenje žene koja je autobusom iz Beograda krenula za Karlovac. „Izbacili me jer sam Srpkinja“ naslov je koji direktno podseća na rane devedesete.

I upravo ta neminovna asocijacija na rat koji je završen pre dve decenije vraća čitaoce u vreme kada je veliki broj medija čak i od stvarnih tragičnih događaja uspeo da napravi puku ratnu propagandu. Najnoviji naslovi vraćaju nas ne samo u to vreme već nastavljaju da produbljuju podele i raspiruju mržnju. Tako se i jedna istinita ljudska priča u moru naslova o „ustašama“, neproverenih informacija i senzacionalističkih otkrića gubi u opštoj slici o medijima koji su u velikom broju ovih dana ispustili iz svojih tekstova bilo kakvu etiku i profesionalizam.

Blic je otkrio „tajni plan C“ po kojem Hrvatska planira da preko Dunava vrati 3.500 izbeglica. U pokušaju da prebaci jednu grupu sprečila ih je srpska policija, a „situacija je čak toliko bila zaoštrena da je sa obe strane došlo do repetiranja oružja“

Izjave srpskih zvaničnika istim povodom mnogo su umerenije od mnogih novinskih tekstova. Premijer Aleksandar Vučić dobro je naučio lekciju kako se sarađuje sa Evropljanima i, za razliku od državnika u okruženju, već mesecima, otkako Srbija oseća izbegličku krizu, svojim izjavama pokazuje kooperativnost i razumevanje za sve zahteve koji dolaze iz sedišta EU.

Treba ga, naravno, pohvaliti i za to što je otišao u park kod beogradske autobuske stanice među izbeglice i što je razumnim izjavama osuđivao podizanje zida od žilet žice, a potom i nasilje mađarske policije nad izbeglicama koje su pokušale da ga pređu. Mediji su ga u tome sledili.

Tu i tamo promicala su u domaćoj štampi upozorenja kako ćemo se zaraziti od nepoznatih bolesti ili stradati od terorista prikrivenih u izbegličkim kolonama. Bilo je i slutnji kako će Evropa Srbiji vratiti 150.000 izbeglica. Ipak, prevladala je empatija čak i u onim medijima koji nimalo nisu skloni građanima druge boje, vere ili nacije.

Većina medija u Srbiji uverljivo prati Vučićeve izjave, postupke pa i misli. Zato je, bar naizgled, zbunjujuća razlika u retorici premijera i tiražnih tabloida i urednika koji ga otvoreno podržavaju. Ostaje pitanje: ko je tabloidima skinuo brnjicu?

Kada se iz Amerike vratio posle susreta sa Džozefom Bajdenom, ukorio ih je primedbom kako „nigde u novinama toga nema, ali da ima Stanije“ i začudio se kako ta srpska starleta zaslužuje više pažnje od „Bajdena, Kerija i ljudi koji odlučuju o sudbini celog sveta“.

Staniju su smenili naslovi o „ustašama“, što premijer kao da nije zapazio, ali su ih svakako pročitali njegovi budući birači.

Sva raskoš govora mržnje iz devedesetih vratila se poslednjih dana na naslovne strane tabloida. Izbeglice su ostale tema tekstova u kojima se govori kako Hrvati nisu ni približno humani kao Srbi koji izbeglicama pomažu, dok im država omogućuje bezbedan transport do susednih zemalja.

Blic tako saznaje da je „policija sprečila Zagreb da sprovede podmukli plan C“. Taj tajni plan podrazumeva, otkriva Blic, da hrvatska policija zajedno sa lokalnim Crvenim krstom u Srbiju u gumenim čamcima preko Dunava vrati 3.500 izbeglica. Prema nezvaničnim informacijama, hrvatska policija je na taj način već pokušala da prebaci grupu žena i dece.

„Situacija je čak toliko bila zaoštrena da je sa obe strane došlo do repetiranja oružja, a hrvatska policija se povukla tek kad je shvatila da srpskih policajaca ima više“, piše Blic 24. septembra.

Novinari tog dnevnog lista nisu se potrudili da od policije dobiju zvaničnu potvrdu ovog incidenta, niti da tim povodom pozovu nekog zvaničnika u Zagrebu, što bi zahtevala osnovna obuka u nekoj novinarskoj školici.

Tako se i jedna istinita ljudska priča u moru naslova o „ustašama“, neproverenih informacija i senzacionalističkih otkrića gubi u opštoj slici o medijima koji su u velikom broju ovih dana ispustili iz svojih tekstova bilo kakvu etiku i profesionalizam

Repetiranje oružja, podrazumeva se, deo je folklornog rituala dva naroda, te o tome nisu postavljana pitanja ni premijeru Vučiću. O tome nije upitan niti jedan od ministara koji su objašnjavali uzroke i posledice graničnog spora dve države, u kojem je, kako je sam premijer napisao zvaničnicima EU, „Hrvatska snažno podrila regionalne odnose i stabilnost“.

Odanost Srbije Evropskoj uniji, posvećenost regionalnoj stabilnosti i miroljubivoj politici neupitna je činjenica, bar kada se čitaju tekstovi najtiražnijih dnevnih novina u Srbiji.

Kontramere koje je Srbija sprovela prema susednoj Hrvatskoj zaustavljanjem uvoza hrvatske robe ne dovode se u pitanje, a jedino što liči na neku medijsku analizu jesu računice koliko će „trgovinski rat“  koštati obe države.

„Šteta se meri desetinama miliona evra“ piše Danas u pokušaju da sa sagovornicima proceni moguću štetu, ali je naslov Informera mnogo upečatljiviji „Carinski rat – ko gubi a ko dobija – Hrvati u Srbiji imaju 200, a Srbi u Hrvatskoj 3 firme“.

Ovaj dnevnik opširno navodi kako su Hrvati „uz blagoslov petooktobarskih vlasti preuzeli i neke od naših najpoznatijih brendova poput ’smokija’, ’bananice’ i ’frikom sladoleda’“ i citira profesora Miroslava Zdravkovića koji kaže kako je Srbija postala „hrvatska trgovinska kolonija“, te da bi „aktuelni carinski rat mogao da osvesti mnoge u našoj zemlji“, nabrajajući nadalje koliko svinjskog mesa Hrvatska izvozi u Srbiju, uz zaključak da „njihova mesna industrija gotovo da ne postoji bez našeg tržišta“. Sudeći prema antrfileu ovog teksta, propašće im i duvanska industrija, jer „Hrvati nam godišnje prodaju 50 miliona paklica cigareta“.

Odahnuće naš građanin Srbije s početka teksta nakon ovakvih vesti o porazu hrvatske privrede pred sankcijama Srbije i nastaviće, spokojno, da prati Velikog brata.