Petoro ljudi je ubijeno, a više od dvadeset ranjeno u bezumnom zločinu u Žitištu
Povod, ukoliko je za takav masakr uopšte potreban povod, bila je ljubomora. Time su još dve žene dodate na crni spisak od dvadeset jedne, koliko je, samo od početka ove godine, smrtno stradalo u porodičnom nasilju od ruke supruga, partnera, čak i oca…
Televizije su sa lica mesta o tragediji u Žitištu izveštavale korektno (naravno praksa da se lokve krvi zumiraju predugo i ovoga puta nije izostala), reporteri su se javljali iz obližnjih bolnica u koje su primljeni povređeni, o nasilju nad ženama govorila je Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici, oglasili su se psihijatri iz bolnice „Dr Laza Lazarević”, kriminolozi…
Kao i sve bitne stvari, i ovaj zločin se preselio na društvene mreže, na kojima su, osim iskrenog zgražanja nad svirepim ubistvom i žalosti zbog izgubljenih života, dobro skriveni iza ekrana kompjutera ili mobilnih telefona svoje iskeženo, zlurado lice pokazali i oni koji su postavljali pitanje „zašto je pokojna Dijana uopšte bila u kafiću”…
I svako onaj ko nalazi opravdanje za zločin, ili napiše „dobila je šamar jer je”… nije ništa drugo do nasilnik.
U stvarnosti ili u svojoj glavi. Taj neće pozvati policiju kad čuje da neko u susednom stanu dobija batine koje su, smatra, zaslužene.
Ima li to sve bilo kakve veze sa televizijom? Ima, naravno, jer nam se poruke i slike koje vidimo usecaju u pamet, kreiraju shvatanje svakodnevice, komunikacije sa drugim ljudima, ponašanje, kulturu govora.
Niko još nije izneo crnu statistiku koliko je majki i očeva u poslednje vreme stradalo od ruke svoje dece, a to nije mali broj, dakle nije reč samo o nasilju nad ženama u svetlu partnerskih odnosa…
Za manje od dva meseca će nova generacija đaka prvaka krenuti u školu. Prethodno su im tate i mame, bake i dede, tetke i kumovi već dali savet o tome šta ih čeka u tom novom i važnom razdoblju njihovog života. Sigurno su već često čuli ono „ako te neko od dece udari, odmah uzvrati!”, a uz prve simpatije ide i ona narodna mudrost koja glasi „ko se bije, taj se voli!”
U kasnijim godinama, mlade će pratiti druga, isto tako rasprostranjena umotvorina „ljubomora je znak ljubavi”. Kada dođe do onoga „ko se voli taj se (u)bije“ sve je kasno! Za to vreme su tuče u rijalitijima svakodnevica a TV produkcije ne samo da blagonaklono gledaju na njih već i plaćaju i huškaju učesnike. Recept za visoki rejting glasi: seks i batine…
Da li im uopšte neko kaže da pomognu drugarici iz klupe u nošenju torbe, da podele užinu sa onim ko nema, da zagrle drugara koji plače? Koliko su te i slične poruke stizale do njih sa televizije?
O sve češćem i surovijem vršnjačkom nasilju u školi na Pinku 3 je Aida Đedović razgovarala sa svojim gostima u studiju. Čuli smo poraznu činjenicu od jedne majke, čija je ćerka žrtva maltretiranja dece iz odeljenja, koja je rekla da su tuče svakodnevne i da razredna samo moli Boga da neko od dece ne bude ubijen…
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.