Mali, veliki problem

Gradonačelnik Beograda – za kojeg je u predizbornoj kampanji za lokalne izbore premijer eksplicitno rekao da on (gradonačelnik, a ne premijer) nije na listi i neće biti gradonačelnik, pa se popišmanio – izjavio je pred kamerama da oni koji su novinare sprečili da njemu (gradonačelniku) postave pitanje, nisu gradonačelnikovo obezbeđenje već – komunalna policija u civilu. Komunalna policija u civilu?!

Šta znači ”komunalna policija u civilu”? Da imaju slobodan dan ili samo da nisu na dužnosti? Ako nisu na dužnosti, kako smeju da ”vrše dužnost”, posebno nekomunalnu kao što je obezbeđivanja ličnosti? A naročito – odakle im pravo da novinarima koji su se uredno predstavili oduzimaju fotoaparate i telefone i brišu snimke iz njih?

Doduše, gradonačelnik se izvinio za njihovo ponašanje. Mada, nije eksplicitno naveo na koje ponašanje tačno misli. Možda su čačkali nos, gazili po zelenoj površini ili pljuvali na pod? Mislim, to su neke stvari za izvinjavanje. Sprečavanje novinara da se kreću i brisanje snimaka ipak zahteva neku jaču reakciju vlasti, zar ne? Pa, zaboga, samo dan ranije smo Hrvatskoj uputili protestnu notu zbog identičnog ponašanja njenih policijaca. Zašto je sada drugačije – zato što su hrvatski policajci to činili na našoj teritoriji, a zna se da na našoj teritoriji samo naši policajci smeju da otimaju novinarima sredstva za rad? Ili zato što je hrvatska vlast rekla da je protestna nota deplasirana pa nećemo da opet ispadnemo demode?

Srećom, gradonačelnik ima i drugi, mnogo galantniji način rešavanja nesporazuma sa novinarima. On je javno obećao da će pokloniti apartmane u Bugarskoj onom novinaru koji dokaže da su apartmani njegovi (gradonačelnikovi, ne novinarevi). Mali je problem (mali kao pridev, razumete) u tome što gradonačelnik obećava da će pokloniti nešto za šta tvrdi da nije njegovo. I to rečima da će odmah sutradan predati ključeve! Ključeve apartmana koji nisu njegovi?! Kako misli da pokloni nešto što nije njegovo? Ili sugeriše da je ipak njegovo (jer ima ključeve) samo je to toliko teško dokazati da on ni ne brine da bi se moglo desiti?

Bilo kako bilo (a biće kako kaže znatevivećko), gradonačelnik je priznao da je apartmane kupovao, ali ne za sebe već za druge kupce. A ako mislite da konsultant samo ”konsultuje”, odnosno da se čovek samo konsultuje sa konsultantom ili agentom za nekretnine, pa zatim sam kupuje i potpisuje kupoprodajne ugovore, to je zato – pa, zato što nemate pojma o biznisu, kako nam je objasnio premijer.

A da bi potpuno raskrinkao novinare koji mu podmeću aferu (po nalogu onog drugog znatevivećkogaPajtića), rekao je da njegov potpis na ugovorima kojima ih kupuje – jeste njegov, ali da je njegov potpis na ugovorima kojima ih prodaje – falsifikovan.

Mada, ko zna, možda mi zaista nemamo pojma o tome kako biznis funkcioniše? Jer, ako je normalno da konsultant kupuje, a zatim i poklanja novinarima apartmane koji nisu njegovi, možda je normalno i da oni mogu biti prodati falsifikovanim potpisom. Uostalom, videli smo i da se firme otvaraju falsifikovanim ličnim kartama (znatevivećčijom) pa nikom ništa.

Sada nam ostaje samo da se nadamo, naravno ne da će institucije sistema uraditi svoj posao, nego da ova afera neće izazvati potres na međunarodnom tržištu nekretnina. Jer, ako je neko falsifikovanim potpisom prodavao skupocene apartmane koje je konsultant kupovao trećim licima, valjda su sad ta treća lica oštećena i u panici za svoje novce? Ja bih bila, pretpostavljam i vi. Ali, to smo samo mi koji nemamo pojma o biznisu.