Ministar i novinarke koje ‘lako kleknu’

Kako se ponašanje ministra odbrane Srbije Bratislava Gašića (ne) uklapa u osnovne vrijednosti vojske: čast, hrabrost, patriotizam, dostojanstvo…

Ministar odbrane Srbije Bratislav Gašić izašao je nasmejan i lepo raspoložen iz preduzeća Prva petoletka namenska u Trsteniku. Zašto i ne bi bio lepo raspoložen kada je poseta ovom preduzeću, koje sarađuje sa Vojskom Srbije, bila izuzetno uspešna. Ministar je popričao sa radnicima, čestitao im na uspešnoj poslovnoj godini, naglasio da će Ministarstvo odbrane nastaviti da im daje podršku i istakao ono najvažnije: plate radnika, koje su 2012. godine iznosile tričavih 200 evra, sada su skočile na čak 290 evra.

Radnici Prve petoletke namenske, oduševljeni ovom informacijom i ohrabreni saznanjem da sada žive neuporedivo bolje, kvalitetnije, pa čak i luksuznije nego ranije, gromko su zapljeskali ministru. Praćen aplauzom vrednih radnika, ministar Gašić iz preduzeća izlazi, kao što rekosmo, nasmejan i pun samopouzdanja te prilazi grupi okupljenih novinara, koji strpljivo čekaju njegovu izjavu.

Prohladno je, pa televizijske ekipe sa već uključenim kamerama jedva čekaju da ministar ispriča svoje i da se potom vrate u tople redakcije, ili na brzinu okrepe čajem u obližnjem restoranu.

Ministar ume sa novinarima. Uostalom, on i članovi njegove porodice vlasnici su nekoliko lokalnih televizijskih stanica. Hoću reći, između ostalog, vlasnici su nekoliko televizijskih stanica. Dakle, kao čovek iz medija, ministar Gašić ima razumevanja za sve muke sedme sile.

Više prosta nego proširena

On najpre, valjda da malo razgali situaciju, kao brižno upita novinare: „Nije valjda da vas je Jovo Krivokapić [major, portparol Ministarstva odbrane Srbije] sve vreme držao vani?“, a onda mu pogled ministarski pade na dole.

Nije čudno da se u ovakvim situacijama, kada nekoliko kamera snima govornika, novinari snalaze kako znaju i umeju, ne bi li uspeli da drže mikrofon, a da pritom ne budu u kadru i ne smetaju drugim kolegama. To se zove novinarska kolegijalnost.

Ministar Gašić, sa neskrivenim šeretskim osmehom i sa visine, posmatra novinarku koja čuči ispod njega i drži mikrofon. Ova komična situacija (žensko čuči, a muško stoji) kao da u trenutku podseti ministra odbrane na neku šaljivu i pomalo bezobraznu životnu situaciju.

On zato, nešto tišim glasom ali opet dovoljno glasno da ga mogu čuti svi okupljeni, izreče prostoproširenu (mada mnogo više prostu nego proširenu) rečenicu, koja će obeležiti njegovu ministarsku karijeru i koja će jednoga dana zlatnim slovima biti uklesana na zidu crkve Svetog Jovana Krstitelja u Kruševcu, čiji je ktitor, a bogami i od patrijarha Irineja odlikovan, lično Bratislav Gašić: „Što volim ove novinarke koje ovako lako kleknu…“

Sve što je nakon toga izjavio ministar Gašić više nije bitno. I sve što će u ministarskim danima koji slede izjaviti ministar Gašić neće biti bitno. Ali ono što jeste bitno – to su odgovori na sledeća pitanja:

Koliko li je to novinarki „ovako lako kleknulo“ pred ministrom Gašićem, mužem, ocem, pravoslavcem i vlasnikom nekoliko lokalnih televizijskih stanica, kada on, kako sam priznaje, „baš voli takve novinarke“?

A šta je s ostavkom?

Kako se ovakvo ponašanje ministra odbrane uklapa u osnovne vrednosti vojske: čast, hrabrost, patriotizam, dostojanstvo…?

Kako je ova rečenica, eto, nesretnim slučajem snimljena, nikakva šteta se ne bi ni dogodila da kamera nije bila uključena. Ali, šta li tek ministar Gašić govori i radi novinarkama kada nema kamera na vidiku?

Je li onaj ko je postavio ministra Gašića na mesto ministra pre toga znao za njegovu šarmantnu sklonost prema „novinarkama koje lako kleknu“?

I, konačno i najvažnije, zbog čega u trenutku pisanja ovog teksta (a već nekoliko sati je proteklo od „pokleknuća“) još nismo dobili vest o ostavci ministra odbrane Bratislava Gašića?

Hoće li premijer Srbije Aleksandar Vučić ponovo uzeti ministra Gašića u brižni premijerski zagrljaj i odlučno odbrusiti javnosti: „Ne dam Gašića!“, kao što je to bio slučaj pre nekoliko meseci, nakon pada vojnog helikoptera?

Naravno da ne. Onomad nije bilo kamere da snimi navodni greh ministra, pa je samim tim i greh nedokaziv. Ovoga puta sve se lepo i čulo i videlo. Premijer Vučić pošteno je zato izgrdio ministra Gašića, naglasivši da je „šokiran njegovim postupkom“.

OK, onda smo dobili odgovor na bar jedno naše pitanje. Kada ga je postavio za ministra, premijer nije ni sanjao da je uspešni privrednik, uzorni muž i otac, osvedočeni vernik i zadužbinar – Bratislav Gašić, zapravo, nekulturni, vulgarni, primitivni, seksistički đilkoš. Na premijera je svojevremeno ostavio baš lep utisak. Otuda je ovaj sada šokiran. Proklete kamere…

Sada nema smisla ni da ministar policije Nebojša Stefanović javno obznani da se ministar Gašić sam prijavio na poligraf i da je sveta srpska naprava bez greške ustanovila da ministar odbrane nikada nije rekao to što je rekao za novinarke koje kleče.

Miljković se neće ljutiti…

Jedino što se može učiniti u ovoj neugodnoj situaciji ministar Gašić je hrabro i uradio. Izvinio se. Doduše, ne odmah nakon sramotne izjave. Ne ni nakon što je završio kratko, ali uzbudljivo druženje sa promrzlim novinarima ispred preduzeća u Trsteniku. Ne ni nakon što je otišao na jagnjeće pečenje u separe uglednog trsteničkog restorana.

Ministar Gašić se izvinio tek kada mu je javljeno da treba da se izvini. Iako verovatno ni sada nije svestan šta je to toliko strašno u za njega uobičajenoj kozeriji, vicu, neformalnom džiberskom tretiranju žene kao isključivo seksualnog objekta kome i jeste mesto dole, ponizno klečeći, dok ministar ponosno stoji i smeška se sa visine – ne sumnjam da bi se rado „teleprontovao“ u onaj prohladni momenat ispred preduzeća Prva petoletka namenska i, umesto da naglas kaže to što je rekao, samo to pomisli u sebi i nastavi da daje izjavu.

Novinarska solidarnost, sa druge strane, ne ogleda se samo u spremnosti svih nas da kleknemo kad treba i time omogućimo kolegama dobar kadar. Novinarska solidarnost je i u spremnosti svih medija da, u znak solidarnosti – i sa koleginicom i sa profesijom – od ovoga trenutka stupe u bojkot ministra Gašića. Barem dok ne podnese ostavku. Dovoljno je rekao da bi nas ubuduće bilo šta što ima da kaže zanimalo.
Ili šokiralo.

Branko Miljković se neće ljutiti: Ako smo kleknuli, klečanju smo bili skloni…