Predizborna diverzija: RTS bez dokaza optužio vozače GSP-a za sabotažu koja može dovesti do povređivanja ljudi

Vozači Gradskog saobraćajnog preduzeća se, prema reporteru Beogradske hronike Draganu Mišiću, noću šunjaju voznim parkom i buše gume na autobusima kako bi ucenili svoju firmu i gradske vlasti. Motiv za izazivanje opasnosti po građane reporter vidi u produženom radnom vremenu vozača, a diverziju povezuje i sa predstojećim izborima

Očigledno neka mazohistička crta tera potpisnika ovih redova da s vremena na vreme pogleda Beogradsku hroniku (ili kako urednice tog programa vole da kažu: „Emisiju Beogradske hronike“) na Prvom programu RTS-a. Ali, eto, desilo se, a imalo se šta i videti.

Dakle, Beogradska hronika, 1. mart, najavljuje voditeljka i urednica Slađana Tomašević:

„Na početku pitanje koje danima muči nadležne u GSP-u (Gradsko saobraćajno preduzeće u Beogradu, prim. nov.): Ko odvrće ventile na autobusima u garaži u Mirijevu? Za dve noći stradalo 12 guma. Tamo je danas bila naša ekipa.“

Na početku priloga govori autor, reporter Beogradske hronike Dragan Mišić:

„Malo li se guma potroši i ošteti na putu, zbog čega vulkanizerski hleb ima sedam kora. Još je teže i jadnije kada se namerno buše gume. Zbog velikog pritiska u njima, to je opasno, pa se odvrću ventili.“

Buše li ih ili odvrću ventile?

„Kad se radi više za istu platu, onda je manja, pa to može biti motiv da se buše gume. Ali ima i drugih, naročito u predizbornoj kampanji. Znaju sindikati da ucenjuju rukovodstvo i vlast, a ponajviše građane. Takvih primera ima na pretek, a ne bi smelo, jer ako nas već prevoze, moramo biti i bezbedni“ (Dragan Mišić, reporter RTS-a)

Gledalac ovu nedoumicu brzo zaboravi, jer prilog iz sekunde u sekundu postaje sve nekorektniji i neprofesionalniji.

Posle kratkog objašnjenja generalnog direktora da su autobusi sve vreme zaključani u krugu garaže, te da zbog toga sumnja na „manju grupu nezadovoljnih radnika“ i objašnjenja da guma ne ispusti odmah, nego pušta polako, u vožnji, što može da dovede do eksplozije i povređivanja putnika, što sve nije sporno, usledila je poenta iz usta reportera Mišića, koju prenosimo u celini:

„Ko to buši namerno? Svakako, u velikoj firmi uvek je neko nezadovoljan, ili neko od 29 sindikata. Poodavno tinja nezadovoljstvo zbog ukidanja skraćenog radnog vremena za vozače. Posle 30 godina rade osam sati efektivno, što je smanjilo potrebu za njima, ali i donelo uštedu firmi od skoro pola milijarde godišnje. Ali kad se radi više za istu platu, onda je manja, pa to može biti motiv da se buše gume. Ali ima i drugih, naročito u predizbornoj kampanji. Znaju sindikati da ucenjuju rukovodstvo i vlast, a ponajviše građane. Takvih primera ima na pretek, a ne bi smelo, jer ako nas već prevoze, moramo biti i bezbedni. A nije potrebno ni brukati firmu od koje se živi i koja muči muku da preživi, pa i da poboljša uslove rada.“

I onda ide priča kako je nabavljen pokretni strug vredan milion i trista hiljada evra za obradu tramvajskih točkova, posle koje reporter završava prilog sledećom rečenicom:

„Sad je održavanje tramvajskih točkova gospodski posao, sačuvana je kičma majstorima, pa zar neko da buši gume da bi zagorčao život vulkanizerima, plus veliki trošak?“

Na stranu neobjašnjive rečenične konstrukcije, ali reporter je mrtav hladan, bez ijednog dokaza, ili bar indicije, osumnjičio sindikate GSP-a da noću buše gume i ucenjuju firmu, gradske vlasti, a nadasve građane, u inat rukovodstvu firme i vlastima koje su, jelda, dobre i polomiše se da „majstorima sačuvaju kičmu“.

Pritom se nigde ne vidi da je bar pokušao da o tome pita i „nevaljale“ sindikate. Pa valjda je mogao da nađe bar jednog sindikalca, ili bilo kojeg drugog zaposlenog osim generalnog direktora, da pred kamerom nešto kaže, kad već zna da je sindikata čak 29?

Ali ni to mu nije bilo dovoljno, nego je insinuirao da sve to ima veze sa izborima. Opet nije jasno na osnovu čega.

A sve to je urednica emisije ne samo pustila a da nije ni trepnula nego je ovu sramotu za novinarstvo još stavila na prvo, dakle najistaknutije mesto u emisiji.

Nećemo se ni truditi da objašnjavamo zašto je sve ovo neprofesionalno i pogrešno.

Slađanu Tomašević i Dragana Mišića samo ćemo zamoliti da, ako ikada bude uveden red na javnom servisu pa se bude „smanjila potreba za njima“, ne buše gume na RTS-ovim kombijima ili fotelje u studiju, jer postoji nekoliko medijskih kuća koje su kao stvorene za njih. Pink i Informer bi ih oberučke prihvatili.