Srbija u „srednjem veku“

„Ne damo Gašića!“ – tako su se oglasili ogranak SNS-a iz Kruševca i trojica direktora namenskih preduzeća iz Kruševca, Trstenika i Lučana. U suštini, svi oni tvrde isto što i predsednik vlade – Bratislav Gašić je na mestu ministra odbrane praktično nezamenljiv, jer nema bolje osobe od njega za tu funkciju, a povrh toga je divan čovek i veran prijatelj. Iz udruženja sindikata „Sloga“, međutim, procurila je vest da u preduzećima čiji su direktori digli glas za Gašića radnici pod pretnjom otkaza potpisuju peticiju da Gašić ostane ministar. Za Srbiju pod naprednjačkim režimom karakteristični su sledeći elementi novog nastavka priče o Gašiću

Neodgovornost. – Ima razloga da pristalice Bratislava Gašića iz Kruševca budu zbunjene odlukom predsednika vlade da smeni ministra odbrane zbog jedne (dakle, samo jedne) nedolične izjave. Da je Srbija uređena i pristojna država, rezonuju oni, to bi možda bilo u redu. Ali, pošto svi znamo da nije tako, zašto baš preko Gašićevih leđa mora da se stvara privid pristojnosti i uređenosti, verovatno se pitaju. Ako Gašić nije oteran posle propusta njegovog ministarstva za vreme poplava 2014, pada helikoptera u martu 2015, kada je zakazao kompletan lanac subordinacije u hitnim situacijama, dakle ako uništena imovina građana i izgubljeni životi nisu bili dovoljan razlog za smenu, a videli smo da nisu, zašto bi Gašić sada morao da ode zbog jednog prostakluka? Zar u vladi nema i drugih prostaka osim njega?

Uostalom, iz saopštenja ogranka iz Kruševca očigledno je da su i oni, kao i svi drugi, znali da je Gašić prostak. U saopštenju stoji da je čitav incident insceniran. Novinarka se namerno spustila na kolena jer je i ona, kao i njeni nalogodavci, tačno znala kako će Gašić (prostački) reagovati. Gašićeva reakcija nije iznenadila ni njegove pristalice – kao iskusni novinski profesionalac Gašić se pred nastup našalio na sebi svojstven i svima dobro poznat način kako bi atmosferu učinio manje stegnutom. Dakle, svi znamo, pa onda zna i predsednik vlade, kakav je Gašić u stvari, pa se na njegove prostačke reakcije može pouzdano računati. Ako to do sad nikome nije smetalo, šta se najednom promenilo? Prostakluk i neodgovornost i dalje se tolerišu, za šta je potvrda i sama smena Gašića. Oprošteni su mu i poplave i pad helikoptera, a tvrdi se da je izuzetna osoba, iako je prostak.

Iz tog ugla, Gašićeva smena je neobjašnjiva, i ogranak SNS-a iz Kruševca s razlogom negoduje. Ako postoje nove smernice za politički rad, oni ih još nisu dobili. Ako ne postoje, nema razloga da Gašić ode.

Klijentelizam. – Direktori tri namenska preduzeća, takođe zbunjeni odlukom o smeni, napisali su otvoreno pismo predsedniku vlade u kome ga mole da Gašić i dalje bude ministar odbrane. Zanimljivi su razlozi koje su izneli za to. Gašić je, kaže direktor „Trajala“, vratio tom preduzeću „status redovnog snabdevača Vojske Srbije“ i omogućio mu „izvozne aranžmane sa SAD, Egiptom i Grčkom“. Tako je Gašić u stvari, priznaje direktor, ponovo pokrenuo proizvodnju u „Trajalu“. Ako Gašić ode, zaključiće direktor, to će ugroziti njihovu proizvodnju. Da status „redovnog snabdevača Vojske Srbije“ zavisi od toga ko je na mestu ministra odbrane, nije neočekivano priznanje, ali se sa njim do sada nismo često susretali u ovako otvorenom obliku. Trebalo bi da je „redovni snabdevač“ vojske preduzeće koje ima najbolju ponudu, a ne preduzeće koje protežira ministar odbrane, ali nije tako. U Srbiji, vojsku snabdeva preduzeće iza koga stane ministar i o tome neuvijeno u otvorenom pismu predsedniku vlade svedoči direktor „Trajala“. Štaviše, on priznaje i da je uplašen šta će biti s njegovim preduzećem kad ovaj ministar ode. Tužna je činjenica da sudbine preduzeća u Srbiji ne zavise od kvaliteta njihove proizvodnje nego od toga ko je ministar.

