Savršena oluja

Prema dostupnim dokumentima, niko od programskih urednika u izveštaju pisanom na zahtev direktora RTV Srđana Mihajlovića nije našao za shodno da stane u zaštitu Svetlane Božić Krainčanić. Da objasni da je pitanje koje je postavila Vučiću relevantno, da je postojao javni interes, da je važno da se odgovori na pitanje Inicijative. Naprotiv, konstatuje se kršenje svega i svačega, pre svega člana 3 Etičkog kodeksa RTV

Znate li šta je savršena oluja? OK, može da bude i strani film, dve reči, ali sada mislim na retku situaciju kada se nekoliko faktora potrefi (što bi rekao naš narod) pa se dogodi nešto tragično.

Takva jedna oluja zadesila je našu medijsku scenu, a žrtve ćemo prebrojavati u danima koji slede. Mislim, naravno, na slučaj urednice RTV Svetlane Božić Krainčanić, koji je na ovom sajtu predstavljen kao „kažnjavanje novinarke jer je Vučiću postavila pitanje o Šešelju“. Ne sporim da se i tako može gledati na Svetlanin hrabar potez da na konferenciji za medije postavi pitanja Inicijative mladih za ljudska prava i bio sam među prvima koji je taj njen nastup javno pohvalio. No, kao i svaki iskorak u borbi za profesionalnije izveštavanje u zemljama sa diskutabilnom slobodom medija, takvi potezi imaju svoju cenu. U ovom konkretnom slučaju to je bilo odbijanje 20% od njene aprilske plate. Da ne preračunavam to u dinare, jer su ovde pare najmanje bitne, mada su i te kako važne novinarima koji su i inače slabo plaćeni. Ovde se radi o nečem drugom, odnosno famoznom članu 3 Etičkog kodeksa RTV, u kom se kaže da zaposleni neće dozvoliti da interesi trećeg lica utiču na programski proizvod. Ova odredba je jako važna, posebno u medijima koji posluju kao javni servis.

Vučić brani Svetlanu od „Pajtićevog i Čankovog“ direktora. Misli, kao i uvek, da je to napad na njega i predstavlja se kao borac za slobodne medije. A zapravo želi da pošalje samo jednu poruku 10 dana pred izbore. Onu o Pajtiću i Čanku. Loptu na penal su mu namestila novinarska udruženja i to ona koja su ga do sada najviše kritikovala i to sa punim pravom. Ona su morala da stanu na Svetlaninu stranu, kada već niko od njenih kolega u RTV nije našao za shodno da to uradi. Bar ne oni koji su pisali izveštaje

Kada novinar uzme nečije pitanje i postavi ga kao svoje, to se zaista može tumačiti kao uticaj interesa treće strane. Da li bi sve imalo drugačiji tok da je Svetlana u startu rekla: „Želim da vam postavim tri pitanja Inicijative“? Verovatno ne, jer ovde programskog sadržaja RTV nije ni bilo, budući da u izveštaju koji je pravljen sa ovog „događaja“ nije bilo reči o tome. Ne bih sada da objašnjavam da je skoro svaka KZN zapravo uticaj treće strane na programski sadržaj, baš kao i svaki direktan prenos nekog stranačkog mitinga ili slične političke manifestacije. To nije tema.

Svrha ovog člana 3 Etičkog kodeksa RTV jeste da se izbegne plaćeni (ili neplaćeni) PR u pravljenju informativnog programa, kao i da recimo novinari ne uzimaju pare od „trećih lica“ da bi njihove stavove plasirali kroz svoje priloge.

Faktori koji nas dovode do savršene oluje su činjenica da se sve ovo dešavalo u prisustvu najmoćnijeg čoveka u zemlji, da se pitanje odnosilo na Šešelja, da se sve dešavalo u živom prenosu na nekoliko kanala i da su pitanja inicirana od NVO poznate po svojim hrabrim akcijama koje se uglavnom ne sviđaju režimu (poput akcije #Sedamhiljada).

Da budem odmah jasan. Pitanje koje je Svetlana postavila bilo je i te kako relevantno, a nije tu sporan ni javni interes da se na isto pruži odgovor. Takođe, Javni servis treba da sarađuje sa organizacijama poput Inicijative. Možda preuzimanje njihovih pitanja nije najbolji način, ali i to je druga tema.

