Novinari kao političari: Činjenice su svete, komentari slobodni

Dok će Miroslav Lazanski nastaviti da objavljuje kolumne u dnevnom listu „Politika“ i pošto postane narodni poslanik, njegova koleginica iz Niša, Olivera Sašek Radulović odlučila je da za vreme trajanja izborne kampanje ne piše za portal „Istinomer“, jer se nalazi na prvom mestu odborničke liste pokreta Levice Srbije. Vladimir Đukanović, narodni poslanik SNS-a namerava da nastavi uređivanje i vođenje jutarnjeg programa na Televiziji Kopernikus, a Nataša Mihailović Vacić se već povukla sa uredničke pozicije u Javnom servisu Srbije. Tekst sa platforme Moj Nedeljnik

Obavljajući političke funkcije i istovremeno izvršavajući novinarske zadatke, politički angažovani novinari uskraćuju pravo svojoj publici na partijski nezavisne, odnosno objektivne informacije.

Dok će Miroslav Lazanski nastaviti da objavljuje kolumne u dnevnom listu „Politika“ i pošto postane narodni poslanik, njegova koleginica iz Niša, Olivera Sašek Radulović odlučila je da za vreme trajanja izborne kampanje ne piše za portal „Istinomer“, jer se nalazi na prvom mestu odborničke liste pokreta Levice Srbije. Vladimir Đukanović, narodni poslanik SNS-a namerava da nastavi uređivanje i vođenje jutarnjeg programa na Televiziji Kopernikus, a Nataša Mihailović Vacić se već povukla sa uredničke pozicije u Javnom servisu Srbije.

Iako su u socijalističkoj Jugoslaviji novinari bili definisani kao društveno-politički radnici, pa je gotovo bilo pravilo da viđeniji urednici pripadaju nekim telima Saveza komunista, da budu članovi centralnih komiteta, Socijalističkog saveza, savremeni kodeksi novinarske profesije novinare definišu kao predstavnike građana, kao profesionalce odgovorne javnosti.

U društvu u kojem je Savez komunista bio postavljen kao avangarda društva podrazumevalo se da novinari ne samo pripadaju toj avangardi, nego i da u svom novinarskom radu promovišu i Savez komunista i vrednosti socijalizma. Poučene iskustvima prošlih vremena, političke elite su i posle petooktobarskih promena nastojale da medije koriste kao sredstva za osvajanje vlasti i ostanak na njoj. Kao posledica toga, građani u poslenicima javne reči danas prepoznaju zastupnike interesa političara i stranaka, a ne zastupnike javnosti.

Novinari su građani. Ustavno je i ljudsko, pa i novinarsko pravo, na političko mišljenje i bavljenje politikom. Međutim, novinarska profesija podrazumeva kritičku distancu prema svakoj interesnoj grupi, opoziciji i vlasti. Smernice za poštovanje Kodeksa novinara Srbije propisuju da je „otvoreno zalaganje za jednu političku stranku ili opciju nespojivo sa novinarskim profesijom“. Kodeks proklamuje pravila, ali ne obavezuje na njihovo poštovanje. Zbog toga su se na mnogobrojnim izbornim listama od uvođenja višestranačja mogli naći novinari kao stranačke i nestranačke ličnosti koje, dok obavljaju svoje novinarske i uredničke zadatke, prikriveno ili otvoreno zagovaraju stavove stranaka kojima pripadaju uskraćujući time pravo građana na istinito, objektivno i nepristrasno izveštavanje.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović smatra da novinar ne može u isto vreme biti i političar.

„Mora da se napravi jasna granica između novinarstva i politike, ona garantuje građanima našu objektivnost. Građanin se pita, kada pročita tekst nekog novinara koji je politički aktivan, da li je to stav partije ili je njegov lični. Partije su hijerarhijski organizovane, one imaju svoju unutrašnju organizaciju koja podrazumeva određena pravila, a ona glase: ili se pridržavaš stavova partije ili je napuštaš. Kolege koje se bave i jednim i drugim poslom, to često zaboravljaju.“

Kolumnista dnevnog lista „Politika“ Miroslav Lazanski se kao nestranačka ličnost našao na izbornoj listi Srpske napredne stranke za poslanika u Narodnoj skupštini. Gostujući na Televiziji N1, rekao je da ne vidi razlog da mu čitaoci ne veruju ukoliko postane poslanik i da njegov dalji novinarski angažman zavisi od dogovora sa redakcijom.

Glavna urednica lista „Politika“ Ljiljana Smajlović, koja je i predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS), otkrila nam je detalje dogovora sa Lazanskim.

