Tim gore po dokaze

Neprikosnoveni vođa države, poznat po tome što javno proziva novinare i naziva ih pogrdnim imenima, ima običaj da u svom svakonedeljnom obraćanju naciji poimence navodi sve koji su ga kritikovali, a ne libi se ni da obnaroduje identitet onih koji su mu se zamerili svojim tvitovima. Čak ne preza ni od toga da svoje pristalice poziva da se obračunaju sa onima koji su se usudili da ga uvrede

Kada ga je poznati komičar, u svojoj emisiji koja se emituje nedeljom u 23 sata, izvrgao ruglu, vođa se u svom narednom obraćanju javnosti očekivano ustremio na komičara i pozvao svoje pristalice da mu se tvitovima pridruže u tome.

Ne, prešli ste se (dobro, prešla sam vas) ovo nije vest o premijeru i Zoranu Kesiću. Ovo je vest o predsedniku Ekvadora i američkom TV voditelju, a to što ste vi pomislili da se dešava kod nas je zato što – pa, zato što očigledno imate neki problem.

Ali još bolji dokaz da ova vlast nema potpunu kontrolu nad medijima je činjenica da je prinuđena da dovodi skupocene savetnike za odnose sa javnošću. Jer, priznaćete da nije logično da neko plaća privatne profesore za gradivo koje je već savladao, zar ne?

A ako je vaš problem to što mislite da naša vlast guši javnu reč, moram da vas pitam – odakle vam to? Ako je to vaš osećaj, znate već šta sa njim možete da uradite, jer vas bez konkretnih dokaza niko ne uzima za ozbiljno, a ako ste to pročitali u nekom izveštaju – te izveštaje pišu ”Radulovićevi i Šešeljevi savetnici”, čak i kad se ispod njih potpiše neka državna institucija, kao što je Savet za borbu protiv korupcije. Hoćete dokaz za tu tvrdnju? Pa tako je rekao premijer.

Ali još bolji dokaz da ova vlast nema potpunu kontrolu nad medijima je činjenica da je prinuđena da dovodi skupocene savetnike za odnose sa javnošću. Jer, priznaćete da nije logično da neko plaća privatne profesore za gradivo koje je već savladao, zar ne?

Uostalom, šta će vam bolji dokaz da su mediji slobodni od bloga Danijela Servera, poznatog stručnjaka za Balkan, u kojem lepo piše da mediji jesu slobodni. Doduše, piše i da to nije njegovo mišljenje već mišljenje njegovog prijatelja iz Srbije (ma, da nije premijer?), ali su naši mediji bili slobodni da taj detalj izostave, čime su na najbolji način demonstrirali slobodu medija.

Ali krunski dokaz je ipak činjenica da ova vlast mora, kao da je još uvek opozicija, da se svim sredstvima bori da se čuje i njena strana (ubuduće poznata kao ”druga strana”). Pa je tako dekan Pravnog fakulteta morao da zabrani studentsku tribinu, jer organizatori nisu obezbedili ”drugu stranu”, a RTS da zabrani, pardon – otkaže Upitnik jer predstavnik SNS-a nije došao u studio. (To što je u studiju, uz predstavnicu DS-a, uveliko sedela i predstavnica vladajuće koalicije, inače potpredsednica SPS-a, ipak nije obezbeđivalo da u studiju budu zastupljene ”obe strane”.)

E, pa, ako vam nijedan od ovih dokaza nije dovoljan, to samo znači da ste i vi zavedeni spinovima onih kojima ne odgovara da Srbija ima jaku vlast, odnosno jakog premijera. Jer, logično, oni koji žele da zavladaju, ako ne baš celim svetom, a ono makar ovim našim svetom, nikako ne žele da imaju posla sa samo jednim čovekom koji o svemu odlučuje. Ne, oni žele da imaju posla sa mnogo snažnih ljudi u moćnim institucijama, sa mnogo samomislećih političara u parlamentu, sa nezavisnim tužilačkim i sudskim organima, sa slobodnim medijima, sa aktivnim građanima… jer će sve njih mnogo lakše lobirati i obrlatiti nego što to mogu sa jednim jednim čovekom. A ako vam treba dokaz i za ovu tvrdnju, e onda ste stvarno nedokazani.

 Foto: Alisa Koljenšić Radić