Postoji milion načina da novinar napravi grešku, ali samo jedan dobar da je ispravi – da prizna grešku čim je uvidi, i da se izvini ako je nekoga oštetio. U suprotnom, ostaje sumnja da greška nije bila slučajna.
Primer za ovo prvo dao je juče Tanjug. Ova novinska agencija je u nedelju emitovala godinu dana staru vest da je Srbija skočila za osam mesta na rang-listi medijski slobodnih zemalja – da bi se juče, po otkriću greške, izvinila korisnicima i javnosti.
Balkanska istraživačka mreža (BIRN) primer je obrnutog pristupa, onog koji budi sumnju u integritet novinarskog rada. Taj portal optužio je EPS što izvođača radova za posao prebacivanja vode iz kopa Tamnava – Zapadno polje u Kolubaru nije izabrao direktnom pogodbom i po hitnoj proceduri, umesto tenderom. BIRN-ov novinar propustio je da saopšti važnu činjenicu: da je posao finansirala Svetska banka i da je njen uslov bio da se raspiše tender.
Ovaj portal je lane od Delegacije EU u Beogradu dobio 90.000 evra za istraživačko novinarstvo i borbu protiv korupcije. To su vredni ciljevi kojim je potrebna podrška. BIRN možda nije dobra zamena za „mejnstrim medije”, ali to ne znači da Srbiji nisu potrebni bolji „mejnstrim mediji” od ovih koje ima.
BIRN je malo znan javnosti u Srbiji, no reč je o organizaciji koja uživa značajnu finansijsku naklonost zapadnih državnih i nedržavnih donatora, pre svega EU. Nakon što je Aleksandar Vučić prošlog petka oštro napao BIRN i njegove finansijere zbog pisanja o Tamnavi, urednik u BIRN-u Slobodan Georgijev u nedelju je rekao da takve optužbe iznose oni koji nemaju „argumenata za civilizovani dijalog”, da vlast „uspešno radi na podjarmljivanju svih medija u Srbiji” i da je BIRN važan jer Srbija „nema mejnstrim medije koji smeju kontinuirano da rade na monitoringu vladinih politika”.
Već sutradan se pokazalo da je izveštavanje BIRN-a bilo manjkavo. Svetska banka je demantovala centralnu tezu BIRN-a o neophodnosti direktne pogodbe i pokazalo se da „mejnstrim” mediji možda i nemaju bogzna šta da nauče od kolega iz BIRN-a. Urednici ovog portala su još kritikovali i činjenicu što niko osim beogradskog „Vremena” nije preuzeo njihov tekst o isušivanju kopa. Na žalost po BIRN, ispostavilo se da bi ovaj portal možda mogao nešto da nauči i od najokorelijih srpskih tabloida. O poslu isušivanja kopa opširno su pre BIRN-a negativno pisali i „Tabloid” Milovana Brkića i „Kurir”, ali ti tabloidi, za razliku od BIRN-a, nisu prećutali da je Svetska banka bila ta koja je EPS-u nametnula tender umesto direktne pogodbe. No BIRN i dalje tvrdi da nije pogrešio.
Ovaj portal je lane od Delegacije EU u Beogradu dobio 90.000 evra za istraživačko novinarstvo i borbu protiv korupcije. To su vredni ciljevi kojim je potrebna podrška. BIRN možda nije dobra zamena za „mejnstrim medije”, ali to ne znači da Srbiji nisu potrebni bolji „mejnstrim mediji” od ovih koje ima.
Za nekoliko nedelja ćemo znati gde smo na najnovijoj listi Reportera bez granica. Ali na listi „istraživačkih novinara bez granica” smo svakako napredovali.
A sta je „Politika“ nego pesnica vlasti u Srbiji? Stvarno ne znam kako vas nije sramota da pricate o integritetu novinarskog rada?