„Otkako se pojavio na listi SNS-a, po našem internom dogovoru, on ne komentariše ništa u vezi sa domaćom politikom. Ali, ako postane poslanik, Lazanski svakako neće ostati na platnom spisku Politike, što ne znači da mu Politika više neće objavljivati mišljenje, odnosno kolumnu.“

Ona dalje pojašnjava kriterijume za izražavanje političkih stavova koji različito važe za kolumniste i političke izveštače.

„Izveštač je dužan da izvesti o različitim političkim mišljenjima i da bude fer prema svim partijama, odnosno da čitaocima omogući uvid u sva različita mišljenja i da pomogne da mnoge opcije i grupe artikulišu svoje različite interese, kako bi javnost saznala za njih. Izveštač ne sme da nameće svoje mišljenje čitaocima. Kolumnista nas obaveštava o svom mišljenju. Primera radi, Đorđe Vukadinović je kolumnista Politike koji se do sada nalazio na kandidatskim listama različitih partija u više izbornih ciklusa, ali mu Politika nikad nije uskratila platformu“, objašnjava Smajlović.

Pre nego što će se predomisliti i zakazati razgovor u prostorijama TV Kopernikus, Vladimir Đukanović, urednik i voditelj emisije „Dobro jutro sa Đukom“ na toj televiziji, razgovor je za potrebe ovog članka najpre zakazao u Skupštini. U njenom prethodnom sazivu obavljao je funkciju narodnog poslanika u poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke, a prema rezultatima ovogodišnjih izbora, obavljaće je i u predstojećem sazivu Parlamenta.

„Kao poslanik mogu više da doprinesem, na primer, medijskim slobodama sedeći u Odboru za kulturu i informisanje, jer razumem novinarski problem. Mislim da je poželjno da novinar bude i političar.“

Ovaj sagovornik smatra da su Kodeks novinara Srbije pisali oni koji su terminom „nezavisno novinarstvo“ želeli da ograniče tuđa politička mišljenja i nesmetano iznose svoja tvrdeći da je NUNS, kao jedan od donosioca Kodeksa, ispostava Demokratske stranke. On ne smatra da svojim političkim angažmanom ugrožava objektivnost informisanja.

„Imam pravo na svoje mišljenje i pravo da ga manifestujem kroz određenu političku stranku. U emisijama iznosim stavove partije, ali i svoje stavove koji se ponekad kose sa stranačkim. Dozvoljavam svim gledaocima da se jave i iznesu svoj stav u programu. Ja ponosno naglašavam da sam zavisni novinar i član stranke, za razliku od nekih koji kriju partijske knjižice“, rekao je Đukanović.

Predsednik NUNS-a naglašava da se kod novinara koji se istovremeno bave i politikom postavlja pitanje njihove objektivnosti kada kritikuju ideje koje su suprotne idejama stranke kojoj oni pripadaju, kao i pitanje kredibiliteta, tj. da li oni to rade iz ubeđenja ili po nalogu partije.

„Iznošenjem stavova da se novinar može istovremeno baviti i politikom, kolega Lazanski i Đukanović, kojeg bih pre nazvao propagandistom, samo unose zabunu, ocenio je Obradović.

Devedeseta kandidatkinja na izbornoj listi „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“ Nataša Mihailović Vacić, urednica na Javnom servisu Srbije, nije odgovarala na naše poruke i pozive. U redakciji emisije „Šta radite, bre?“ rekli su nam da se u izbornoj kampanji povukla sa mesta urednice ovog političkog TV magazina, te da ga nadalje neće uređivati. Pregledom svih emisija od datuma raspisivanja izbora, 4. marta, utvrdili smo da nijednom nije potpisana kao urednica.

Dugogodišnja novinarka nedavno ugašene Niške televizije, sada je prva na listi Pokreta Levice Srbije u niškoj opštini Medijana. Olivera Sašek Radulović pisala je za dva portala od kojih jedan, Istinomer, prikuplja izjave javnih ličnosti koje ocenjuje po kriterijumima istinitosti, doslednosti i ispunjenja obećanja, tražeći odgovornost za javno izgovorenu reč u politici i javnom životu. U trenutku kandidovanja za odborničko mesto u ovoj opštini obavestila je urednike da ne računaju na nju u toku izborne kampanje.

„Meni je to bio, pre svega, moralni čin i pored toga što vidim da su moje kolege novinari radili i bili na izbornim listama stranaka. Nisam to uradila zato što mislim da ne bih mogla da zadržim objektivnost, već zato što mi čitaoci ne bi verovali. Nema većeg moralnog posrnuća i licmerja nego kroz novinarski posao navijati za jednu političku opciju, a u javnost plasirati da si neutralan.“

S obzirom na to da Pokret Levice nije prešao cenzus na izborima u opštini ove sagovornice, ona namerava da se vrati svojoj primarnoj profesiji i ostane član Pokreta.

