Srbija nije Turska: Kome je do tišine neka ne ide na internet

Predizbornu tišinu poštuju na klasičnim–tradicionalnim medijima, a polje interneta i društvenih mreža ostaje netaknuto. Iako ga je teško i regulisati, važno je da se neka institucija odredi i prema tom pitanju, tvrdi programski direktor Cesida Bojan Klačar

Svima kojima tokom predizborne kampanje političari i njihove partije dojade ili bi da od njih „glavu ohlade“, zakon je omogućio gotovo tri dana izborne tišine.

Za parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore ove godine u Srbiji ona stupa na snagu 21. aprila u ponoć i trajaće do zatvaranja birališta 24. aprila.

Zakon ne prati vreme

Za to vreme ne sme biti stranačkih skupova, a medijima je zabranjeno emitovanje njihovih poruka i prognoza. Takođe, zabranjeno je slanje poruka biračima i postavljanje propagandnog stranačkog materijala na udaljenosti manjoj od 50 metara od biračkog mesta.

Iako su iz Republičke izborne komisije tokom pređašnjih izbornih ciklusa naglašavali da je internet takođe sredstvo javnog informisanja i da se izborna tišina odnosi i na njega, društvene mreže i blogovi nisu kontrolisani, a i zbog prirode medija ne mogu biti kontrolisani.

Bojan Klačar, programski direktor Cesida, kaže za Sputnjik da zakon nije uvažio činjenicu da se mnogo toga promenilo od 2000. godine kad je usvojen i da faktički društvene mreže i internet ni na koji način ne podležu kontroli, jer se nijedno telo njima dodatno ne bavi.

U praksi najčešće imamo situaciju da se predizborna tišina poštuje na klasičnim medijima, a da polje interneta i društvenih mreža ostane netaknuto.

„Objektivno govoreći, bilo bi ga veoma teško i regulisati, ali bez obzira na sve to bilo bi važno da se na neki način neka institucija odredi i prema tom pitanju“, smatra Klačar.

Preko četiri miliona koristi internet

On dodaje da što se tiče radio stanica i televizija postoji olakšavajuća okolnost što postroji REM koji objavljuje podzakonski akt, odnosno osvoja pravila, pa medij može da snosi određenu konsekvencu prema zakonu o elektronskim medijima.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 63,8 odsto domaćinstava u Srbiji je u 2015. imalo internet.

Takođe, prema podacima koje za Sputnjik iznosi internet konsultant Dragan Varagić dve trećine stanovništva Srbije koristi internet.

Od toga je aktivnih korisnika preko 60 odsto.

Varagić za Sputnjik kaže da je oko četiri miliona ljudi u Srbiji samo na Fejsbuku, a da je broj onih koji je na internetu i veći od ovog broja. Međutim, kako kaže, percepcija šta su vesti je vrlo različita od ciljne grupe do ciljne grupe. Takođe, politika ne zanima sve one koji su na internetu.

„Samo 55 odsto korisnika interneta prati vesti neke. Najmlađa generacija mnogo više pažnje obraća na sadržaje koji nemaju mnogo veze sa klasičnim sadržajima medija. Oni gledaju neke jutjub kanale, komuniciraju preko ’Vajbera‘, ’Mesindžera‘… Za njih je vest ono što su saznali od prijatelja“, dodaje Varagić za Sputnjik.

Izborna komisija u Hrvatskoj je, podseća Klačar, kontrolisala i društvene mreže, dok se u Srbiji RIK time nije bavio i nema suštinski mandat da se time bavi.

„Međutim, oni su tu imali polovičnog uspeha iz prostog razloga što društvene mreže nisu na takav način, niti ustrojene, niti funkcionišu na isti način kao što funkcionišu štampa ili televizija“, zaključuje Klačar.

Trend u svetu jeste da se period trajanja predizborne tišine relaksira.

Izborna tišina ne postoji u većini zapadnih zemalja, a najduža je u Slovačkoj i traje sedam dana.
Dakle, kome je do izborne tišine, neka ne ide na Fejsbuk i Tviter. Bolje to sami sebi zabranite, nego da vam neko drugi to ograničava. Ipak je ovo Srbija, a ne Turska.

 Foto: RTV