Direktor preduzeća „Milan Blagojević“ iz Lučana naglašava da se Gašić „posebno angažovao na rešavanju problema konverzije dugovanja privrednih društava, na novim investicijama i uvođenju novih tehnologija“. I zabrinuto dodaje da „novi proizvodi i osavremenjavanje namenske proizvodnje ne mogu da čekaju politička prestojavanja“. Tako ovaj direktor smenu jedne osobe u vladi predstavlja kao „političko prestrojavanje“, a u stvari razume kao potencijalno uspostavljanje novih klijentelističkih veza iz kojih bi njegovo preduzeće moglo da ispadne. I ovaj direktor rešavanje dugova, nove investicije i uvođenje novih tehnologija vidi kao stvari direktno zavisne od volje ministra, a ne kao procese uređene zakonima i pravilima ponašanja. Tu je posebno nejasno kakve veze imaju „novi proizvodi i osavremenjavanje namenske proizvodnje“ sa tim ko je na čelu ministarstva odbrane. Ali, direktori očito računaju da će predsednik vlade razumeti o čemu govore i da će preispitati svoju odluku.

Ucenjenost. – Kada sindikati „Sloga“ kažu da direktori vrše pritisak na radnike da potpišu peticiju protiv smene Gašića i to osuđuju, oni u stvari rade protiv interesa tih radnika. Kao što su to u svom pismu lepo objasnili direktori, od Gašića direktno zavisi opstanak njihovih preduzeća. Ovako direktori: „Tri preduzeća su zabrinuta zbog toga kako će se Gašićev odlazak odraziti na život zaposlenih i njihovih porodica, a samim tim i na Vojsku Srbije“. Potpisivanje peticije se tako ispostavlja kao borba za golu egzistenciju. Jer, kažu direktori, bez Gašića nemamo čemu da se nadamo; ako hoćemo da zadržimo posao, moramo po svaku cenu da zadržimo i Gašića na mestu ministra, jer nam on sa tog mesta obezbeđuje redovni plasman naših proizvoda, investicije, rešavanje dugova i nove tehnologije. Neko drugi na tom mestu radiće za nekog drugog. U Srbiji nema ustanova i procedura; volja i sklonosti osoba na vlasti presudne su za opstanak preduzeća i život njihovih radnika. Pošto je tako, ne damo da ode osoba koja našem preduzeću i našim radnicima garantuje opstanak. U Srbiji je mnogo ugroženih preduzeća i radnika; nama se ovaj put posrećilo i moramo se boriti da to potraje, misle direktori i u skladu sa tim organizuju radnike. Iz tog ulga, sindikati bi morali da podrže njihovu borbu za opstanak.

Samovolja. – Neodgovornost, klijentelizam i ucenjenost posledica su rušenja vladavine prava i pravne države. Samovolja vodi ka neodgovornosti, klijentelizmu i ucenjenosti. Jednako tako, neodgovornost, klijentelizam i ucenjenost snaže samovolju. Svi nezadovoljni najavljenom Gašićevom smenom nisu posegli recimo za instrumentima stranačke demokratije i kontrole ili državne uprave. Ne, oni su preskočili i zakone i procedure, i obratili se direktno vladaru zamolivši ga da pomiluje Gašića. Oni apeluju na predsednika vlade da razume njihovu situaciju, sažali se na njih i zadrži Gašića u vladi, jer samo sa Gašićem oni imaju kakvu-takvu budućnost. Tako se predsednik vlade ispostavlja kao feudalni vladar, ministri kao lokalne velmože, a građani (radnici) kao podanici i feudalna raja zavisna od vladarske milosti. Tranzicija u Srbiji tako se završava saznanjem da je država pod naprednjacima, umesto napred, konačno stigla nazad, u imaginarni srednji vek, gde se pre dve i po decenije odlučno i zaputila.