Peca Popović o fenomenu Velje Pavlovića ČOVEK KOJI IZ SVAKOG MRAKA VADI BISERE

Priča o Velji Pavloviću nije još jedna balada o “gigantu novinarstva“, omiljenom novinaru ovog ili onog političara ili najdekorisanijem žurnalisti Srbije. Nije lako biti novinar u vremenu kada se u tu profesiju ubrajaju svi. Prosto, radi se o čoveku koga odlikuje ljudska iskrenost i novinarska doslednijih kakve nisu česte u ovoj zemlji

Zbog čega je jedna poveća urbana sekta potrošača medija tako naklonja Velji? Njegov uspeh i dugovečnost emisije “Nivo 23“ ogleda se u nenametljivosti, posebnosti, nepokolebljivosti i prirodnosti. Razlikuje se od većine kolega i – pogotovo – koleginica, jer je kod njega u prvom planu oduvek sagovornik. Ima još jedna sitnica: uvek je dobno obavešten o životu i delu svog gosta. Nema ispraznih priča bilo da se razgovara o knjizi, izložbi, koncertu ili albumu. U toj emisiji uvek ima mnogo da se čuje. Što jednom reče Basara: “Velja jeste nenametljiv, ali uopšte nije naivan. Zna da sagovornika navede da ispriča i ono što ni Udbi ne bi rekao.“

Emisiju “Nivo 23“ je osmislio, uređuje i vodi pune 24 godine što je čini jednom od najstarijih koje se kontinuirano emituju ne samo na TV Studio B već svim našim televizijama. To je kasni večernji termin opuštenog ćaskanja sa gostima koji govore o kulturi na angažovan način kao pojmu širem i važnijem od politike. Znajući da našem građanstvu treba civilizacijski kvantni skok (napredak odavno već nije dovoljan) on to čini kao poslednji od onih velikana Studija B koji su Beogradu davali posebnu toplinu. U zemlji “čudesno osakaćene kulture“, Pavlović vodi dragocene razgovore upravo o kulturi. Ti razgovori su slika onoga što smo bili, i onoga što ćemo, možda, biti.

Koncept je nazvan po tome što se redakcija nalazi na 23 spratu Beograđanke. “Nivo 23“ je postao i ostao retko mesto gde gost ne prolazi kroz toplog zeca. Pavlovićev pristup je drugačiji. On se, ozbiljno priprema za budući razgovor, a kad počne emisija, (uvek uživo!) verziran je, gotovo ekspert za oblast iz koje sagovornik stiže. Velja je jedan od retkih poslenika medija koji svojim gostima ne zabranjuje da kažu ono što žele; svog sagovornika zaista sluša; u studio dovodi ljude koji su ga lično zaintrigirali iz određeneh razloga ne mareći, pri tom, koliko je to dobro ili ne za rejting. Autor je jedine emisije na našim televizijama koja počinje kvalitetnom muzikom i novinar je koji ima stila, ukusa, odmerenosti i ogromno poštovanje za sabesednika.

Emisija nikada nije ganjala masovnu publiku ili gledanost. Bez namere ka ekskluzivnosti i elitizmu, autor sve vreme pažnju rađe poklanja izuzetnim ličnostima nego „miljenicima gledalaca“. Insistiranje na hrabrosti i moralu svakog gosta, od profesora i akademika, novinara i rokera, do budućih klasika i “incidentalnih likova“ napaćene kulture, pretpostavlja da oni redovno nose dozu nesporazuma sa režimom. Emisija je zato više puta skidana sa programa.

“Nivo 23“ je jedno od dragocenih svedočanstvava i hronika o nama i vremenu u kojem smo živeli i živimo. Tako Milan Vlajčić misli da “od vremena Skerlića, mladog Vinavera i Tina Ujevića, upravo je Pavlović čuvar razbarušenog dijaloga, te šumne košnice asocijacija, kako ih je nazvao veliki pesnik Dušan Matić, koju je Beograd uvek negovao.“

Kada neko, usred nemaštine sunovratnih devedesetih, izjavi “bolje da radim bez para, nego da živim bez rada“ to je više od običnog stava. To govori o jednoj misiji, o čoveku koji uporno, iz svakog mraka, vadi bisere.

Čovek koji je ušao u novinarstvo želeći da piše kao Milan Vlajčić i Bogdan Tirnanić, odavno je našao svoje posebno mesto u profesiji. Emisija “Nivo 23“, koja je na programu “Studija B“, od septembra 1992, svojevrsna je istorija ne samo te stanice, svega onoga kroz šta je ova beogradska Institucija morala da prođe devedesetih godina prošlog veka, kroz traumatičnu tranziciju, do privatizacije koja je dovodi u prvi red hora zaduženog za prigodne pesme. Veličina, Velje Pavlovića ogleda se u tome što je u svim tim procesima ostao svoj čuvajući svoje gledaoce od opšteg zagađenja.

Taj epilog nije iznenađujući znajući da je kao topčiderski klinac gajio ideju da bude filozof. Čitao debele knjige i studirao matematiku, kao Kant i Lajbnic, u želji da se posle bavi idejama. Pratio strane časopise, putovao, bio šampion u veslanju, video podelu sveta na istok i zapad, slobodu i neslobodu, demokratiju i tiraniju. Pripada generaciji prepunoj individualaca, inadžija, tvrdoglavih ljudi koji vode svoj život, bez obzira što odavno nije moderno od života praviti avanturu. Videvši jednom kako najobičniji monah na Svetoj gori ima originalne ideje i priče koje mogu dotaći srce, odlučio je da zađe i ostane u svetu posvećenika.

Zato decenijama pravi dragocenu hranu za glavu. Nepretenciozne emisije, inteligentne, radoznale, jednostavne, gurmanske. Ne odustaje od gradnje osvežavajućeg atola u okeanu gluposti kojima se pridaje važnost ili skreće pažnja.

Pored emisije “Nivo 23“ okrenutoj ljudima koji se bave kulturom i gradom, Velja je autor serijala “Duhovnici“ posvećenog životu monaha, hrabrim ličnostima sposobnim da prekinu život po diktatu okoline, da ne bi izdali svoje snove i ideale. Pravio je i kratke priče “Nezaštićeni svedok“ o gradskim monasima, ljudima koji žive nasuprot gradu, usamljeni u gužvi. Koautor dokumentarca o Timoti Džon Bajfordu, našem Britancu.