Panović je častan i dobar čovek i vanserijski novinar

Dragan Vučićević je Žika Obretković srpske političke misli *Možda bih glasao Zoranu Mihajlović, ako ne bude kandidat SNS-a

Nemci znaju šta je dobra novina. Sigurno neće ići u Informer. Kod nas su došli ujutru, a veče pre bili su kod Vučića na večeri. Ljudi očigledno žele da steknu širu sliku o Srbiji. Mi smo im ispričali kakve sve probleme imamo sa Vučićevom vlašću – od toga da nas bojkotuju i on i njegovi ministri do toga da nas Vučić pakosno naziva tabloidom. Takva konstatacija je samo kruna kampanje koja se protiv Danasa vodi mesecima – najpre su nas ubeđivali da smo nebitni, da imamo mali tiraž, da nas niko ne čita, pa su nas onda obesili po zidovima Galerije „Progres“ u impozantnom broju stranica, čini se više nego ikoga drugog. Izgleda da je njihov problem sa Danasom što nikako ne mogu da ga osvoje u svom pohodu na medijske slobode. I što Danas čitaju ljudi koji na ramenima ne nose televizor umesto glave. I što u Danasu pišu novinari koji se bave činjenicama, a kolumnisti su slobodni da misle šta hoće. Počele su da nas ignorišu i informativne službe. Donekle možemo da shvatimo zašto, recimo, info služba SNS neće da odgovara na pitanja Danasa, ali nemamo pojma zašto to isto čine i neki državni činovnici zaduženi za komunikaciju sa medijima. Političari iz SNS nas uglavnom bojkotuju, a o premijeru da i ne govorimo. Odbio je dva intervjua za Danas u poslednjih šest meseci, doduše nije jedini – jedan opozicioni lider odbio je tri, i to kad smo mu dostavili okvirna pitanja. Naši novinari – zna to premijer, a znaju i neki opozicioni lideri – nisu „držači diktafona“, već postavljaju pitanja koja sami smišljaju, pa znaju biti i nezgodna. Naši novinari nisu ko najbolji premijerov medijski ortak sa srednjim slovom – snishodljivi prema vlasti, a raspojasani prema opoziciji. Naši novinari se isto ponašaju i kada preko puta stola sedi Vučić i kada je na tom mestu Čeda Jovanović. Ili Bojan Pajtić. To jeste otežavajuća okolnost u današnjoj Srbiji gde vlast kritičke novinare smatra za neprijatelje, a neretko i za opasniju opoziciju od bezopasne opozicije, kaže u razgovoru komentarpress.net popularni novinar i glavni i odgovorni urednik dnevnog lista Danas Draža Petrović povodom nedavne posete nemačkih parlamentaraca ovom listu.

Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević u utorak je gostujući na Pinku rekao da su Zorana Panovića sa mesta glavnog urednika Danasa smenili Majkl Davenport i Draža Petrović zato što je bio moralno – politički nepodoban. Takođe, i Nebojša Krstić istog dana u kolumni u Blicu kaže da se niko nije bunio kada je smenjen Panović, a svi se bune zbog Petričića. Kako komentarišete te optužbe?

Dragan Vučićević je Žika Obretković srpske političke misli, pa tako treba i posmatrati njegove izjave. Čovek za obavljanje prljavih medijskih poslova Vučićevog režima, autor čuvene izjave iz doba kada je bio glavni urednik Pressa: “Bez uspešne Delte, nema uspešne Srbije”. Sada tu istu Deltu i Miškovića razvlači po svojim novinam, pa će tako jednog dana proći i Vučić. Čovek je, dakle, primer kako izgleda uspešan šibicar iz Železnika. I jadna je vlast čiji je on glavni glasnogovornik.

Da li poznajete gospodina Davenporta?

-Davenporta sam sreo jednom u životu i to u vreme kada sam već bio glavni urednik. Ćaskali smo prijateljski pred 10 svedoka i nisam stekao utisak da on ima moć da smenjuje glavne urednike, kako tvrdi Vučićević u naletima čudnovate inspiracije. Taj raritetni primerak žurnaliste većinu svojih naslovnih strana pravi tako što mu glavne vesti dojavljuje neki anonimni izvor koji ili boluje od manijakalne paranoje ili ga svesno laže. A on to ne ume da provali, pa sve objavljuje. Što ukazuje ili da je mnogo pametan ili da nije mnogo pametan. Kad praviš novine za podilaženje najnižim porivima širokih narodnih masa, kao što ih pravi Vučićević, apsolutno uživaš u što većim nebulozama.

Davenport deluje kao jedan kulturan i dobronameran čovek, koji ima tu nesreću da je diplomata u zemlji gde je Dragan Vučićević novinar. Pa ga ovaj upliće u neverovatne stvari po nalozima svojih trenutnih gazda iz SNS-a, presvučenih šešeljevaca. U te nebuloze može da poveruje samo prosečan glasač SNS. I niko više.

Zašto je dakle smenjen Panović?

