Nema kazne za zloupotrebu državnih funkcija tokom izborne kampanje

Apsurdno je da REM ne može da sankcioniše zloupotrebu vršenja državne funkcije promovisanjem neke izborne liste tokom izborne kampanje. Za to je u vreme izbora nadležan Nadzorni odbor Skupštine Srbije, koji poslanici nisu ni formirali

U svakoj zemlji u kojoj institucije funkcionišu, a radno sposobno stanovništvo savesno obavlja svoj posao, početak predizborne kampanje spremno bi dočekali svi, uključujući i medije i nadležna regulatorna tela.

Bilo bi potrebno da urednici i vlasnici elektronskih medija samo zavuku ruku u svoje stvarne ili elektronske fioke i konsultuju pripremljena dokumenta, dok bi regulatorno telo, kao svaki ljubazni organizator, podsetilo učesnike igre na aktuelna pravila.

Pogotovo zbog toga što je juna 2015. na snagu stupio (novi) Pravilnik o obavezama pružalaca medijskih usluga tokom predizborne kampanje.

Ukoliko tokom kampanje dođe do prekršaja u izveštavanju i oglašavanju, malo je verovatno da bi REM mogao da izrekne težu meru od opomene ili upozorenja

Pošto kod nas u Srbiji ništa od navedenog nije slučaj, prvih deset dana predizborne kampanje većina elektronskih medija, nacionalnih i regionalnih i lokalnih, radila je kako je stigla, verovatno se prisećajući prakse sa izbora 2014.

Tek kada je Regulatorno telo za elektronske medije (REM, ranije RRA) zbog učestalih poziva redakcija shvatilo da mediji ili nisu pročitali novi pravilnik ili se slabo u njemu snalaze, rešilo je da im pomogne, pa je 17. marta, trinaest dana nakon raspisivanja izbora, organizovalo prigodan skup na kojem im je dalo potrebna razjašnjenja.

Istoga dana regulatorno telo je na svom sajtu, u rubrici „Najčešća pitanja“, objavilo i najvažnija uputstva za ponašanje medija tokom predizborne kampanje, dok je tekst Pravilnika, koji je do tada bio„skriven“ među brojnim drugim dokumentima, okačio na udarno mesto.

Smatrajući da su mediji dužni da poznaju svoje zakonske obaveze, REM je ovaj put, za razliku od prethodnih izbora, zakasnio i sa podsećanjem na obavezu poštovanja Opšteg obavezujućeg uputstva koje se tiče nesmetanog informisanja gledalaca s oštećenim sluhom (iz 2014).

To je učinjeno tek 14. marta, tako da su gledaoci koji mogu da prate program samo uz pomoć znakovnog tumača ili titla, zbog nemara nekih pružalaca medijskih usluga ostali uskraćeni za prvih desetak dana predizborne kampanje.

Sigurno najveće iznenađenje u novom pravilniku jeste to da više nema dugačkih plaćenih termina koje su stranke najčešće koristile u finalnom delu kampanje za prikazivanje završnih stranačkih skupova i mitinga. Ukoliko stranka i zakupi termin kod nekog emitera, sadržaj koji se prikazuje tretira se kao politička oglasna poruka, koja, po zakonu, u toku jednog sata ne može da bude duža od 12 minuta na komercijalnim kanalima ni duža od šest minuta na kanalima javnog servisa.

Doduše, eksplicitna odredba da više nema plaćenih termina u predizbornom programu ne može se naći nigde u Pravilniku, pa utoliko nije ni čudno što je ova novina iznenadila i medije i partije. Nije to bilo neprijatno za sve, pogotovo ne za stranke koje se nalaze u teškoj finansijskoj situaciji, što je praktično slučaj sa većinom opozicionih stranaka.

Tek kada je REM (ranije RRA) zbog učestalih poziva redakcija shvatio da mediji ili nisu pročitali novi pravilnik ili se slabo u njemu snalaze, rešio je da im pomogne, pa je 17. marta, trinaest dana nakon raspisivanja izbora, organizovao prigodan skup na kojem im je dao potrebna razjašnjenja

Od retkih eksplicitnih odredaba koje se tiču nedozvoljenog ponašanja iz Pravilnika treba izdvojiti zabranu da se „prikriveno emituje predizborni program u vidu informativnog ili druge vrste programa“; zabranu da se „emituju igrani, dokumentarni, zabavni programski sadržaji u kojima se pojavljuje funkcioner ili istaknuti predstavnik podnosioca izborne liste ili kandidat“, ali samo ako je emisija proizvedena u poslednjih godinu dana; kao i zabranu da se funkcioner ili kandidat sa izborne liste pojavljuje u ulozi „voditelja, spikera, reportera“.

