Slaviša Lekić: Vučićevu medijsku politiku vode Informer i Pink

Lekić smatra da je novi dokumentarac o medijima razlog za optužbe o navodnom učešću u navodnom predstojećem državnom udaru

Novinar Slaviša Lekić optužen je na Televiziji Pink u celodnevnom nedeljnom programu da je u grupi onih koji pripremaju navodni državni udar čija je meta premijer Srbije. „Argument“ je nađen u intervjuima u kojima je Lekić, između ostalog, za premijera Vučića rekao da je gori od Miloševića, a da je razlika u tome što Vučić ”JOŠ ne ubija” odnosno “ne ubija, ZASAD”. Nezavisno udruženje novinara Srbije je reagovalo tražeći zaštitu za Lekića čija je bezbednost ugrožena zbog pretnji koje su mu upućivane nakon tih optužbi. Dok se ovo događa u režiji tabloida Informer u medijskom obračunu sa tabloidom Kurir u kojoj su „umetnute“ neke ličnosti sa strane poput Lekića, na jednoj TV stanici se emituje Lekićev serijal o urušavanju medija u Miloševićevo vreme, a u pripremi je još jedan, o stanju u medjima u Srbiji od 2012 – 2014. godine. Lekić smatra da je novi dokumentarac o medijima razlog za optužbe o navodnom učešću u navodnom predstojećem državnom udaru.

Inače, sam premijer Aleksandar Vučić je dan kasnije pošto su i njegovi ministri učestvovali u toj hajci ili medijskom cirkusu, kako je nazvan nedeljni program TV Pink pod vođstvom urednika Informera Dragana Vučićevića, demantovao da se priprema državni udar. Iz pritvora je potom pušten i čovek koji je navodno osmatrao kuću premijera, što je bila činjenica koja je tumačena i od strane ministra policije kao dokaz o ugroženosti života Aleksandra Vučića. Tako konstruisana atmosfera je poređena sa onom uoči atentata na Zorana Đinđića. Pokazalo se da je reč o čoveku koji je pripadao obezbeđenju Vučićevog komšije, inače, kako tvrde mediji, poznatog kriminalca. Čitava stvar je privremeno legla, ostale su pretnje jednom novinaru.

RSE: Da li vam je država ponudila zaštitu, nakon optužbe da pripremate državni udar? Imate li policijsku pratnju?

Lekić: Ne. Niko se od državnih organa nije oglasio. Ni službeno, ni privatno. Krajnje iskreno: nisam ni očekivao.

RSE: A da li je trebalo, s obzirom na to da je NUNS reagovao i upozorio da je vaša bezbednost ugrožena i pozvao nadležne da vas zaštite?

Lekić: NUNS je učinio svoje: upozorio je. Nije ni na NUNS-u, ni na meni, da donosimo procene je li moja bezbednost ugrožena ili ne: postoje profesionalci koji će o tome doneti odluku. Ako će, uopšte!

U policijsku stanicu sam ušao sa sledećim tekstom: „Nemam puno poverenja u državu, nemam apsolutno nikakvo poverenje u vašeg ministra, ali imam poverenja u profesionalnu policiju i došao sam da prijavim da se ne osećem bezbedno!“ Danas, posle svega, sigurno se ne mogu osećati bezbednije.

RSE: A kad je premijer rekao da nema nikakvog državnog udara, da li se išta promenilo? Ima li još pretnji?

Lekić: Veći je osećaj nelagode: jednom prostoproširenom rečenicom premijer je pokušao da prekrije cirkus koji su napravili njegovi najbliži saradnici. I onda nadmeno poručio da svi možemo slobodno da šetamo, organi će raditi svoj posao! Neka on šeta!