To je pitanje za sedam vlasnika Danasa, koju si inače ljudi od velikog moralnog integriteta jer su odolevali i Miloševiću kada su osnovali list 1997. godine. Panović je razrešen dužnosti, kako je meni obrazloženo od strane vlasnika, zato što su oni procenili da je on već sedam godina glavni urednik te da je potrebna promena na čelu lista. U toj njihovoj odluci nije bilo ni zrnca politike. Niti bih ja prihvatio to mesto, koje sam ionako prihvatio nevoljno, da je u pitanju neki politički obračun sa Panovićem. A nisam čuo ni da je Panović, za razliku od Dušana Petričića, Ljilje Smajlović, Olje Bećković ili Srđana Škora, izneo bilo kakvu zavereničku tezu o svojoj smeni. Panović je častan i dobar čovek, vanserijski novinar, sigurno je da ne bi ćutao o nekakvoj famoznoj političkoj smeni. A nemoguće da Vučićević i Krstić znaju bolje zašto je smenjen Panović od samog Panovića. Na kraju krajeva, Panović i dalje radi u Danasu, piše kolumnu, i što je najvažnije – nas dvojica potpuno isto kominiciramo kao i ranije. I nije Panović kriv što ga je zadesila srpska kletva: “Da bog da te branili Dragan J. Vučićević i Nebojša Krstić”. Niti je moja namera da budem glavni urednik u nedogled. Mnogo više volim da pišem kolumne nego da se bavim brdom mahom nerazrešivih problema. Uzgred, nama tiraž poslednjih meseci značajno raste, i to je valjda razlog pojačanog interesavanja Vučića, Krstića i Vučićevića za Danas. Da smo toliko nebitni u srpskom medijskom prostoru, kako kaže nesrećni Vučićević, što bi se oni Danasom svakodnevno bavili. Izgleda da ih nešto žulja – možda to što naši novinari redovno prate slučaj Savamala, putujuću izložbu “Necenzurisane laži”, što kod nas i opozicija ima pravo da nešto kaže.

Nemački parlamentarci su posetili redakciju Danasa pre neki dan. Kako ocenjujete njihovu posetu i zašto su posetili samo Danas?

Ja sam Nemcima rekao da biti premijer, proevropski lider i reformator čiju vladavinu zdušno podržavaju tri opskurna tabloida i dve polupornografske televizije sigurno nije prijatno. Rekao sam još kako je malo nelogično da nekoga ko stalno ponavlja kako želi da od Srbije konačno napravi normalnu zemlju, podržavaju samo nenormalni mediji. Oni su nas pažljivo saslušali i rekli nam da je sloboda medija osnova svakog demokratskog društva. To smo shvatili kao podršku.

Da li će fantomi iz Savamale više usporiti evrointegracije, nego pregovori Beograda i Prištine?

Svoje viđenje kako treba upravljati urbanom sredinom radikali su demonstrirali devedesetih godina na sledeći način: za vreme njihove vlasti u Zemunu izgrađeno je 57 lokala od čvrstog materijala na travnjaku Zemunskog keja. Sreća je bila da radikali tada nisu bili na vlasti u Londonu, jer bi garantovano izgradili 57 lokala od čvrstog materijala na travnatim terenima Vimbldona. Tih godina u Zemunu, sazidano je i 17.000 bespravnih objekata, među njima impozantan broj dvospratnih, trospratnih i trosobnih kioska, a većini je nedostajala infrastruktura, struja i voda. Bespravno je prodato 7.000 placeva, pa je Zemun vremenom počeo da liči na prelepi Kandahar. “Bili su to bespravni, odvratni objekti i svakako bi ih srušili odmah posle podizanja, obavezno danju, jer smo ih gradili uglavnom noću” – izjavio bi danas ovaj Vučić o onom Vučiću, ponosnom članu tadašnje radikalske vlasti u Zemunu. Tako da me ne čudi što sve ovo rade oko slučaja Savamala koji će ih koštati, ne samo u evropskim integracijama, već i politički. To je afera koja pokazuje da je Vučiću pravna država poslednja rupa na svirali. I Kosovo mu je poslednja rupa na svirali. Ono što mu je važno jeste samo autoritarna i bahata vlast bez granica čiji je maneken.

Kada bi Zorana Mihajlović bila kandidat za predsednika Srbije, da li bi mogla da računa na Vaš glas?

Ako ne bude kandidat SNS-a, mogao bih da razmislim o toj varijanti. U jednoj emisiji sam rekao da bi ona bila idelan kandidat opozicije za predsednicu Srbiju, pa je posla toga vrh SNS debatovao o toj temi, kako sam saznao, misleći da smo se ona i ja dogovorili. A nismo! Video sam je jedanput na snimanju “Ćirilice” i nikada više.

Kada bi Kesić bio kandidat za predsednika Srbije, da li bi izlaznost bila veća od uobičajene i da li bi uspeo da uđe u drugi krug?

To biste morali da pitate njega. Koliko ga poznajem, on ne bi voleo da se bavi politikom, jer dobro radi svoj posao, uživa u njemu i neviđeno je popularan. Politika je u Srbiji posao za netalentovane. Tako da Kesić sigurno ne bi ulazio u to blato. Mada ga vlast dožovljava kao opoziciju, ali to je deo uobičajene dijagnoze: “Vučićević paranoje”.

Na poslednjin lokalnim izborima u Mionici konstatovao si da „narod laže po kafanama“. Da li se nešto promenilo od tih izbora? Da li je makar rakija u mioničkim kafanama pojeftinila?

U Mionici, gde rado svraćam, rakija košta od 40 do 60 dinara po čašici. Zato je možda narod po Srbiji anesteziran pa nema bunta. Mada, ne brinite, biće bunta i ako rakija ostane na tom cenovnom nivou. Naprosto, one Vučićeve cifre o privrednom rastu i ekonomskoj stabilnosti demantuje utisak da se u Srbiji od 2000. nikada nije živelo gore. Za to vam ne treba statistika, nego da se okrenete oko sebe. Popričate sa prijateljima. I kažete: aman, dokle da nas farba svaki samozaljubljeni političar koji ništa drugo ne zna da radi osim da se bavi poltikom.

 Foto: N1