Razgovarali smo sa advokaticom Džulijana Asanža pred gostovanje u Beogradu

Na dan kada je pre četiri godine Džulijan Asanž ušetao u ambasadu Ekvadora u Londonu i zatvražio politički azil, u Narodnom pozorištu u Beogradu održaće se treći događaj u ciklusu „Filozofski teatar“, pod nazivom „Prvo su došli po Asanža“

Razgovor će se simultano odvijati u nekoliko gradova. Pored Beograda, na listi su i Atina, Berlin, Madrid i Pariz, između ostalih. Džulijan Asanž će se okupljenima obratiti video uključenjem iz Londona.

U Beogradu o Asanžu razgovaraju advokatica i članica Vikiliksa Renata Avila i dramaturškinja Maja Pelević. Video porukama podrške obratiće se i Srećko Horvat, Slavoj Žižek, Janis Varufakis, Noam Čomski, Vivijan Vestvud i mnogi drugi.

Iskoristili smo gostovanje advokatice Vikiliksa Renata Avile u Beogradu da porazgovaramo o četvorodgodišnjici Asanžovog boravka u ambasadi Ekvadora u Londonu, dokumentima NSA do kojih je došao VICE News koji su potvrdili da je Snouden upozoravao nadređene na neustavnu prismotru, ali i o kulturi uzbunjivača u Srbiji.

VICE: Šta se sve promenilo za ove četiri godine, osim oslobađajuće odluke Ujedinjenih nacija?

Renata Avila: Mnogo toga, ali se nije sve promenilo na dobro. Pre četiri godine, većinu zemalja su vodili lideri koji su podržavali azil koji je Ekvador dao Asanžu. U momentu kada je Asanž ušao u ambasadu, svi smo slavili Arapsko proleće, a sudbina Čelsi Mening je i dalje bila nepredvidiva. Tridesetpetogodišnja kazna koju je dobila zbog špijunaže pokazala je našem timu advokata da vlada Sjedinjenih Američkih Država nema nameru da reformiše sistem i promeni odnos prema uzbunjivačima.

Promenio se i zakon – više nije moguće nekoga pritvoriti i izručiti samo zbog ispitivanja, ali ta reforma slučaju Asanža ne donosi ništa dobro. Drugim rečima, ako se zakon menja zbog našeg slučaja, a mi nemamo korsiti od te promene, to znači da smo na tapetu, zar ne mislite tako?

Stvar koju ljudi ne razumeju je koliko je Asanž uradio bez obzira na to što je zatvoren – objavio je tri knjige, više od 25 publikacija i dokumenata u javnom interesu. Tu je i spasavanje Snoudena koje je Asanž koordinirao, uspevši da prevaziđe najsofisticiraniji sistem nadzora na planeti. I borba se nastavlja. Sada smo u veoma kritičnoj situacji – ako Hilari Klinton, čija je nedela izložio upravo Vikiliks, bude postala predsednica Sjedinjenih Američkih Država, očekuje nas kriza.

Krajem maja ove godine, švedski sud je potvrdio nalog za hapšenje Asanža. Vaš legalni tim je nakon toga objavio da če se žaliti višem sudu. Koliko daleko očekujete da ovo ide i još koliko?

Nadamo se da će švedski legalni sistem ispraviti greške u ovom slučaju. Ovo leto je šesto od kada je otvorena istraga, a ta istraga ne ide nikuda. Niko ne može da odbrani istragu koja traje šest godina. Čak i da je kriv, do sada je trebalo da se to sazna i da bude određena kazna. Međutim, šest godina kasnije, nije počelo ni ispitivanje.

Stvar koju mnogi ljudi ignorišu je da je prva tužiteljka na ovom slučaju sasvim ispravno i marljivo zatvorila slučaj jer nije našla osnova, ni opipljivih dokaza. Slučaj je otvorio drugi tužilac, nekih nedelju dana nakon zatvaranja. Tada su i počele sve nepravilnosti, a sistemski se sve kreće sporo poput puža koji je krenuo uzbrdo.

Naš tim će nastaviti da se bori do poslednjeg trenutka. Naš pravni direktor, koji je preminuo pre par nedelja, Majkl Ratner, govorio je da se protiv nepravde moramo boriti svaki put kada je vidimo, ne zato što ćemo tako dobiti slučaj, već zato što tako treba.

Očekujem da ćemo pobediti – Švedska će pre ili kasnije morati da nadoknadi sve ove izgubljene godine. Svi gubimo kada nam moćni onemogućavaju da dođemo do informacija.

