Krkuvaginovićka

Osim politike, postoji i krk u pizdu novinarstvo, a zašto je takvo novinarstvo u stvari novindžiluk, a ne žurnalizam, i zašto je ono loše po istoriju i život, o tome je pre par dana u „Politici“ – ili bar u njenom elektronskom izdanju – Boško Jakšić objavio jedno dušekorisno štivo

Zainteresovanima toplo preporučujem da pomenuti tekst potraže u bespućima internetske zbiljnosti i da ga pročitaju, a ja ću se – zbog karakterne isnuficijencije – ograničiti na kraći citat:

„Nekritički pristup“, kaže Boško, „političkim, ekonomskim, socijalnim, kulturnim ili sportskim zbivanjima nije patriotizam već upravo suprotno – njegov surogat. Na novinarima nije da se bave time da li će vesti nekome donositi profit ili štetu. Svako ima svoje interese a mediji nisu tu da bi sve zadovoljili. Ako takvog odnosa nema, novinari se pretvaraju u poltrone i plaćenike koji svojim izveštavanjem navode javnost da misli ono što neko drugi – najčešće političari – žele da mislimo.“

A kako „patriotsko“ novinarstvo izgleda u praksi, na papiru, o tome se možete obavestiti takođe u „Politici“, u njenom svetoneđeljnom broju, u kome je žena iz mojih snova, glodurka Smajlovićka,, blagoizvolela publicirati podugačak proser pod naslovom – „Ko je ukrao srpski san“.

I – šta kažem, šta kaže inspektor Smajlovićka, ko je ukrao srpski san, ko su lopuže? Eh, ko! Usual suspects – Danas, autošovinisti, Nataša Kandić i neidentifikovana „jedna moja koleginica“ – maltene N.N. počinilica – koja je na inspektorkino zgražavanje u ime svih nas negde izjavila (ili napisala) da smo postali „gomila depresivnih, premlaćenih, anemičnih zombija“. Osumnjičena je, čini mi se, i Natali B. Odalović koja se drznula napisati da su „predatorstvo, pohlepa i gaženje preko mrtvih“ – i to ne „samo figurativno“ – glavne osobine političkog establišmenta u Srbiji, a to je, kaže Smajlovićka, (obratite sad pažnju na lukavstvo i vickastost seljačkog uma) stvar koju promptno „treba prijaviti tužilaštvu“, pod uslovom, naravno, takođe kaže Žena iz snova, da ko – Kandićka, ko drugi – nije na tom poslu već pretekla… Koga? Pa, zna se – Danas.

Pre nego što sam otišao u ćenifu da se ispovraćam, stigao sam da pročitam još i to da je „kod nas sramota biti patriota“, a da to u Americi, je li, „nije“ i da valjda zato Americi tako dobro ide, a posle, posle sam turio prst na čelo i pomislio da je vaistinu sramno biti patriota Smajlovićkine ogovaračko-cinkaroške-prekoplotaško- dupeuvlakačke provenijencije i da je osnovi problem nas – kojima su ukradeni snovi – to što su patrioti poput Smajlovićke uspeli da nas raznoraznim hokus pokusima ubede da je to nešto dobro. No, tako to ide kad mahalkuša zasedne u „Politiku“, ali kao što već rekoh, za to Smajlovićka nije kriva jer se najpre Srbija pretvorila u mahalu, tek je posle žena iz snova krenula u potragu za kradljivcima.