Neprijatelj države je svako ko nešto pita

U šestoj emisiji „Zumiranje“ gosti glavnog urednika nedeljnika „Vreme“ bili su advokati Vladimir Horovic i Branko Pavlović, a tema razgovora bila je proizvodnja neprijatelja kao mehanizam vladanja

Razgovor je počeo Žarkovićevom tezom da smo se podsmevali sintagmi „politika gonjenja“ iz doba komunizma, ali da je ona, izgleda, ponovo aktuelna. Vladimir Horovic smatra da je ta politika još kako aktuelna i da proizvodnja državnih neprijatelja izvesno postoji.

Branko Pavlović kaže da proizvodnjom neprijatelja, vlast zatrpava manjak rezultata i ukida mogućnost analize rada vlasti: „Na listi neprijatelja mogu da se nađu svi, i pojedinci i grupe, svako ko dovede u pitanje neupitnost vladavine. Prijatelj nam je šeik koji će ovde možda graditi, a možda neće, a neprijatelj je nastavnik koji nam uči dete.“

Najvažnije pitanje, po mišljenju Vladimira Horovica, jeste kako će se sve ovo završiti: „Kuda vodi proizvodnja neprijatelja? Ja sam ih sve popisao, jer ih ne možeš sve popamtiti.“ Horovic je dodao da svako ko postavi realno pitanje, iznese dokazivu tvrdnju ili dokazanu činjenicu, od vlasti ne dobija nikakav odgovor, ali da bude prozvan kao neko ko radi protiv interesa zemlje i naroda i označen kao neprijatelj: „To vodi ka tome da svako ko nešto pita bude zaplašen i ućuti. Kad svi ućute, sledi potpuna samovolja. Imate kod Štefana Cvajga dobro razjašnjenu tehniku dovođenja do apsolutizma i to je ono što mene plaši. Hitler je rekao: dajte mi 4 godine i sve ću rešiti. Nemačka je ćutala. Svet je ćutao. Rešio je sve sa 12 miliona mrtvih.“

Kompletan snimak ove i prethodnih emisija „Zumiranje“ pogledajte na linku: vreme.com/zumiranje