Kolubarska bitka, drugi deo

Nemam ništa protiv (naprotiv!) da se kritički govori o politici i ponašanju stranih predstavnika. Ali isto tako mislim da neka od pitanja koja je BIRN postavio i te kako zavređuju odgovor, a ne grdnju i uvrede

„E, neka im je rek’o”. Ovako je dobar deo javnosti, i to ne samo one naprednjačke i prorežimske, dočekao izjavu Aleksandra Vučića povodom teksta „Balkanske istraživačke mreže” o tenderu za izvlačenje vode iz poplavljenog kolubarskog kopa „Tamnava – Zapadno polje”.

Tu se postavlja nekoliko važnih, ali sasvim različitih pitanja, koja je apsolutno pogrešno i zamagljujuće trpati u isti koš. Jedno je pitanje da li su i koji sve navodi iz članka BIRN-a tačni. Drugo je da li ti navodi i u kolikoj meri, čak i ako su tačni, kompromituju srpsku vladu. Treće je da je tokom tendera prekršen neki zakon ili procedura. Četvrto da li je, s obzirom na okolnosti i izgubljeno vreme, tender bio neophodan. Peto, da li je, čak i da je sve u članku netačno, potrebno da predsednik vlade tako žustro odgovara na novinski članak koji je objavio samo jedan nedeljnik i dva-tri portala. I šesto, ali ne i najmanje važno, da li je primereno da se tom prilikom služi rečnikom koji neodoljivo asocira na ton i terminologiju njegovog nekadašnjeg stranačkog kolege koji se svojevremeno sa mesta ministra pravde obraćao „kurvi Del Ponte”.

Nemam ništa protiv (naprotiv!) da se kritički govori o politici i ponašanju stranih predstavnika. Ali isto tako mislim da neka od pitanja koja je BIRN postavio i te kako zavređuju odgovor, a ne grdnju i uvrede.

Da i ne govorimo o „sitnici” da su skoro svi revnosno komentarisali i kritikovali članak koji gotovo niko nije pročitao i preneo. Niti barem naveo zaista osnovne teze iz inkriminisanog teksta.

Iako to nerado priznaje, mislim da i sam Vučić zna kada se prevari i pretera. Tako je ovoga puta vešto zamenio tezu i pokušao da se predstavi kao žrtva belosvetske zavere.

„Svestan činjenice da sam samo običan predsednik vlade jedne geografski male zemlje, a da su gospođa Kocijančić i gospodin Davenport veliki i važni funkcioneri EU, nisam ni pomislio da će samo jedan moj mali, obični odgovor novinaru na konferenciji za štampu izazvati takav bes moćnih i značajnih ljudi”, naveo je Vučić. Premijer je upitao Maju Kocijančić i Majkla Davenporta da li onu zabranjuju predsedniku Vlade Srbije da odgovara na pitanja novinara i da li pokušavaju da mu zabrane da javnosti Srbije saopšti da oni koje oni plaćaju ne govore istinu. „I da li je sloboda svakojakih reči dozvoljena vama, a sloboda istine i izražavanja istine nije dozvoljena nama običnim smrtnicima?” On je optužio neimenovane, ali prepoznatljive „njih” da su pokušali da nateraju Vladu Srbije da prihvati tendersku ponudu jedne zapadne kompanije koja je čak 23 miliona evra skuplja od ponude srpske kompanije („Za vas tričavih 23 miliona. Za mene i zemlju koju vodim velikih 23 miliona.”) i dramatično dodao da neće biti njihova „lutka na povocu”.

Da se razumemo. Nemam ništa protiv (naprotiv!) da se kritički govori o politici i ponašanju stranih predstavnika. Mada mislim da uvek treba držati do nekog nivoa i diplomatskih manira. Ali isto tako mislim da neka od pitanja koja je BIRN postavio i te kako zavređuju odgovor, a ne grdnju i uvrede:

– Zbog čega je za posao ispumpavanja angažovan konzorcijum, koji čine novosadska firma „Energotehnika južna Bačka” i rumunska firma „Neš” kada te kompanije nemaju iskustva za obavljanje posla ispumpavanja velikih voda, čime se dovodi u pitanje tenderska procedura, jer je jedan od uslova na tenderu iz jula 2014. godine bio da taj posao mora da radi kompanija koja ima iskustva u takvoj vrsti posla?

– Zbog čega se sa ispumpavanjem kopa „Tamnava”, koji je ključan za održavanje energetskog sektora Srbije, krenulo četiri meseca po okončanju poplava kada se zna, prema podacima Elektroprivrede Srbije, da Srbija mesečno gubi 30 miliona evra, jer na tom kopu nema proizvodnje?

– Koliko je konzorcijum do sada ispumpao vode i da li je konzorcijum završio svoj deo posla u roku, kako je bilo predviđeno ugovorom koji je istekao 17. decembra 2014. godine? Ko sada ispumpava vodu i mulj na „Tamnavi” i na koji način se plaća taj posao?

– Zašto se skriva podatak da drugoplasirana na tenderu nije bila „evropska kompanija”, već, takođe, potpuno domaći konzorcijum, sa tek neznatno skupljom ponudom?

– Holandski „Van Hek” je saopštio da je u Srbiju „dopremio 160 kamiona opreme, što je uključivalo 20 velikih dizel-pumpi i 7,5 kilometara cevi”. Sa koliko kamiona opreme i koliko kilometara cevi su u ovoj operaciji učestvovali glavni izvođači?

I napokon, najsmešnije i najtužnije u isti mah. Kako to da premijer svojevremeno nije bio ni upola tako energičan i odlučan kada se radilo o potpisivanju Briselskog sporazuma kao što je bio spreman da brani jedan običan tender (i svog kuma) od jednog novinskog članka. Tačno je da je politički važno odbraniti vladu od (ne)osnovanih napada. Tačno je i da kum nije dugme. Ali neće biti ni da je za Srbiju i Srbe Kosovo postalo baš najnevažnija stvar na svetu.

Autor je glavni urednik časopisa ,,Nova srpska politička misao“