Šta je sledeće, Dmitroviću?

Genocid koji su nad tiražem “Večernjih novosti” izvršili Ratko Dmitrović, direktor i glavni i odgovorni urednik i Milan Babović, njegov SNS zamenik, ne bi smeo da prođe nekažnjeno. Još manje da se o ovom nezapamćenom “zločinu” ćuti. Posebno to ne bi smeli predstavnici vlasti, jer država zvanično upravlja Novostima

Stvari su vrlo jednostavne, dostupne i proverljive. Dovoljno je samo da odete u dokumentaciju i pogledate. Primera radi, 26. marta (utorak) 2013. godine, samo mesec i po dana pre dolaska Dmitrovića, “Večernje novosti” su imale štampani tiraž od 189.124, a 16. marta (sreda) 2016. godine imaju 120.317! Da stvari budu još strašnije 29. marta (petak) 2013. godine, štampani tiraž je bio 225.292, a 11. marta (petak) 2016. godine 158.058. Isto tako, 31. marta (nedelja) 2013. godine, štampani tiraž je bio 209.464, a 13. marta (nedelja) 2016. godine 160.021. Iz priloženog jasno se može videti da je tiraž “Večernjih novosti” pao u zavisnosti od dana, od 50 do čak 70 hiljada primeraka! Ne pamti se da je neko uspeo za kraće vreme da neki list najpre tako sadržajno unizi, a potom i tiražno osakati, kao što su sa “Večernjim novostima” učinili Dmitrović i bratija.

Na sve ovo trebalo bi dodati da je tiraž iz marta 2013. godine oditovao ABC, a da li se brojka upisana na sadašnjem baš slaže sa onom iz naloga datog Štampariji, upućujem nadležne neka provere. Kad na sve to dodamo kolika je stvarna remitenda (neprodati primerci) “Večernjih novosti”, a znamo da te podatke rukovodstvo Novosti krije kao zmija noge, slučaj poprima zastrašujuće razmere. Nezamislive, u ovom, inače, teškom vremenu.

I kako je moguće da to nikoga ne zanima. Čak ni već dugo okrnjeni Nadzorni odbor Novosti (nedostaju dva člana) koji je tu postavila država. Da li oni primaju redovnu novčanu mesečnu apanažu da bi kontrolisali ili ćutali?

Kako je moguće da su državni organi tako olako prešli preko Dmitrovićeve sramne kolumne o Filipu Davidu koju su mnogi istaknuti pojedinci, Savez jevrejskih opština i Kuća ljudskih prava okarakterisali kao antisemitizam i govor mržnje. A pre svega kao kršenje svih etičkih i profesionalnih standarda. Svi znamo da to Dmitroviću nije prvi put. Ako se Filip David javno odredio prema predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, red je da se vlasti ove države jednom odrede prema Ratku Dmitroviću. Ukoliko uživa njihovu podršku neka to javno kažu, da se onda bar zna u kom pravcu se kreće srpsko društvo. A ne sve da se završi po onoj čuvenoj Kusturičinoj replici iz Podzemlja “uš’o majmun u tenak…”

Šta je još potrebno da Dmitrović uradi da bi nadležne državne institucije reagovale? Da li je potrebno da osvane kolumna gde se zalaže da sve što je školovano, ume da misli, hoće i može, a rođeno je u Srbiji, posebno u Beogradu, bude trajno izolovano? Strpano u radne logore ili iseljeno! Da za drugosrbijance, kako ih on krsti, predloži obavezno nošenje žutih traka! Je l’ to još čekamo?

Čuje li iko svakodnevne vapaje naših kolega iz “Sporta” koje je rukovodstvo Novosti na čelu sa Dmitrovićem prevarilo i prodalo Saši Mirkoviću i Aci Lukasu kao belo roblje. I ostavilo na belom hlebu. Zar u njihovim izbezumljenim pogledima nastalim iz nemoći da se suprotstave bezumnoj prevari ne vidite sebe za koji mesec? Da li je istina da su TV Prva i Ivan Ivanović zabranjeni u Novostima? Koliki je stvarni dug Novosti prema Štampariji Borba? Zašto se ćuti o broju sudskih sporova koje su Novosti izgubile sa Štamparijom i koliko za to para mora da se izdvoji?

