Nova uređivačka politika „Kurira” i stari poslovi

Zašto Aleksandar Rodić uznemiravao javnost lažnim tvrdnjama da je njegova kompanija kupila „Politiku”? Da li je postao svestan da neće dobiti 3,5 miliona evra za koliko je pokušao da preproda pravo na potraživanja VAC-a?

Pre nešto više od mesec dana javnost je bilo zasuta informacijama da je „Kurir”, odnosno Adrija medija grupa kupila „Politiku”. Pod parolom „srpski mediji u srpskim rukama” tvrdili su da su kupili sporna potraživanja od nemačke Funke medija grupe prema našoj kući, a glavnoj urednici Ljiljani Smajlović poručili da „lažnim informisanjem javnosti” ne može da sakrije istinu.

Posle više od mesec dana medijskog tabloidnog rata koji je upravo započeo napadom na najstariji list na Balkanu, „Kurir” više ne tvrdi da je kupio „Politiku”. U nedavno objavljenoj lirskoj biografiji vlasnika AMG Aleksandra Rodića u nedeljniku „Njuzvik” o epizodi sa „Politikom” nije rečeno ni slovo, ako izuzmemo da je autor tog teksta Momčilo Petrović zaključio kako je „u dnevnim medijima već sve rečeno”.

Zaista, rečeno je mnogo toga. Uredništvo „Politike” upozoravalo je da je reč o pokušaju neprijateljskog preuzimanja jedne medijske institucije, podsećalo da ne sme da se reprizira događaj iz 2011. godine kada je tada vladajuća Demokratska stranka udeo u „Politici” prodala daleko od očiju javnosti, praktično „ispod žita”, vlasniku „Farmakoma” Miroslavu Bogićeviću.

U pokušaju da dokaže kako je od nemačke kompanije VAC otkupio navodni dug „Politike” (koji naša medijska kuća aktivno osporava pred arbitražnim sudom u Esenu), Aleksandar Rodić je otkrio nešto sasvim drugo – da vlasnik „Kurira” u taj posao nije uložio ni dinar. Ipak, taj fiktivni ugovor omogućio mu je da, reketirajući Bogićevića, kako je to nedavno sam Bogićević rekao novinaru Draganu J. Vučićeviću – naplati milion evra.

Menadžment „Politike” tražio je od Funke medija grupe, ali nikada nije dobio odgovor na pitanje da li je „porodična medijska imperija” Rodić zaista otkupila pravo na sporna potraživanja. Više uspeha kod Nemaca imao je glavni urednik nedeljnika „Vreme” Dragoljub Žarković. On je, kako tvrdi, dobio od nemačke kompanije dopis u kojem ga obaveštavaju da Aleksandar Rodić i njegov tadašnji saradnik Dušan Bjelopetrović zapravo nisu ništa platili. Iako je tada Žarković objasnio kako ga je ovaj dopis sačekao na stolu, u moru šaljivih poruka, odbio je da nam taj dokument ustupi uz objašnjenje da se „zakleo da dopis neće nikom dati”. Osim sadržine dopisa, ostaje i tajna kome se Žarković zakleo na ćutanje.

Ni sada nije sasvim jasno zbog čega je Aleksandar Rodić javnosti plasirao lažnu vest o kupovini „Politike”. Da li je tek u oktobru ove godine postao svestan da od Bogićevića neće dobiti 3,5 miliona evra za koliko je u januaru 2012. pokušao da preproda pravo na potraživanje VAC-a?

Posle „Kurirovog” nasrtaja na „Politiku”, u Srbiji je buknuo pravi rat u kojem i danas učestvuju tabloid „Informer” i televizija Pink s jedne i tabloid „Kurir” s druge strane. Iz tog dugometražnog tabloidnog rata, „Politika” se distancirala, insistirajući na jednoj jedinoj stvari – da njena prodaja bude obavljena pod budnim okom javnosti.

Tačno mesec dana posle objavljivanja lažne vesti o kupovini dela „Politike”, Aleksandar Rodić se izvinio Srbiji zbog „ulepšavanja stvarnosti”, zbog „molbi da se ovo i ono ne pusti u javnost”, zbog prodaje „hleba i igara”… U tekstu koji je sam potpisao, ovaj novorođeni novinar, upozorava da „vlast hoće mrak”. Preko noći, kao da smo godinama bolovali od Alchajmera, Rodić se potrudio da nas ubedi kako je on taj koji treba da se popne na branik odbrane medijskih sloboda. Tako se juče požalio javnosti kako vlast koristi državne ustanove ne bi li progonila Adrija medija grupu jer, kako tvrdi sin Rodić, hoće da ožive finansijske grehe njegovog oca Radisava – Raje Rodića od pre dve i po decenije. I ne samo to, već na vrata AMG šalju Poresku upravu, iako ova medijska kuća ne duguje ni dinar poreza. Kako bi to dokazao, Aleksandar Rodić je čak poslao i potvrde. Čitalac će se setiti da su Raju Rodića u vreme Dinkića upravo hapsili zbog utaje poreza. Kakav zaokret u poslovnoj politici!

Ali nije se promenio samo Aleksandar Rodić i način poslovanja – promenila se i uređivačka politika „Kurira”. Kritika nije više rezervisana za predsednika Tomislava Nikolića i skupu garderobu njegove supruge, već gotovo svaki dan kritikuju ponekog člana vlade ili funkcionera SNS-a. Naslovnice posvećene farmeru s poternice Kristijanu Goluboviću zamenile su navodne naprednjačke afere koje su bile u nekoj ostavi jer je vlasnik navodno bio u štabu naprednjaka. Tako je kroz priču o načelniku beogradske policije Veselinu Miliću i tvrdnje da je „oteo stambenu zgradu od investitora” i neovlašćeno prodavao stanove, list napao ministra policije Nebojšu Stefanovića, uz pitanje: „Stefanoviću, da li ti ovaj radi u MUP-u?” Jedini problem je što je gotovo identičan tekst objavio prošle godine „Tabloid”. Zanimljivo je da se ministar Lončar pojavio kao glavni junak velikog teksta „Lončar juri kamere gde god stigne” (18. 11), a samo dan kasnije se pojavljuje tekst „Zlatibor Lončar beži od novinara”.

Iako se čini da se premijer Aleksandar Vučić zamerio „Kuriru” zbog stava da nije primereno da jedan takav tabloid kupi najstariju medijsku kuću na Balkanu, urednici ovog lista ipak se uzdržavaju od napada na premijera. A ako imaju miljenicu iz vladnih redova – onda je to Zorana Mihajlović.

U svakom društvu koje teži da bude demokratsko, vlast je svakako poželjno kritikovati, ali deluje pomalo bizarno kada to čini vlasnik medija koji i sam priznaje da je bio član nekakvog izbornog štaba SNS-a. U pokajničkoj ispovesti, Rodić ne otkriva koji su ga razlozi naterali da preko noći progleda i vidi drugačiju Srbiju, drugačije novinarstvo u njoj i drugačije opisuje Vučićevo okruženje.

Poslednji pokušaj rebrendiranja njegovog lika i dela serviran je upravo u „Njuzviku”. Autor romansirane biografije svog gazde, Momčilo Petrović uporedio je Rodića mlađeg sa Slavkom Ćuruvijom, objašnjavajući da je „Dnevni telegraf” bio „Kurir” svog doba.

Petrović je zaboravio samo da spomene da ubijeni Slavko Ćuruvija nikada nije ni od tada veoma moćnih neprijatelja optuživan da je reketirao ljude, uzimajući im više stotina hiljada evra.