Lazanski odgovara Šabiću: Godine karijere, nijedan zapamćen slučaj

Oznaka tajnosti sa dokumenata koje je od Ministarstva odbrane tražila agencija Beta nije skinuta i kolumnisti Šabiću dozvoljena je licentia poetica, ali povereniku Šabiću nije

Gospodin poverenik za informacije Rodoljub Šabić ima narav idealnog novinarskog kolumniste: nervira ga svako protivljenje njegovom mišljenju, ali je istovremeno i strahovito konstruktivan, ima ideju za svaki problem i problem za svaku ideju. Možda su mu i ovlašćenja upravo takva, ali u svakom slučaju njegov je dijapazon ogroman, on je zaokružen lik, čovek koji je napisao četrdesetak knjiga, zavisno od definicije po kojoj ćemo pribrojati ili odbiti zbornike, hrestomatije, antologije, priređena sabrana dela ili posebne brojeve časopisa, od pravnih tema do broja sati dežurnih aviona u sistemu PVO. Gospodina Šabića naprosto nije lako uloviti ni za rep ni za glavu, a to je uvek bila odlika prosečnih novinskih kolumnista. On je ofanzivan igrač, ali ne i solo dribler, uvek malo u prestupu.Istina, u TV nastupu protivnik mora napregnuti pažnju da gramatički spozna sve toreadorske poze njegove jurisprudencije. Odnosno mlaćenje prazne slame. Jer, izvor pravne logike poverenika Šabića je prosta Bahčisarajska fontana.

Ja samo poštujem zakon, kaže poverenik Šabić. Nepodnošljiva lakoća postojanja u legalističkom proređenom ambijentu koja omogućava povereniku Šabiću translaciju s jedne na drugu obalu, bez odbacivanja balasta i s elegancijom sportskog balona.

Na sajtu poverenika Šabića, u delu koji opisuje njegova ovlašćenja, doslovno piše da „ako organ vlasti uskrati pristup određenim informacijama, taj je organ vlasti obavezan da dokaže da bi odavanjem tih informacija javnosti mogla biti ozbiljno ugrožena nacionalna bezbednost”. Na to se upravo i pozvalo Ministarstvo odbrane, kada je odbilo da Beti pruži odgovore na tri pitanja, objašnjavajući to ugrožavanjem elemenata nacionalne bezbednosti Srbije.

Elem, da se pozabavimo mi ovde pravnim i vojno-vazduhoplovnim aspektima naše polemike, koja je započela na televiziji. Agencija Beta i novinar Vojkan Kostić zatražili su od Ministarstva odbrane odgovore na već poznata četiri pitanja. Kako odgovore nisu dobili, to je onda poverenik Šabić zatražio – naredio Ministarstvu odbrane da odgovore dostavi agenciji Beta, na ličnost novinara Kostića. Ministarstvo odbrane dalo je odgovor na pitanje o ceni remonta aviona MIG29. Na ostala tri pitanja Ministarstvo odbrane nije dalo odgovor. Poverenik Šabić tvrdi da je bilo dužno da odgovori i na ta tri pitanja. Upravo na sajtu poverenika Šabića, u delu koji opisuje njegova ovlašćenja, doslovno piše da „ako organ vlasti uskrati pristup određenim informacijama, taj je organ vlasti obavezan da dokaže da bi odavanjem tih informacija javnosti mogla biti ozbiljno ugrožena nacionalna bezbednost”. Na to se upravo i pozvalo Ministarstvo odbrane, kada je odbilo da Beti pruži odgovore na tri pitanja, objašnjavajući to ugrožavanjem elemenata nacionalne bezbednosti Srbije. Što znači da organ vlasti ima mogućnost odbijanja davanja određenih informacija, i da se određene informacije ne dobijaju po automatizmu, čak i ako to naloži poverenik Šabić. Inače, povereniku Šabiću nije uskraćen pristup informacijama, uskraćen je agenciji Beta. Tačno da u ovom slučaju poverenik Šabić nije tražilac informacije, on kao drugostepeni državni organ odlučuje o žalbi tražioca, u ovom slučaju Bete, i nalaže Ministarstvu odbrane da te informacije pruži Beti. Ne traži Beta, već u njeno ime zahteva Šabić. Tragikomično, nije šija, nego vrat. Poverenik Šabić dalje kaže da on ima pravo da naloži opoziv tajnosti nekog dokumenta. Pitam poverenika Šabića kada je i gde zatražio skidanje tajnosti sa dokumenata koje Ministarstvo odbrane nije dostavilo Beti? Stepen tajnosti određenih dokumenata ne utvrđuje poverenik Šabić, već Savet za nacionalnu bezbednost, pa time Šabić ne može ni kao poverenik skidati stepen tajnosti nekog dokumenta. On to može naložiti. Kada je u ovom slučaju poverenik Šabić to zatražio?