Šta je potom usledilo? Direktor RTV Srđan Mihajlović je gledajući direktan prenos KZN shvatio da je njegova novinarka možda prekršila Kodeks i tražio od svih nadležnih da podnesu izveštaj. Ništa neobično u velikim organizacijama tog tipa, verujte mi na reč. Ono što je interesantno jeste da prema dostupnim dokumentima niko od Svetlaninih programskih urednika nije našao za shodno da stane u njenu zaštitu. Da objasni da je pitanje relevantno, da je postojao javni interes, da je važno da se odgovori na pitanje Inicijative. Naprotiv, konstatuje se kršenje svega i svačega, pre svega člana 3 Etičkog kodeksa RTV, čime se direktoru ostavlja samo jedna mogućnost – da strogo kazni svoju urednicu. To se i dešava u obliku tromesečne suspenzije, sa trećinom plate i faktički nepisanom porukom – traži novi posao. Time je direktor odgovorio na sve ono što su njegovi podređeni napisali u svojim izveštajima. Da su bili blaži u svojim ocenama, možda bi predložena kazna bila blaža, ali nisu. No, to ne umanjuje odgovornost samog Mihajlovića. Mogao je i drugačije da presudi, ali nije.

Ne želim da ulazim u spekulacije da li je odluku da pokrene čitav postupak Mihajlović doneo pod nekim spoljnim ili unutrašnjim pritiskom. Budući da poznajem čoveka, želim da verujem da je radio po svojoj savesti.

Pitanje koje je Svetlana postavila bilo je i te kako relevantno, a nije tu sporan ni javni interes da se na isto pruži odgovor. Takođe, Javni servis treba da sarađuje sa organizacijama poput Inicijative. Možda preuzimanje njihovih pitanja nije najbolji način, ali i to je druga tema

Kako je kazna bila zaista drakonska i krajnje neprimerena za ovaj prekršaj (ako bismo se čak i složili da ga je bilo), vest se raznim kanalima prenela do ljudi kojima je stalo do slobode medija i profesionalnog novinarstva u Srbiji, među koje ubrajam i sebe. Za razliku od prethodnih slučajeva kada bismo odmah jauknuli ko Damjanov Zelenko, ovoga puta pokušava se drugačiji pristup, tj. da se kroz razgovor sa direktorom ukaže na neprimerenost kazne i pronađe kompromisno rešenje. Čitav proces traje duže nego što smo želeli, bez prisustva javnosti, ali na kraju direktor shvata da nije to baš tako strašno kao što mu u izveštajima piše, pa se kazna pretvara u 20% jedne mesečne plate. Da li je to pravedna kazna? Nije. Da li je bolje od onoga od čega se krenulo? Jeste.

Svetlana ima puno pravo da veruje da je nepravedno kažnjena i da je svoj posao radila u skladu sa profesionalnim načelima. Siguran sam da bih i ja isto tako postupio u datoj situaciji. Međutim, i direktor RTV Mihajlović ima pravo da misli kako je u ovom slučaju povređen famozni član 3 Kodeksa kuće za koju oboje rade i da je izrečena primerena kazna. Kako do željenog dogovora nije došlo, priča naravno izlazi u javnost. Istim kanalima kojima je i držana van očiju javnosti dok se pokušavalo doći do prihvatljivog rešenja.

I sada savršena oluja dolazi do svog vrhunca. Uključuju se političari. Prvi udara onaj najjači. Vučić brani Svetlanu od „Pajtićevog i Čankovog“ direktora. Misli, kao i uvek, da je to napad na njega i predstavlja se kao borac za slobodne medije. A zapravo želi da pošalje samo jednu poruku 10 dana pred izbore. Onu o Pajtiću i Čanku. Loptu na penal su mu namestila novinarska udruženja i to ona koja su ga do sada najviše kritikovala i to sa punim pravom. Ona su morala da stanu na Svetlaninu stranu, kada već niko od njenih kolega u RTV nije našao za shodno da to uradi. Bar ne oni koji su pisali izveštaje. Naravno, oglasile su se i ostale stranke, ali to nije ništa u odnosu na politički poen koji je zabeležio lider SNS-a.

Na kraju, nešto je morao da kaže i sam Mihajlović. Pokušao je da objasni da se ovde radi o politizaciji jedne, kako on to vidi, novinarske greške, ali kasno. Niti ima koga ko će to želeti da čuje, niti više to ikoga zanima.

Politika je važnija od zakona i pravilnika, emocije su jače od razuma. Hrabrost se ne ceni. Vazda tako bilo.

Kao i uvek, svaki od aktera ove priče misliće da je u pravu. Uključujući i mene koji ovo pišem. Međutim, da je svako od nas probao da sve uradi bar malo drugačije, možda bi ovaj Svetlanin brod uspeo da izbegne savršenu oluju u kojoj se našao.

Ovako, ne preostaje mi ništa drugo nego da zaćutim i nastavim da plivam. Kopna i dalje nema na vidiku, a kada ga konačno nađemo, tamo će nas dočekati Vučić. Sa osmehom na licu.

*****

Autor teksta je novinar. Radi kao menadžer u londonskoj centrali BBC

Povezane priče

Direktor Radio-televizije Vojvodine kaznio novinarku zato što je Vučića pitala o Šešelju

Duboko blato posle oluje

Posle oluje