Koga u Srbiji najviše mrze na internetu i zašto

Ako ste jedan od 3,5 miliona korisnika Fejsbuka u Srbiji, jedan od preko 300 hiljada Instagram korisnika, jedan od 200 hiljada tviteraša ili jednostavno, jedan od mazohista koji čita komentare ispod vesti, šanse da ste bili žrtva ili barem svedok govora mržnje i verbalnog nasilja su maltene stopostotne.

Na svoju veliku žalost, trenutno spadam u sve pomenute grupe. Čak i ako izuzmemo psihičke traume, ni najmanje nije prijatno živeti u strahu da će se neka od pretnji jednog dana iz reči pretvoriti u delo

Ali hajde da se vratimo korak nazad. Kada se uopšte desio taj regresivni civilizacijski momenat u kojem je postalo prihvatljivo i „normalno“ iskaljivati kakav god oblik nasilja prema drugima, bez osvrtanja na posledice takvog čina?

Zašto hejtujemo

Odgovor nije samo u ljudskoj, već i u prirodi interneta. Internet je malo nalik alkoholu – oslobađa potisnute inhibicije.

– Sve što ljudi osećaju i misle, manifestuje se na mrežama. Međutim, mnogi dok su onlajn, udaljeni fizički od sagovornika i grupe, postaju žrtve sopstvene deinhibicije, odnosno odsustva straha i kočnica. Zbog toga što ne gledaju sagovornika u oči, nisu svesni težine svog verbalnog (ne)dela i posledica koje ono može da ima – za VICE priča Tatjana Vehovec, izvršna direktorka Centra za nove medije, pokretača H8indexplatforme za borbu protiv govora mržnje.

– Ljudi su generalno preplavljeni osećajem ličnog i opšteg nezadovoljstva, besparice, ličnih i poslovnih problema, te im hejt na mrežama pomaže da se liše frustracije, da kanališu svoje unutrašnje muke – objašnjava dalje Tatjana.

Ko, koga, kako i koliko hejtuje na Tviteru

Krajem marta 2016. godine H8index je objavio sociološko i lingvističko istraživanje„Mapiranje govora mržnje na Tviteru“ kojim su obuhvaćeni tvitovi javnih ličnosti kao i tvitovi upućeni javnim ličnostima napisanih u određenom periodu.

Neiznenađujuće, top tri zauzimaju osobe koje predstavljaju političke neistomišljenike (da ne kažem neprijatelje) aktuelnih vlasti.

Jelena Karleuša, Bojan Pajtić i Vesna Pešić najnapadaniji na Tviteru. Svi skrinšotovi iz prezentacije „Mapiranje govora mržnje na Tviteru“

U ovu analizu su ušli tvitovi sa svim oblicima nasilničkog govora, u širem i užem smislu. Svi tvitovi su zatim analizirani dubinski i kvalitativno: dodelom kategorija po vrsti govora (govor mržnje, verbalna agresija i mikroagresija), dodelom tagova po govornom činu ili sredstvu (uvreda, ironija, insinuacija, napad na ličnost, napad na kompetenciju, vulgarizam, nacionalizam, šovinizam, homofobija, napad na fizički izgled i godine, implicitne pretnje, ksenofobija, rasizam, kletve), kao i na osnovu ključnih reči. Tužno je što nas većina njih ni najmanje neće iznenaditi.

Lopov, lažov, peder, kreten, drolja, glupača, baba, izdajnik, bolesnik, kurva…

Zanimljivo je da žene bar dva puta ređe tvituju nasilnički, ali i da su češće napadane zbog izgleda, godina i kompetencije, i to kroz mizogine, seksističke i vulgarne komentare.

Usled sve veće medijske prisutnosti teme i javne diskusije o ugroženim ljudskim pravimaLGBT osoba, tako je i u govoru mržnje na Tviteru sve više prisutno i homofobno etiketiranje. Ono što je interesantno i vrlo simptomatično je da homofobne uvrede najčešće upućuju muškarci muškarcima. Ali ono što je opasno je da se takvim govorom podstiče i opravdava i fizičko nasilje prema ljudima drugačijeg seksualnog i rodnog identiteta.

Opasno etiketiranje mentalnim bolestima i bolestima uopšte je još jedna od uvreda koja dominira u agresivnom govoru na Tviteru. Demonizacija i diskvalifikacija neistomišljenika nalepljivanjem etiketa mentalnih oboljenja na različite načine može biti štetna, i to ne samo po one kojima je uvreda upućena, već pre svega po sve one koji imaju probleme sa mentalnim zdravljem i zbog kojih su svakodnevno izloženi stigmi i odbacivanju.

Utiaj govora političara na govor i ponašanje javnosti

Ovo istraživanje je dokazalo i da ono što političari govore javno proizvodi bumerang efekat na publiku, te onda postaje „normalno“ i uobičajeno da se neslaganje ili nezadovoljstvo izrazi mržnjom, umesto mnogo konstruktivnije – debatom i kritikom, ističe Tatjana Vehovec iz H8index-a.

