Medijska zloupotreba

U prošli petak (10. juna) dao sam opširnu izjavu za emisiju Studija B posvećenu skandalu iz Savamale. Imam jasan i izgrađen stav, nisam pristalica vlade, niti njen radikalni kritičar po ovim pitanjima

Pisao sam o tome i na stranicama „Politike”. Verujem da Srbiji nedostaje istinska demokratija i sa njom ozbiljna, stručna i obavezujuća rasprava o svim važnim temama. Uveren sam da su predmeti oko kojih se spore vlast na jednoj, opozicija i građanski protesti na drugoj strani, suštinski drugorazredni u odnosu na principe koji su za vreme trajanja ovog spora na probi. Jedan od tih principa jeste sloboda medija.

Bilo mi je sumnjivo što novinarka neprekidno pokušava da me navede da govorim o „ulozi fantomki u srpskoj istoriji”. Pretpostavio sam da želi da me nekako postavi u kontekst premijerove odbrane rušitelja savamalskih nelegalnih objekata. To je, naravno, pravo novinara i medija. Nedopustiva je međutim zloupotreba poverenja sagovornika: izvrtanje smisla ili montaža u cilju obesmišljavanja rečenog radi propagande vlastitih ili vlasničkih mišljenja. Upravo to se i dogodilo. Ova moja izjava je svedena na kratak segment u kome sam govorio o neosnovanim kritikama svake modernizacije sa pozicija lične pizme ili stranačke mržnje. Taj deo ne samo da je izdvojen već je ustupljen drugoj televiziji – TV Pink, upotrebljen je kao najava emisije u kojoj su učestvovali analitičari i političari sa čijim se tom prilikom izrečenim stavovima nikako ne slažem i to bi bilo belodano i gledaocima da je moja izjava emitovana u celini.

To je zloupotreba, neetično ponašanje, rušenje medijskih sloboda, obmana javnosti i osporavanje mog prava na sopstveno mišljenje. Nikad nisam gostovao na TV Pink – informativnu ulogu ove televizije tokom proteklih godina smatram lošom i štetnom po interese srpskog naroda. Ulogu RTV Pink u našoj kulturi i muzici vidim kao zločinačku. Javni uticaj, model ponašanja i veliki broj privatnih skandala vezanih za vlasnika RTV Pink doživljavam kao odvratni vrhunac ličnog zla, što je, priznaćete, veliko postignuće u ovim vremenima opšteg moralnog sunovrata. Pošto sam postojano odbijao da na bilo koji način saučestvujem u postojanju RTV Pink, ovu zloupotrebu razumem kao drskost i bestidnost.

Jedan od najvažnijih protagonista odbrane lične vlasti Aleksandra Vučića, učesnik i, verujem, inspirator ove emisije RTV Pink Dragan J. Vučićević moj je davnašnji poznanik. Još 2003. vodio je kampanju protiv reformi u Srbiji. Novine u čijem je uređivanju učestvovao – „Kurir”, tada su izabrane srpske političare nazivale lopovima, terijerima, budalama, a odbijali su i da prihvate odluke Suda časti NUNS-a. U suštini, bavili su se političkom harangom. Kad se posvađao s vlasnicima „Kurira”, dosetio se vezâ novina s tajkunima i svih nepodopština kojima su ranije bile saučesnik. Kasnije je imao važnu ulogu u novinama „Pres”. Prihvatio sam da sarađujem sa tim novinama pod uslovom da autorizujem intervjue i izjave koje im dajem. To se završilo tako što su falsifikovali intervju koji sam dao u vreme kad je Crna Gora 2008. priznala nezavisnost Kosova i Metohije. Cilj je bio, kao i sada, da vlast dobije kredit u javnosti. Protestovao sam, ali uzalud. Vučićević je sada navodno vlasnik dnevnog lista „Informer” i, očekivano, promenio je i naklonost. Izbegavao sam saradnju s njim.

Demokratija je nemoguća bez građana koji veruju u njene principe i pridržavaju ih se čak i onda kada im neposredno ne koriste, pa i donose štetu. Postoje razni načini ograničavanja medijskih sloboda. Od Vučićevića neprekidno slušamo o tome kako su neprijatelji Vučića, a time i Srbije, dominantni u državnim medijima i javnim servisima. Odbrana koju vlastima u svim situacijama pružaju privatni mediji navodno je posledica delovanja slobodnog tržišta. Pre 2000. godine režim Slobodana Miloševića zloupotrebljavao je državne medije, ta politika pokazala se kao loša pošto su to bili instrumenti iz vremena propale komunističke, totalitarne politike. Tako su na posletku zloupotrebljavani državni mediji prosto izgubili značajniji uticaj na narod. Istorijski, totalitarizmi nisu uvek uspostavljani od strane starih i novih državnih ustanova. Nisu državna policija i vojska nacifikovali Nemačku. Naprotiv, ustav je ostao isti, samo neformalno suspendovan sa nekoliko zakona. SS i SA bile su paravojske, nastale kao privatna društva, sportska udruženja…

Vučić može biti potpuno u pravu u svojim političkim uverenjima i njegov program može biti najbolji na kontinentu. Manir, sredstva, saradnici, prijatelji i put koji je izabrao vode u propast – ličnu, opštu ili jednu i drugu.

* Napredni klub

 Foto: Media Centar