U decembtu prošle godine, Ekvador je potpisao ugovor sa Švedskom koji ovoj zemlji dozvoljava da ispituje Asanža u ambasadi u Londonu. Šta očekujete od toga?

Ekvador je potpisao dogovor u uzajamnoj saradnji u krivičnim slučajevima za sve slučajeve aktuelne od momenta potpisivanja. Dogovor je i nastao da bi se našlo rešenje za sistuaciju sa Asanžom, ali će biti primenjivan svaki put kada Kraljevina Švedska od Ekvadora bude zahtevala bilo kakvu saradnju na krivičnim slučajevima.

Ne želim da zvučim kontroverzno, ali mislim da ovaj dogovor ne dozvoljava ispitivanje Asanža. Kada bi se to desilo, to bi bila nezakonita procedura, obzirom da su Ujedinjene Nacije Asanžov pritvor okarkaterisale kao „prinudno zatvranje“.

Ispitivanjem Asanža Švedska bi upala u još veću nevolju, a Ekvador bi prekršio međunarodnu obavezu. Iskreno, I Švedska i Velika Brtanija se mogu uzdržati od kršenja seta međunarodnih zakona samo ukoliko momentalno oslobode Asanža.

VICE Njuz je nedavno dobio na uvid stotine dokumenta američke Državne bezbednosne agencije u kojima stoji da je Snouden pokušavao da upozori visoke zvaničnike u vezi sa neustavnim prisluškivanjem. Sada znamo da je Državna bezbednosna agencija uradila sve da bi sabotirala Snoudena.

Javnost je već dugo svesna svih igara, a ja se nadam da će ovo dodatno ići u našu korsit. Politika u Sjedinjenim Američkim Država se trenutno nalazi u tranziciji i ja se iskreno nadam da je tim Baraka Obame shvatio kakva je greška napravljena ratom protiv uzbunjivača.

Moje pitanje Obami i njegovim saradnicima je sledeće – da li želite da neko poput Donalda Trampa i njegovog tima uživa sve mogućnosti praćenja kojima američka vlada trenutno rapsolaže? Da li želite svu moć koju su nagomilavali u rukama protivnika?

U Srbiji je prošle godine donet novi Zakon o zaštiti uzbunjivača. Oni sada uživaju sudsku zaštitu. Međutim, uzbunjivači tvrde da je zaštita u praksi daleko od adekvatne. Kako da zaštitimo i sačuvamo kulturu uzbunjivača?

Zakon u vakumu nikome ne pomaže. Ali, nije potrebna samo zakonska podrška. U svakoj zemlji koja je post-konfliktna, mladi ljudi moraju da prevaziđu strah. Prošle godine su se mladi ljudi u Gvatamali, odakle ja dolazim, prvi put posle rata udružili i izašli na ulice zahtevajući smenu predsednika, jer je uzbunjivač objavio kako najviši autoriteti u zemlji iskorišćavaju javna dobra. Odlično je prošlo.

U Srbijji vam je potrebno učešće zajednice. Prema uzbunjivačima morate da se odnosite kao prema rok zvezdama demokratije, a bojim se da nigde nije tako. Oni koji se odluče na takav korak treba da znaju da iza sebe imaju mrežu podrške i mrežu koja ih štiti ako zagusti – od posla koji neće izgubiti, do besplatne pravne pomoći. U Courage fondaciji imamo želje da napravimo i nacionalne kancelarije. Bilo bi sjajno kada bismo jednu pokrenuli i u Srbiji.

Šta će biti sa Vikiliksom?

Budućnost Vikiliksa liči na ulogu nekog staraoca, čuvara informacija koje su izložene riziku da budu sklonjene ili izmenjene. Vikiliks je pobedio – mi smo globalni standard. Prihvaćen je šitrom sveta, a novinari se sada slobodno igraju ogromnom količinom podataka istražujući korupciju.

Ono na čemu radimo je da postanemo neka vrsta čvora na kome će se nalaziti informacije koje su izložene riziku da ih neko prikrije. Očekujem da će nas u skorijoj budućnosti Asanž iznenaditi – to će biti ili nešto u vezi sa jedinstvenim identifikatorima informacija koji bi pokazivali da li je originalna informacija menjana ili nešto u vezi sa sledećom generacijom pretnji sa kojom će se demokratija suočiti, poput algoritama.

O čemu ćete razgovarati sa Asanžom 19. juna?

Neće se govoriti samo o Asanžu, govorićemo o svima nama i nepredvidivoj budućnosti koja nas čeka. Dok mnogi misli da je privatnost ugrožena, ja ću istaći da se radi i o našoj autonomiji, slobodi i vrednostima.

Hvala Renata!

 Foto: VIce