Ko sme da piše o evropskim donacijama

Tekst „Politike” o uplatama Evropske komisije na račun medija opet je nazvan pravljenjem liste stranih plaćenika, a autorka teksta, koleginica Višnja Aranđelović, danima je izložena linču na društvenim mrežama

U virtuelnoj stvarnosti koju stvara i uređuje drugosrbijanska „građanska elita”, uz pomoć popularnih društvenih mreža, ponovo se odigrava svima nama dobro poznat film. Napadnut je ponovo jedan novinar „Politike” koji je bio dovoljno „drzak” da napiše tekst o donacijama Evropske komisije medijima. Zavirivanje u njihove finansije najviše ne prija onima koji se diče transparentnošću, odgovornošću i nezavisnošću. Ko onda sme da se odvaži da piše o ovim osetljivim temama koje često ostaju nedovoljno osvetljene u birokratskim lavirintima onih koji primaju ili daju donacije?

Salve uvreda i pogrdnih reči propraćenih neistinama već danima stižu na račun koleginice Višnje Aranđelović autorke teksta „Evri za stare znance”. U pravom „građanskom” maniru izveštavanje o uplatama Evropske komisije na račun medija opet je nazvano pravljenjem liste stranih plaćenika, a koleginica Aranđelović preživljava još jedan javni linč preko društvenih mreža. Najglasniji su oni čije organizacije redovno dobijaju najveće grantove, kako iz američkih, tako i iz evropskih fondova.

Predsednik NUNS-a Vukašin Obradović ne samo da se nije oglasio povodom napada na novinarku „Politike” već je tim napadima davao tempo. On je na svom Fejsbuk profilu ustvrdio da je „Politika” „otvorila sezonu lova” na funkcionere NDNV-a Dinka Gruhonjića i Nedima Sejdinovića, da pozivamo na ukidanje nezavisnih medija, kao i da mesecima naš list ispisuje savremenu verziju teksta „Ćuruvija dočekao bombe”. Teško nam je da poverujemo da je takve formulacije iznosio samo zato što smo u tekstu „Evri za stare znance” objavili da je NUNS od 2011. do 2015. godine dobio skoro 300.000 evra od Evropske komisije, kao i da su dodatni novci iz Evrope dodeljeni njihovom Centru za istraživačko novinarstvo (98.141 evra), Medija centru (98.467 evra). Ili je možda ljut zbog činjenice koju niko nije ni demantovao – da je u EU izdvojeno 1.189.616 evra za regionalnu platformu o jačanju medijskih sloboda, koju realizuju NUNS i još pet regionalnih organizacija.

Konture Obradovićeve retorike predočene su pre dva meseca kad je urednik „Kurira” i doskorašnji visoki funkcioner NUNS-a Ratko Femić poručio Višnji Aranđelović da „nije dobro okresana”. Obradović je tom prilikom lajkovao Femićev prostakluk, ali se kasnije u privatnom razgovoru izvinio koleginici Aranđelović.

Sad je na scenu stupio novi Fejsbuk prijatelj Vukašina Obradovića. Izvesni Ivan Novković iz Niša koleginicu Aranđelović počastio je prostačkom porukom – „Ukoliko ste Vi pisali onaj tekst o finansiranju medija i udruženja onda ste veliko g…”.

Novković je član Resornog odbora za zaštitu ljudskih prava u niškom ogranku Nove stranke Zorana Živkovića. Teško nam je da zamislimo kako se izražavaju članovi Živkovićeve stranke koji se ne bave zaštitom ljudskih prava.

Ne sumnjamo da su i na ovu hajku NUNS-a i ostali borci za ljudska prava i slobode nemi. Ni juče Vukašin Obradović nije odgovorio na naše pitanje da li se oseća odgovornim za napade kojima je izložene naša novinarka, da li će oseća potrebu da je zaštiti i koje je to netačne podatke u svom autorskom tekstu iznela.

U sveopštem jurišu na Višnju Aranđelović najmanje stila i kavaljerstva imao je Slaviša Lekić. To ne može da nas začudi jer je Lekić poznat po vulgarnim ispadima. „Micin taja”, što je njegov tviteraški nadimak, koleginicu Aranđelović nazvao je Vjericom Radetom srpskog žurnalizma. To mu nije bilo dovoljno već je dodao da „neke Višnje služe da se nađubre” i da je u trendu „boja trule Višnje”. Možda je bio posebno pogođen temom budući da je novac od EU dobila i agencija „Brendon”, njegove bivše supruge Bojane Lekić.

Za filmske efekte pobrinula se producent i glumica Bojana Maljević. Ipak, scenario kao da je prepisala od rediteljke Biljane Srbljanović, predvodnice prethodnog juriša na „Politiku”. Naime, u decembru prošle godine, Srbljanovićeva je, nakon serije „Politikinih” tekstova o donacijama velikih američkih fondacija srpskom nevladinom sektoru, na svom Fejsbuk profilu objavila status od nekoliko hiljada slovnih znakova sa naslovom „Ja bagata a ti gavno” u kojem grubo kleveta mene (autorku ovih tekstova) i Ljiljanu Smajlović. I to pravim uličarskim žargonom, koristeći neproverene informacije i iskrivljujući stvarnost. Ovo njeno pisanije, u formi novinskog članka, preneli su mnogi portali koji vole da se nazovu perjanicama građanskog društva. Iako se u ovom skupu rečenica ne može naći ništa građansko.

Tako je i Bojana Maljević pre dva dana na svom blogu objavila tekst pod nazivom „Višnjina lista” u kojoj pokušava da diskredituje pisanje „Politike” bez ijednog argumenta. Svi podaci objavljeni u tekstu „Evri za stare znance” ispravni su i potvrdila ih je Evropska komisija. Bojana Maljević ne demantuje iznete činjenice, ali ipak negoduje što Višnja Aranđelović nije „sasvim proverila informacije” pa je 188.961 evra koje je primila, nazvala donacijom (koliko je 2012. godine dobio „Monterojal pikčrs” od EU ). Ali taj novac, kako tvrdi, nikako nije donacija, jer je njena produkcijska kuća zapravo pobedila na javnom konkursu za određenu TV seriju.

Najtužnija je činjenica da većina pomenutih igrača prilikom pisanja sledećeg projekta igrati na kartu ugroženosti. Pojedini će se za strane donacije boriti napominjući da su oni baš ta, ugrožena vrsta. „Nezavisni” medijski radnici kojima su „stavljene mete na čelo” tekstovima u „Politici” čije su autorke – „perfidne”, „podle”, „jeftine”, „prodane duše”, „stoka DB-ovska”, „đubrad”, „sponzoruše”…

U tekstu „Evri za stare znance” nije izneta nijedna kvalifikacija, uvreda niti insinuacija, kao ni u prethodnim izveštajima o finansiranju nevladinog sektora. Samo suve činjenice i informacije koje očigledno pogađaju tamo gde pojedince najviše boli.