RSE: Povod za optužbe su intervjui u kojima Vi, poredeći Vučića sa Miloševićem, kažete – Vučić je opasniji od Miloševića. Razlika je u tome što Vučić “JOŠ ne ubija” odnosno “ne ubija, ZASAD”. Naravno da ne stajemo uz one koji smatraju da je to dokaz za učešće u državnom udaru, ali moram reći da te izjave iskazuju sumju da premijer može da potegne i za tim sredstvom – ubistvom. To prelazi granicu profesionalne kritike vlasti i nosilaca vlasti i novinara odvodi u opasne vode na granici teških optužbi.

Lekić: Cenim Vašu poduku ali se, dozvolićete, nikako ne mogu složiti sa ocenom da moj stav prelazi granicu profesionalne kritike vlasti. Bez ikakvog pardona smatram da je Milošević ratni zločinac. Iako znam da nije marširao Bosnom, Hrvatskom ili Kosovom, rasipao municiju, bacao kašikare i vežbao klanje. Jesu njegovi!

Ni ne pomišljam da će Vučić danas ili sutra ubiti. Ali, ako njemu ne smeta atmosfera u kojoj se svaka kritička reč protiv njega tumači kao poziv na državni udar i atak na premijera lično, pa se po „atentatoru“ puca iz svih oružja i oruđa, za početak manevarskom municijom na TV stanicama i u tabloidima, e, pa, onda oprostite, vi ste iz tog kalupa. Ako vi za ekipu koja je nedelju dana trovala Srbiju nemate ni slovo osude, naprotiv, pa ko ste vi!

Da, verujem, da bi oni iz Pinkovog studija otišli i korak dalje od verbalnog streljanja. I, da, ne znam šta ih sputava posle premijerovog tapšanja po ramenima. I da, neki od njih bi se veselili da budu mali Arkani ili Legije, ali im ne mogu ni primaći. Ipak, oni jesu njegovi!

RSE: Vi važite za novinara koji baš ne bira reči kad su u pitanju javne ličnosti, nekada čak i kolege, zbog toga je pre nekoliko godina reagovao i Sud časti NUNS-a. Zar borbu protiv zagađenog medijskog prostora, a u to se mogu računati i društvene mreže, ne bi trebalo voditi i ličnim primerom pristojnog govora?

Lekić: Čini li me Vaša procena manje ili više pogodnim za odstrel?! Je li pristojnost garancija za bezbolniju, tihu, ne uvek fizičku likvidaciju?! A nepristojnost za paklene muke, laži, povlačenje po frekvencijama i naslovnim stranama, pre finalnog čina?!

Zaista verujem da je floskula „pametniji popušta“ smišljotina glupana koji bi samo da dođu do izražaja. I siguran sam da u praksi retko ko, pa čak ni Vi, ne primenjuje onu: „Ko tebe kamenom, ti njega pogačom“ ili „Kad ti lupi šamar, okreni drugi obraz“.

(Ne)pristojan sam u meri u kojoj mi to okruženje, atmosfera i zagađeni medijski prostor diktiraju.

RSE: Vi ste izjavili da je motiv za ovu optužbu kojom ste stavljeni praktično na poternicu, priprema serijala o medijima između 2012. i 2015. godine. Zašto je taj serijal provokacija?

Lekić: Serijal nije provokacija. Reč je o dokumentu koji svedoči kako je novinarstvo u poslednje tri godine dotaklo stravičan profesionalni i moralni pad. Ni u Miloševićevo doba nije bilo na samom dnu, sad je dotaklo navodno dno i jasno da i ispod dna još nečeg ima.

I znate šta: Milošević se koliko toliko oslanjao na profesionalce, a Aleksandru Vučiću medijsku politiku vode čelni ljudi Pinka i Informera: jednom od njih je najupamćeniji profesionalni domet – otkrivanje sadržine kese za smeće opozicionog bračnog para Drašković; drugi, pak, okolo prepričava kako je vodio intervju sa Svetim Petrom. Dvojac nije bez kormilara: kontemplira podno Lovćena i ubire rezultate i postotak.

I ko sad tu provocira?!