Novinar zbog koga premijer pobledi

Paksmen pitao Kamerona da li mu je Libija najkatastrofalnija spoljnopolitička odluka ili ima još neku

U emisiji tokom koje su se za naklonost birača borili britanski premijer i njegov najjači rival pobedio je – voditelj.

Kad bi se na vlast dolazilo posle TV nastupa, sledeći šef Dauning strita trebalo bi da bude Džeremi Paksmen, jedan od najpoznatijih ostrvskih novinara, koji je preksinoć toliko pritisnuo premijera Dejvida Kamerona i opozicionog lidera Eda Milibanda da je prvi morao da prizna da nema pojma koliko je siromašnih u njegovoj zemlji, a drugi da se brani od optužbi da je mekušac i slabić.

Emisija Kanala 4 i Skaj njuza označila je početak kampanje za majske parlamentarne izbore, ali glasačima nije ostavila previše iluzija o ljudima koji će ih predvoditi. Paksmena, novinara poznatog po tome što postavlja prava pitanja i insistira na njima, zanimalo je da li konzervativni premijer zna koliko je javnih kuhinja bilo kada je došao na vlast, a koliko ih je sada. Kada je Kameron rekao da ne zna, voditelj mu otkrio: „Bilo ih je 66, danas ih je 421.” Svestan kako će ispasti u očima javnosti, Kameron je zamuckivao, znojio se, čak je i prebledeo, ali se nije brecao na novinara koji mu postavlja neugodno pitanje. Dugogodišnja zvezda Bi-Bi-Sija podsetila je premijera da u Britaniji ima 700.000 ljudi sa radnim ugovorima koji garantuju isplaćivanje po satu, ali ne preciziraju broj radnih časova ni to da li će ih uopšte biti. „Da li biste vi mogli da živite sa takvim ugovorom?”, zapitao je Paksmen, da bi prvi torijevac posle opiranja i voditeljevog insistiranja morao da prizna da „ne bi mogao”.

Paksmen je mnogobrojnim kolegama koji se snebivaju da političarima postavljaju neprijatna pitanja očitao lekciju iz novinarstva kada je upitao premijera: „Šta mislite šta vam je najveća spoljnopolitička katastrofalna odluka?” Vojnu intervenciju u Libiji, gde je posle svrgavanja Muamera Gadafija nastao haos, Kameron je branio otprilike onako kako je rat u Iraku pred Paksmenom svojevremeno branio Toni Bler, koji je u tom intervjuu, po oceni „Independenta”, ispao „samoživi moron”. Kameron je kazao da nije hteo da ostavi Libijce na cedilu nakon što ih je bombardovao, ali da se, eto, ispostavilo da je u Libiji nemoguće pomiriti frakcije i „naterati pse rata da polože oružje”.

Neprikosnoveni intervjuer je podsetio predsednika vlade da nije održao nekoliko predizbornih obećanja, na primer, da će smanjiti broj imigranata i da neće povećavati porez na dodatnu vrednost (PDV): „Lično meni ste dvaput u kampanji to rekli, a onog trenutka kada ste ušli u vladu, odmah ste podigli PDV.”

Miliband, vođa laburista, morao je da odgovara na pitanja o stručnosti jer su mu se sva ekonomska predviđanja pokazala kao netačna, ali i na primedbe da je manje popularan od svoje partije i da čak ni njegovi stranački saborci ne misle da je sposoban da bude premijer.

Britanija je najstarija moderna demokratija i zemlja visoke političke kulture, pa je zanimljivo primetiti da tamo niko nije nazvao Paksmena nepristojnim ili nekulturnim zato što nije dopustio gostima da pričaju šta im se prohte umesto onog što ih on pita. Miliband je tako morao da odgovori da li je podesan za lidera budući da je opšti utisak o njemu da je „šmokljan”.

„Dovoljno sam čvrst da budem premijer”, branio se laburista, potkrepljujući snagu svog karaktera podsećanjem na to da se usprotivio čak i Baraku Obami kada je ovaj hteo da napadne režim sirijskog predsednika Bašara el Asada.

Miliband se prepao, pa se Paksmen, malo u šali, malo u zbilji, interesovao za njegovo zdravlje: „Da li si dobro, Ede?” Opozicionar se toliko zbunio da je izgovorio nešto što nikada ne biste očekivali da čujete od političara – da ga nije briga šta o njemu misle građani ili pišu novine.

Anketa posle emisije je pokazala da su simpatije gledalaca 54 prema 46 odsto u korist Kamerona. Da je Paksmen, koji je prošle godine napustio javni servis, bio superioran u odnosu na obojicu, ocenjuje ne samo liberalni „Gardijan” već i torijevcima naklonjen „Telegraf”. List konstatuje da je voditelj „rasturio” premijera, koji nije znao da objasni kakva je to ušteda od 12 milijardi funti na račun socijalne pomoći i „šta ima zajedničko sa svim tim bogatim ljudima” (poput lorda Grina, nekadašnjeg čelnika HSBC banke, koja je pomagala klijentima da utaje porez).

Rivale do 7. maja očekuju još tri nastupa na različitim televizijama, ali su, makar što se ovih izbora tiče, Kameron i Miliband „prebrinuli” novinara od koga političari, s razlogom, i dalje strepe.

 Foto: thecomingcrisis.blogspot.com