Takođe, „zabranjeno je koristiti učešće dece i maloletnika u programu u političke svrhe“, što je zabrana koja je stalno na snazi, pa i u predizbornoj kampanji, a koja se nalazi u jednom drugom pravilniku koji se bavi zaštitom prava maloletnika.

Pravilnikom se precizira i da prikazivanje predizbornog programa nije dozvoljeno elektronskim medijima koji u svom programskom elaboratu nisu predvideli emitovanje vesti i informativnog programa, dok je političko oglašavanje zabranjeno na kanalima čiji je program namenjen isključivo deci i maloletnicima.

Emiteri imaju obavezu da obezbede podjednaku zastupljenost podnosilaca lista i kandidata kada izveštavaju o njihovim predizbornim aktivnostima, kao i da predstavljanje izbornih lista i kandidata čine „ravnomerno i bez diskriminacije“. Takođe, dužni su da obezbede da se političke oglasne poruke svih zainteresovanih podnosilaca lista emituju „pod jednakim programskim, tehničkim i finansijskim uslovima“.

Ukoliko tokom kampanje dođe do zloupotrebe državnih funkcija kako bi se promovisala određena lista i kandidati, u REM-u preciziraju da oni mogu da konstatuju takav prekršaj, ali ne i da ga sankcionišu, pošto je za to nadležan Nadzorni odbor Skupštine Srbije, čiji se članovi po Zakonu o izboru narodnih poslanika biraju na predlog Vlade i Skupštine.

Sigurno najveće iznenađenje u novom pravilniku jeste to da više nema dugačkih plaćenih termina koje su stranke najčešće koristile u finalnom delu kampanje za prikazivanje završnih stranačkih skupova i mitinga.

Međutim, ovakav odbor, čiji je zadatak da nadzire „postupke političkih stranka, kandidata i sredstava javnog informisanja“ od 2004. nijednom nije formiran, pa ni za ove izbore, iako se REM obratio Skupštini sa takvom molbom, kaže za Cenzolovku generalni sekretar REM-a Nenad Janković.

Što se tiče nadzora izveštavanja elektronskih medija tokom predizborne kampanje, Savet REM je, kao i tokom prethodnih izbora, u stalnom zasedanju. Ovoga puta uvedene su i elektronske sednice, što bi sve trebalo da im olakša da, ukoliko bude potrebe, brzo reaguju.

Programi svih nacionalnih emitera se snimaju, dan kasnije se gledaju, a ako se uoče nepravilnosti, odmah će reagovati, obećavaju u REM-u, pogotovo u slučaju govora mržnje ili kršenja prava o zaštiti maloletnika. Kada su u pitanju lokalni mediji, reaguje se po prijavi. Čim stigne prijava, od lokalnih emitera će se tražiti da snimak programa dostave u roku od 24 časa. REM takođe najavljuje da će svakih nedelju dana na svom veb-sajtu objavljivati nalaze monitoringa o izveštavanju emitera tokom predizborne kampanje.

Dosadašnja praksa pokazuje da je regulatorno telo hitro reagovalo samo u slučajevima kršenja predizborne tišine. Tako je i 2012. i 2014. od kablovskih distributera tražilo da bez odlaganja onemoguće emitovanje određenih programa, uglavnom iz okolnih zemalja, u kojima nisu poštovana pravila predizborne tišine.

Izveštaje o ponašanju medija tokom kampanje, kao i eventualno izrečene mere, tadašnji RRA objavljivao je tek po završetku izbora. Tako je, na primer, izveštaj za izbore održane u martu 2014. bio objavljen tek u maju, dok je u vreme parlamentarnih izbora 2008. televiziji Palma plus izrečena mera upozorenja zbog upadljivog favorizovanja jedne liste, ali tek u septembru, iako su izbori bili održani u maju te godine.

Prema podacima dostupnim na sajtu REM-a, pored televizije iz Jagodine, mera upozorenja izrečena je Studiju B u vreme lokalnih izbora na opštini Voždovac, kao i TV BK tokom predsedničkih izbora 2004, i to su najstrože mere izrečene emiterima zbog neregularnog ponašanja tokom predizborne kampanje.

Kako su predizbornu kampanju, koja je u toku, mediji dočekali nespremni, moglo bi se očekivati da će svi eventualni prekršaji učinjeni u ovom početnom periodu biti oprošteni. Ukoliko tokom kampanje dođe do prekršaja u izveštavanju i oglašavanju, malo je verovatno da bi REM mogao da izrekne težu meru od opomene ili upozorenja.

Pogotovo kada se ima u vidu da je za gotovo svakodnevno kršenje prava dece i maloletnika kroz emitovanje neprikladnih sadržaja, čega smo svedoci već godinama, regulatorno telo emiterima do sada izreklo samo nekoliko opomena i upozorenja, dok je najstroža kazna bila 24-časovna zabrana emitovanja programa.

 Foto: Facebook