Nema problema

Prvo su došli po penzionere, a ja se nisam pobunio. Zatim su došli po Darka i Marka, a ja se nisam pobunio. Onda su došli po sindikalce, a ja se nisam pobunio. Pa su došli po Olju, a ja se nisam pobunio. Pa su onda došli po Sarapu, ja se nisam pobunio… 

– A znate zašto se nisam pobunio? – verovatno će vas ovih dana priupitati svaki pametni Srbin koji se ne buni.

– Ajd, reci mi, keve ti, zašto se nisi pobunio? – biće znatiželjan svaki glupi Srbin koji se buni.

– Zato što kad su došli po Sarapu, on je prešao kod njih – reći će vam taj pametnjaković, dakle pametni Srbin koji se ne buni.

Tako je ona do besmisla citirana pesma: „U Nemačkoj prvo su došli po komuniste – ja se nisam usprotivio, jer nisam bio komunista; onda dođoše po Jevreje – ja se nisam bunio, jer nisam bio Jevrej; kad su došli po mene, više nije ostao niko ko bi mogao da se usprotivi…“ – dobila svoju srpsku verziju koja kaže: „A kada su došli po mene, niko se nije usprotivio jer su svi u međuvremenu prešli na Televiziju Pink“.

Elem, primećuje se neka vrsta šoka među onim glupavim svetom koji se stalno nešto buni što je kolega Sarapa juče obznanio da je, za razliku od Olje Bećković, pristao da pređe na info kanal, ali Pinkov. Iako taj Sarapin egzotični transfer na ovu oazu slobodne reči, osobito slobodne teške reči, ne bi trebalo da bude problem onih glupavih koji se bune. To je, što bi se reklo, samo Sarapin problem.

Istina, postoji bojazan da svako ko sa Mitrovićem Željkom tikve sadi na kraju ima utisak da je ispao tikvan. Ali, i to je isto Sarapin problem. A oni koji su se bunili verovatno nisu to činili zbog Sarapinih problema, već zbog činjenice da ga je neka srpska napredna plavuša izbacila kroz prozor sa 22. sprata.

Za Sarapin transfer na Pink 3 prvo smo saznali od anonimnog, ali poslovično dobro obaveštenog izvora, premijera Vučića, u intervjuu Blicu. On je tu vest odmah javio vlasniku Pinka, koji je, kao i svaki profesionalac, momentalno preko spikerke u etar pustio ekskluzivnu vest: „Kako Pink saznaje od izvora bliskih Vladi Srbije, osniva se Pink 3“. Koji će, naravno, kako je stajalo u saopštenju, pratiti visoko profesionalne standarde u izveštavanju, bla, bla, bla, kakve TV Pink gaji od svog osnivanja, bla, bla, bla, a za tu priliku angažovani su poznati voditelji, bla, bla, bla, na primer onaj cenzurisani Sarapa, bla, bla, bla, onda onaj necenzurisani Aleksandar Vasić, bla, bla, bla, koji je kao član Saveta RRA, bla, bla, bla, svojevremeno učestvovao u gašenju Vučićeve omiljene BK televizije, bla, bla, bla… I tako.

Bio je tu, izgleda, samo jedan problem. Kada povremeno pogledate Pink 1, imate utisak da u Srbiji trenutno nema nikakvih većih problema, tako da su Sarapi odmah saopštili da emisija ne može da mu se zove „Sarapin problem“, ali, može recimo, „Sarapin nema problema“. Na kraju su našli kompromisno rešenje. Emisija će se zvati „Pravac“. Ali, ko što rekosmo, i Sarapin pravac je Sarapin problem.

Živimo u čudnoj nekoj zemlji, gde mislite da je najbesmislenija vest da su deca prebila dečijeg pesnika. A onda vas istog dana zatekne vest: „Sarapa prebio one koji su došli da podrže Sarapu“. Zemlja sa ovakvim vestima ne treba da brine za svoju budućnost. Zato, valjda, info kanali niču ko pečurke posle kiše da bi podmirili svu tu gomilu neverovatnih vesti.

E, to je već naš problem.