Kolumna „Blica“: Da prođeš kroz život, a da se ne isprljaš

Poštovani čitaoci, danas moj i vaš „Blic“ puni 20 godina, pa mi oprostite što ovog puta neću direktno komentarisati neke političke događaje, kao što ste navikli da činim svakog petka

Od tih dvadeset godina, ja sam kao zamenik glavnog urednika, odgovorni urednik, pa potom glavni urednik i trenutno kao direktor u „Blicu“, proveo devetnaest i po godina. I iskreno da vam kažem, ne bih ovu kuću menjao bez velike nužde, jer je „Blic“ jedan od retkih medija (i štampano izdanje i portal) gde se još neguje slobodno novinarstvo. Malo ga je u Srbiji ostalo, a ovo što sad imamo je gore nego u vreme Slobodana Miloševića. Verujte mi na reč, jer sam kao glavni urednik „Blica“, a pre toga i kao urednik u „Vremenu“ i „Borbi“ nosio glavu u torbi.

Ne zbog toga što sad novinari nose glavu u torbi, nisu sad takvi uslovi, nego zbog toga što većina novinara nosi čarapu na glavi. Novinarstvo s čarapom na glavi je najglasnije, najbahatije, uostalom i kao vlast koju oni podržavaju i koja njih hrani. Takvi su oni prema svakoj vlasti, nije zato kriv samo Aleksandar Vučić, pa unazad Boris Tadić, Koštunica…

Čitam upravo knjigu o Draganu – Gagi Nikoliću koju će „Blic“ uskoro pokloniti svojim čitaocima (priredila ju je moja koleginica i prijateljica Tanja Nježić). Na pitanje zašto nije govorio za medije, Dragan Nikolić je odgovorio: „Nisam hteo da se zagađujem. Bio je to moj način da se sačuvam. Jer nisi mogao da budeš u medijima a da se ne isprljaš“.

S ponosom mogu da kažem da je Gaga Nikolić rado bio naš gost, pa i kao gost urednik, i to je ta vrednost koja je odlikovala „Blic“, a krasiće ga i ubuduće. Koncept naših novina je da ne provlačimo ljude kroz blato, ni zbog čega i ma ko na vlasti to pokušao da nam nametne kao temu.

Ima novinara i novina i televizija na pretek koje žive (neki i vrlo luksuzno) od toga što ih službe i kabineti političara hrane naručenim temama i distribuiraju im „ekskluzivne“ informacije. Što se više valjaju u blatu, to više „ekskluziva“ i novca dobijaju. To je jedan od najvećih problema srpskog novinarstva. „Blic“ to ne čini i ne sme da radi ni ubuduće, jer to što se dobije odozgo nije novinarstvo – to je servilno služenje vlasti.

„Blicov“ zadatak je da sam istražuje, da ne odustaje od tema kad se ispreče političari ili koja služba, da se ne plaši od kriminalaca. To ga je krasilo pre, mora i ubuduće. Kad piše o korupciji i mafiji, da ne staje na prikazu masovnih hapšenja za sve medije. Nema korupcije u koju nije upleten neko iz vlasti, inače je to samo sitan kriminal. Nema mafije ako nije u sprezi s vlašću.

Moje kolege novinari i urednici u „Blicu“ to znaju, a ponajbolje glavni i odgovorni urednici štampanog i onlajn izdanja Predrag Mihailović i Marko Stjepanović, jer su kao novinari i urednici stasavali u „Blicu“. Ponosan sam što su oni moji naslednici u redakciji, a moja uloga je da ih podržim da u tome istraju.

Moja poruka svim novinarima i urednicima „Blica“ bila bi: Samo oni koji žive novinarstvo za sebe s pravom mogu reći da su novinari, svi ostali su samo skupljači tuđih vesti. Kad ih političari tobože iz milošte oslove nadimkom, da ih to ne zavede, da ih bes ne uplaši i da uvek postavljaju svakome i na svakom mestu pitanja koja od svih nas očekuju čitaoci. Ne treba da se plaše da će tako i drugim novinarima otkriti temu, jer je ionako ostalo vrlo malo medija gde uopšte može da se čuje neka kritika.

I za kraj ću se ponovo poslužiti jednim citatom iz pomenute knjige. U intervjuu sredinom dvehiljaditih, upitan šta je po njemu najvažnije u životu, Dragan Nikolić je rekao: „Da pokušaš da prođeš kroz život ako je moguće da se ne isprljaš. A i ako se desi da se isprljaš, da probaš da se ne obrukaš“.