Govoreći o uslovima pod kojima se vrši klasifikacija, odnosno utvrđuje poverljivost i stepenovanje određenih dokumenata i informacija, poverenik Šabić spominje odredbe zakona o tajnosti podataka i formalnim uslovima da bi neki podaci bili stepenovani kao poverljivi. I kaže da je, kada ti uslovi nisu ispunjeni, klasifikacija nezakonita. Poverenik Šabić tvrdi da „informacije koje je tražila Beta nisu ni izbliza ispunjavale te formalne zakonske uslove, što bi samo po sebi automatski trebalo da diskvalifikuje njihov poverljivi status”.

Stepen tajnosti određenih dokumenata ne utvrđuje poverenik Šabić, već Savet za nacionalnu bezbednost, pa time Šabić ne može ni kao poverenik skidati stepen tajnosti nekog dokumenta. On to može naložiti. Kada je u ovom slučaju poverenik Šabić to zatražio?

Neverovatno, poverenik Šabić priznaje da te informacije imaju službeni status poverljivosti, ali misli da nisu ispunile formalne zakonske uslove za takav status, pa bi on to malo da promeni. A da to ne promeni onaj koji je i stavio stepen poverljivosti. Onako, ispod žita. Pravni Žika Obretković. Humoristička dimenzija legalističke poente. Poverenik Rodoljub Šabić kao advocatus diaboli. Njegov epistolarni habeas corpus.

Insubordinacija države Srbije i Rodoljuba Šabića? Put prema političkim zvezdama? Tolike godine karijere, nijednog zapamćenog slučaja.

I onda, usred TV emisijeu kojoj se kod nekih prisutnih osetio uticaj snažnog zračenja orgona poverenika Šabića, poverenik Šabić hajdučki izvlači intervju s komandantom vazduhoplovstva i PVO generalom Draganom Katanićem, tvrdeći da je u tom intervjuu „Politici” general odgovoriona ono što je Beta tražila od Ministarstva odbrane. A u tom intervjuu ni reči o pitanjima koje je Beta uputila Ministarstvu odbrane. Zračenje orgona u toj TV emisiji bilo je takvo da meni nije omogućen potpuni odgovor na neistine poverenika Šabića. No, u pokušaju polemike oko tehničko-tehnoloških pitanja u našem vazduhoplovstvu, poverenik Šabić sada priznaje da pitanja u tom famoznom intervjuu nisu bila identična sa onim pitanjima koja je tražila Beta, nego su „očigledno više nego slična”. Po čemu su slična?

Povereniku Šabiću je kao kolumnisti dozvoljena licentia poetica, ali advokatu i povereniku Šabiću nije. Ja kao novinar mogu da napišem da avioni MIG29 nisu imali akumulatore, da nemaju gume, ali to nije i službeni podatak. Vojska to može da demantuje, ali i ne mora.To je moje istraživanje, a ne službeni podatak dobijen od nadležnog organa. I to nije kontekst takvih informacija u medijima i to je bitna razlika. Može neki vojni list u svetu da saopšti koliko novih pilota dolazi u neku jedinicu, ali samo naivni novinari mogu da pomisle da je to i realan broj. Broj se uvek frizira, veći ili manji, u zavisnosti od okolnosti. Hoćete veći ili manji vojni budžet.Ko to ne shvata, može mu se postaviti pitanje odakle vetar duva? Kada sam svojevremeno na američkoj krstarici „Belknap” upitao oficire da li na brodu imaju i nuklearno oružje, jer je krstarica bila u Dubrovniku, rekli su mi da oni ništa ne potvrđuju,ali i ne demantuju.

Što se mene tiče, polemika je završena, nadam se da nisam bio previše zločest, jer gospodin poverenik ima problem na sa mnom, već s Ministarstvom odbrane. Odnosno član, taj i taj, može, ili ne može, fiju, pitanja u koš. Ko je sledeći?

 Foto: lična arhiva – Miroslav Lazanski posle leta na „migu 29”