Kome je potreban Željko Mitrović na stranicama „Politike”

Da li je to deo uređivačke politike, kako bi se čula različita mišljenja, ili je to neopravdano davanje legitimiteta čoveku koji je najzaslužniji za nadiruću tabloidiotizaciju ne samo medijskog prostora Srbije?

Na stranicama Politike objavljivani su tekstovi koji su na veoma ozbiljan i novinarski kvalitetan način problematizovali pitanje delovanja našeg nevladinog sektora, posebno se baveći tokovima finansiranja nevladinih organizacija. To je bio veoma dobar primer istraživačkog novinarstva, čega nema mnogo u našim medijima. Ti tekstovi su pokrenuli veliku i burnu raspravu o suštini i dosegu aktivnosti organizacija koje čine mrežu nevladinog sektora u Srbiji. U toj raspravi naročito su se istakle tzv. ljudsko-pravaške organizacije koje svojim parapolitičkim delovanjem ugrožavaju osnovni smisao postojanja nevladinih organizacija. Zato nije slučajno što ovaj sektor prati niz kontroverzi i stalnih nastojanja da on bude politički instrumentalizovan i samim tim zloupotrebljen. To je i dalje izuzetno značajna tema jer nevladine organizacije imaju veoma važnu ulogu u podsticanju društvenog aktivizma građana, jačanju ekspertskog kapaciteta u različitim oblastima, ali i u procesu razvoja demokratske političke kulture i modernizacije Srbije.

Zato je prosto neobjašnjivo da „Politika” kao list od nesumnjivog ugleda i velikog značaja u našem društvu objavljuje izvode iz otvorenog pisma Željka Mitrovića Džordžu Sorosu i to verovatno kao prilog raspravi o nevladinom sektoru u Srbiji. Sasvim je očekivano da njegovo tzv. otvoreno pismo prepuno banalnosti i prizemnih aluzija objavljuje njegova privatna televizija (što je svakako vid politikantske zloupotrebe kojoj on često pribegava) i opskurni tabloidi jer je on sastavni deo tog trivijalnog i banalizujućeg sveta.

Ali zašto to čini „Politika”, da li je to deo uređivačke politike kako bi se čula različita mišljenja ili je to neopravdano davanje legitimiteta čoveku koji je najzaslužniji za nadiruću tabloidiotizaciju ne samo medijskog prostora Srbije? Zar on nije dovoljno zasut i zagađen najtrivijalnijim pričama i vulgarnostima koje se bezobzirno i bez ikakvog stida plasiraju u tabloidima da bi sada i „Politika” otvorila svoje stranice za izvode iz otvorenog pisma Ž. Mitrovića u kome osim prostote i banalizacije ne postoji ništa smisleno i vredno spomena?

Ali zato smo dobili priliku da saznamo da živimo u najotvorenijem mogućem društvu u kome cvetaju demokratija i medijske slobode. Ali nije izostalo ni slugeranjsko preporučivanje Ž. Mitrovića vladajućem režimu, što je njegov prepoznatljiv način političkog preživljavanja. I nije on problem, već su to one političke snage kojima su on i njegova ružičasta televizija potrebne da bi imali na raspolaganju stalnu mogućnost da se obraćaju svom sigurnom biračkom telu, vodeći besomučne hajke protiv aktuelnih političkih protivnika. I to ne važi samo za sadašnji vladajući režim već je to deo tehnologije vladavine u ovoj napaćenoj zemlji. Objavljivanje izvoda iz otvorenog pisma Ž. Mitrovića Džordžu Sorosu je šamar i uvreda za sve kolumniste i saradnike „Politike”, ali i za njene čitaoce.

*Publicista