Srbijo, izvini

Poštovane kolege, vlasnici, urednici, novinari medija i građani Srbije

Siguran sam da ste očekivali da se na ovim stranicama obratim demantujući sve ono što su Informer i TV Pink tokom prethodnih dana užasne, prljave kampanje rekli o meni.

Neću, nego ću da saopštim ono što verovatno i vi osećate i znate. Zašto se sve ovo dešava.

Svi vi znate da napadi i sve objave koje ovih dana izlaze protiv mene imaju samo jedan cilj: da zaćutim i prilagodim se sistemu.

Želim da kažem istinu pred celokupnom javnošću: mediji u Srbiji nisu slobodni i izloženi su velikim pritiscima.

Otvoreno kažem – i sam sam učestvovao u projektu ulepšavanja stvarnosti, zajedno sa 80 odsto drugih vlasnika medija, među kojima su i Željko Mitrović i Dragan Vučićević.

Sve je počelo time da smo svi zajedno direktno učestvovali u radu izbornog štaba Aleksandra Vučića. Ubeđivali se i nekad i verovali da je to dobro za našu zemlju.

Priznajem da sam tokom svih ovih godina osećao da sam pod pritiskom i ucenjivan da izbacim svaku ozbiljniju kritiku na račun Vlade i premijera.

Svakome od vas je poznata situacija kad stigne „molba“ da se ovo ili ono ne pusti u javnost ili da se napravi priča o nečemu. Toga je bilo i ranije.  Žalosno je da se to pretvorilo u autocenzuru kao nikad do sada u našoj bliskoj istoriji. Novinari više ne nude samostalno kritičke teme, ne zna se ko je u sopstvenoj redakciji pod kakvim ličnim pritiskom i ucenom.

Bolje je ćutati zato što ne znamo da li ćemo snositi posledice. Svi mi to znamo, gledamo, prihvatamo i prodajemo „hleba i igara“, da li kroz „Farme“ i slično ili kroz besmislene međusobne sukobe medija. Sve to služi samo onome ko ne želi promenu, a šteti nama i narodu.

Narod nije glup, samo je rezigniran i zato odustaje. Odustaje od ove države i odustaje od nas. Ipak, mi moramo da budemo glas naroda, to je jedino što nam je ostalo, da i mi preuzmemo naš deo odgovornosti za sudbinu ove zemlje.

Ti pritisci su uvek bili u formi ekonomskog slabljenja moje kompanije i pretnji progonom zbog nekih radnji za koje nema nikakvih elemenata moje krivične odgovornosti.

Otvoreno kažem da sam pristao na to, kao i na cenzuru, iz koje je, logično, nastala autocenzura. Priznajem da u Srbiji cenzura postoji.

Poštovane kolege iz medija, vlasnici, urednici i novinari, i vi znate da cenzura i autocenzura postoje. I vi ste, baš kao i ja, pristali na pritisak kojem smo izloženi. Čak i oni koji su navodno usamljeni jahači pravde nisu u potpunosti slobodni.

Na primer, Zoran Kesić. I on zna kako izgleda kad vrše pritisak i cenzurišu sadržaj njegove emisije. Napravi kompromis i stisne pesnicu u džepu. Skoro svake nedelje. I Olja Bećković zna kako izgleda pritisak da se ministar Radulović ne pojavi u njenoj emisiji. Ili kad joj se naredi da Đilas ne sme da bude sam u emisiji. Na kraju je skinuta sa programa, što je bila „usluga“ vlasnika medija.

Svi urednici i novinari u Srbiji znaju istinu.

Danas, kad sam ja pod direktnim udarom i pritiskom na uređivačku politiku, stajem ispred cele naše profesije i kažem – dosta!

Ovog puta nećete me zastrašiti vašim pretnjama i ucenama, bez obzira na cenu koju ću morati lično da platim zbog toga.

Apelujem na sve da sačuvaju obraz i narodu Srbije počnu da saopštavaju istinu.

I razumem da Željko Mitrović i druge kolege iz medija osećaju strah, strah za svoj posao, strah za svoju porodicu i svoju budućnost.

Neka prvi baci kamen onaj koji ne bi iskoristio svoj položaj da spase sina iz zatvora i izbriše grižu savesti zbog jedne noći u hotelu. Svaki čovek ima nešto što bi želeo da zaštiti, što mu je duboko u srcu i važno u životu, i teško je i bolno to rizikovati. Ali krajnje je neljudski da se na taj način vlada i vrši pritisak da bi se ostvarili lični ciljevi.

Istorija je pokazala da kad god se stvarao pritisak, on se u jednom trenutku oslobađao i taj proces nije mogao da stane. Danas je došao taj dan, pitanje je samo koliko se i šta za to žrtvuje.

Taj odgovor zavisi od svakoga od nas koji se danas bavimo medijima u Srbiji.

Drage kolege iz svih medija, pozivam vas da se oslobodimo straha jer samo tako možemo da budemo novinari. Tamo gde prestaje strah, počinje istina.