Vojislav Šešelj, Vjerica Radeta i Marjan Rističević vode u broju tvitova sa govorom mržnje i verbalnim nasiljem

Hejtovanje na društvenim mrežama su samo reči, reći će možda neko, ali po toj analogiji i rak su samo ćelije. Mržnja u svim oblicima jeste bolest društva sa direktnom opasnošću po svakog od nas, a upravo zato način na koji se javne ličnosti i političari izražavaju nosi posebnu težinu i odgovornost. Ono što političar kaže daje legetimitet i opravdanje njihovim sledbenicima da usvoje identično ponašanje i tako umnožavaju govor mržnje.

Nasilnički govor, uvrede i napadi na ličnost dominiraju među muškarcima

Zlostavljanje na internetu, agresija, stvaranje preduslova za linč, nije ništa manje opasno od maltretiranja na ulici, naglašeno je na sajtu H8index. Poznato je da posledice po žrtvu sajber nasilja mogu da eskaliraju od psihičkih trauma pa čak i do samoubistva. Istovremeno, put od govora mržnje do fizičkog obračuna može da bude vrlo kratak.

– Sa reči na dela, potpuno moguće. Posebno ako se stvori klima linča prema jednoj osobi, ili jednoj grupi ljudi. Velika količina agresivnih poruka prema žrtvi, može da dovede do klime nasilja, osećaja da postoji poziv, legitimna dobrodošlica da se sa tom osobom ili grupom, obračunavate i na ulici – rekla je Tatjana i dodala da atmosfera linča sa mreža uvek treba da predstavlja crveno svetlo uzbune za sve nas koji to primetimo.

Mere zaštite

– Uskoro će na ovom mestu i žrtve moći da zatraže pravnu pomoć ili psihološku podršku. Isto tako, ova platforma može da posluži i kao sistem za rano uzbunjivanje, ukoliko se negde, u nekom ćošku interneta, odigrava nešto što može predstavljati realnu opasnost za pojedinca, grupu, ili šire – poručuje Tatjana Vehovec i dodaje da je u toku i priprema projeka praktičnog iznalaženja aktivnog odgovora na onlajn mržnju, odnosnocounterspeech.

Osobe koje su izložene hejtu, diskriminaciji i zlostavljanju na internetu mogu i sami da preduzmu efektivne mere da se zaštite. Blokiranje pristupa hejtera prema žrtvi, prijavljivanje administratorima mreža, provajderima i, konačno, policiji, su neke od njih. Jedan od važnih koraka je prikupljanje i arhiviranje svih linkova i printskrinova primera zbog eventualnog dokazivanja napada. Najbitnije je signalizirati okruženju da se nešto dešava, kako napadi ne bi prošli neprimećeno i kako bi internet zajednica mogla da stane u zaštitu žrtve.

Otvorene pretnje smrću na zidu i internetu kao ogledalo društva. Foto: autorka teksta

H8index trenutno prati pojedinačne slučajeve onlajn hajki, kao što je kontinuiran napad pretnjama smrću, silovanjem i nasiljem na Jelenu Milić, direktorku Centra za evroatlantske studije, zbog čega joj je dodeljena policijska zaštita.

Sve one koji prate izbore u Srbiji posebno će obradovati i to da su u posebnom fokusu H8index-a i diskursi političkih partija, komunikacija stranačkih izbornih kampanja na mrežama, poruke koje šalju političari i efekat koji takve poruke proizvode na onlajn zajednicu. U međuvremenu, na sajtu H8index mogu se pronaći sva dosadašnja istraživanja koje je sproveo Centar za nove medije.

H8index omogućava prijavljivanje govora mržnje i verbalnog nasilja sa interneta krozpopunjavanje detaljnog upitnika i analizu slučaja. Na taj način osoba koja prijavljuje incident istovremeno testira i vlastitu sposobnost da razlikuje slobodu govora od govora mržnje. Ta bitna razlika je bila i biće predmet rasprava, a pa čak i nekih suđenja.

Upravo pod izgovorom da su savremena društva postala „opasno pristojna“ i „isuviše pažljiva“ prema etničkim, verskim, seksualnim i drugim manjinama, kritičari koncepta govora mržnje njegovo sankcionisanje opisuju kao „teror“ političke korektnosti nad slobodom izražavanja. Zavodljiv ugao gledanja, ali… netačno!

Uz slobodu da pričamo šta god hoćemo ide i odgovornost za posledice koje izgovorene reči mogu da imaju. Jer za razliku od prava na slobodu mišljenja (u svoja četiri zida, gde ta misao nikog ne može da povredi), pravo na slobodu izražavanja nije apsolutno pravo. U našoj zemlji je sloboda mišljenja i izražavanja Ustavom zagarantovana, ali se, da citiram famozni član 46, može se „zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije“.

Ipak, realnost je daleko od ove deklarativne zaštite „prava i ugleda drugih“ ili „morala demokratskog društva“. Dovoljan je jedan pogled na zidove na ulicama, komentare ispod vesti na internetu ili kraća šetnja kroz Tviter da vidimo da su, i eksplicitni i „fino zapakovani“ govor mržnje i te kako prisutni i da, po svemu sudeći, najčešće prolaze nekažnjeno.

Ukoliko sami iskusilte ili uočite govor mržnje i verbalno nasilje bilo gde na internetu, sada možete da mu se suprotstavite prijavom na h8index.

 Foto: Vice