„Posle ovih izbora i pauze od tri meseca, javiću se redakciji i nastaviti da pišem, jer je to moja profesija. Nekad je baš dobro da sagovornik zna da imate stav, a objektivnost je stvar profesionalizma i ona se nikad ne dovodi u pitanje.“

Ljiljana Smajlović kao najvažnije ističe da građani zaslužuju da znaju da li je neko politički angažovan ili ne, sa kim imaju posla i da im se strančarenje ne podmeće kao nezavisna i nepristrasna analiza.

Na poštovanje profesionalnih standarda podseća Vukašin Obradović koji smatra da osnov za ugled novinara mora da bude njihov odnos prema činjenicima, stvarnosti i profesiji. On je zaključio da posle demokratskih promena mediji nisu uspeli da se nametnu tadašnjoj vlasti kao samostalan deo demokratskog procesa, delom zahvaljujući i novinarima – prikrivenim političkim aktivistima, te da je sadašnja vlast medijski sistem dovela do perfekcije u manipulaciji.

„Prevelika bliskost sa bilo kojom političkom opcijom dovodi novinare do sindroma noćne svetiljke. Približavanje novinara toj toploti spržava njihovu objektivnost. Novinari su gurani u tom pravcu da njihov posao, napredovanje, karijera zavise od bliskosti političkim centrima moći. Na taj način, uništen je dobar deo medijske scene i sami novinari.“

Smajlović: Sloboda izražavanja trpi političku podršku 

Ljiljana Smajlović, predsednica UNS-a ističe da bi novinarska udruženja morala da izbegavaju otvoreno političko delovanje u korist neke stranke i objašnjava u kojim slučajevima bi ovakva preporuka mogla biti zanemarena.

„Ako pokušavate da sprečite izglasavanje drakonskog medijskog zakona, kao što smo mi u UNS-u bezuspešno činili 2009, onda morate da se javno zahvalite i SPS-u, koji je makar odbio da glasa za taj antievropski zakon. U takvim situacijama, kada je sloboda izražavanja ugrožena, morate jasno da kažete koju političku opciju i zašto podržavate, barem u tom jednom činu, otporu antiustavnom zakonu“, ocenila je naša sagovornica.

Osvrćući se na političko delovanje novinarskih udruženja ona je rekla „da su u rukovodstvu NUNS-a, primera radi, od početka ljudi koji na različite načine propagiraju Demokratsku stranku i njoj bliske političke grupacije i da su ljudi na različitim nivoima rukovođenja u tom udruženju redovno postajali odbornici, poslanici, ambasadori u izboru te stranke“.

Da podsetimo, Nezavisno udruženje novinara Srbije osnovano je 1994. godine kao reakcija na zloupotrebe medija od strane tadašnjeg režima i nezadovoljstvo radom Udruženja novinara Srbije koje je tom režimu pokazivalo lojalnost.

Mehanizmi prepoznavanja

Nino Brajović iz Udruženja novinara Srbije upozorava da profesionalni novinari koji su na stranačkim listama, svejedno da li kao nezavisne ličnosti ili članovi neke političke stranke, treba da dok traje kampanja ili dok su na nekoj političkoj funkciji svoj politički aktivizam učine prepoznatljivim.

„To mogu da urade povlačenjem iz novinarstva ili jasnim davanjem na znanje da su nosioci neke političke funkcije: fus notom ispod teksta, kajronom kod elektronskih medija, zvučnom odjavom na radiju. To je i moralan i profesionalan čin – nema novinarske profesije ako se sistematski krši novinarski kodeks”, izričit je Brajović kojeg deo javnosti tereti za ratnohušačko novinarstvo, kada je 1991. godine izveštavao iz ratom zahvćenog Vukovara za ondašnju TV Beograd.

„Profesionalizam i patriotizam se međusobno ne isključuju. Bio sam i tada profesionalac za razliku od mnogih kolega pa i onih koji me kritikuju. Jedan sam od retkih novinara čije su izveštaje za vreme građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji preuzimali svi RTV centri pa i poznati Jutel bez ikakvih intervencija. Primetio sam da me rado kritikuju oni koji nisu kročili tamo gde sam bio. Radije su se bavili politikom nego novinarstvom. Ne vidim da sam profesionalno ili sa namerom grešio“, smatra Brajović.

Piše Dimitrije Đurić, Moj Nedeljnik profil korisnika pogledajte OVDE