Na koji način se bez ičije kotrole koristi biznis kartica preduzeća, kao i službeni automobili? Da li je tačno da se na talasima Radio Novosti ne sme puštati hrvatska muzika, jer ti zvuci rodnog kraja iritiraju glavnog urednika? Čita li iko upozorenja Sindikata Novosti? Ko je odobrio zapošljavanje na radnim mestima gde je prethodno konstatovan višak zaposlenih? Sve ovo je samo mali deo pitanja na koja bi makar Nadzorni odbor morao da odgovori.

Još 2012. godine Aleksandar Vučić je obećao rešenje za Novosti. Sada je mart 2016. godine i ništa nije rešeno. Osim ako premijer u ostavci nije mislio da instaliranjem Dmitrovića i Babovića na čelo Novosti sprovede konačno rešenje.

Da li je prirodno da u 21. veku, u jednoj poznatoj novinsko-izdavačkoj kući, kakva je bez sumnje Kompanija Novosti, generalnog i izvršnog direktora zovu veliki i mali odmor. Ali, ne zbog upadljive razlike u visini, već zato što su u pomenutim intervalima stekli sva svoja školska znanja i zvanja. Maturant iz Komogovine i bivši pozornik iz Šekovića. Obojica najurena iz frankfurtskih “Vesti”, kad je vlasnik novina video ono pred čime vlast države koja upravlja Novostima uporno zatvara oči.

Zar da dopusti, kao u slučaju “Večernjih novosti”, dok je pola Srbije poplavljeno i pod vodom, da objašnjavaju čitaocima kako da osveže svoje bašte, a travnjake pripreme za košenje!? Svaki vlasnik privatnih novina zna koliko su takvi tekstovi pogubni za tiraž i ne sme sebi da priušti toliki luksuz, ali zato država očigledno može. I naravno, nekompetentni ljudi koji se nalaze na čelu Novosti. Isti oni, koji nisu našli za shodno da se pojave na dodeli nagrade “Meša Selimović”, najznačajnijeg priznanja koje uz “Podvig godine” dodeljuju Novosti, već su to prepustili penzioneru!

Nije zaista više pristojno govoriti o izgradnji pristojne Srbije sa nekvalifikovanim, primitivnim i nepristojnim ljudima koje je vlast odredila da odlučuju i dala im uvredljivo visoke plate. Rezultat je uvek bruka. Poniženje profesije. Mrak. Sunovrat svih vrednosti. Skupo plaćena cena nepotrebnih zabluda. Dok naše kolege iz RTV Kragujevac štrajkuju, jer im od decembra prošle godine duguju plate, zaposleni u Novostima se ne bune, pošto su zaključno sa 20. martom 2016. godine dobili samo januarsku akontaciju. Ili pak, žele da veruju kako je Radomir sa “d” mnogo zaštićeniji i važniji od Radoice bez ”j”.

Pošto je mart mesec nekako sudbinski vezan za Srbiju, krajnje je vreme da se država koja upravlja Novostima konačno oglasi. Ako već nije izašla iz vlasništva Novosti, a obećala je, vreme je da najpozvaniji u njeno ime konačno progovori. Ili neko namerno čeka da ekipa koja rukovodi Novostima dotuče ono što je još preteklo od tiraža?

Ukoliko se uskoro nešto konkretno ne preduzme, a tu ne pomažu ni prikrivene nagradne igre, celokupan ceh će, nažalost, platiti zaposleni u Kompaniji. Očigledno da mnogima slučaj novinara “Tanjuga” i “Sporta” nije bio dovoljno poučan.