Tužbom protiv Smajlovićke

Vidim daje u jučerašnjem NIN-u ex-danasovac, Nikola Tomić, žestoko natrljao nos Ljilji Smajlovićki zbog njenih – ušećerenopotuljenih, a da kakvih – insinuacija na NIN-ovo strano plaćeništvo i posledično antisrpstvo, što je stvar dostojna svake hvale, ali je istovremeno i mešanje u moj posao -to jest džaba krečenje – jer je Smajlovićki naprosto nemoguće stati na put

Sedeće ta ibrethanuma na grbači ove zlosrećne javnosti sve dok ne potroši raspoloživu kinetičku energiju. Ili dok joj se ne omakne neki gaf, pa stane Ocu na (sve bolniji) žulj. A lako joj se to može dogoditi. Načisto je pohapsila u poslednje vreme.

Ma koliko gigabajta Nikola Tomić (i mnogi drugi) prolivali na dokazivanje da je vlasnička struktura – kaže li se to tako njihovih legalno registrovanih novina i magazina kristalno jasna, a da je Politikina krajnje misteriozna, Smajlovićka će svojim milozvučnim glasićem reći – kad kažem Politika, mislim Srbija – i time će reći sve i na sve će biti stavljana tačka.

Da sam na mestu NIN-ovog menadžmenta, osim oštrog uvodnika, pribegao bih još oštrijim anti-smajlović merama, utuživanjem, recimo, reče ne da me Višnjem kadiluku u Timočkoj, ne, naravno, zbog „duševnih bolova“ i ostalih utuživačkih trica i kučina njenih stalnih saradnika, nego zbog – praštajte mi nepoznavanje prava ugrožavanja poslovanja, recimo, neka vam neki pravnik iz komentatorluka objasni šta sam hteo da kažem.

Jer, pazite, ako u zemlji koja je u permanentnom nacionalnom amoku, optužiš – i to na pravdi Boga – neke novine za strano plaćeništvo i antisrpstvo, toj novini će tiraž nemimovno opasti, iako Politici neće porasti, što Smajlovićki i nije cilj, boli nju, da prostite, kriva Milojčina za tiraž. Druge nju stvari interesuju. Tuđe pare, između ostalog.

A šta kažem – kakve bi bile šanse NIN-ove tužbe protiv Smajlovićke. Nikakve, odmah ću vam reći,zato što bi kadiluci našezemlje ponosne, vrlo vični veštačenju duševnih bolova, na „ugrožavanje poslovanja“ gledali kao na smrdljiv sir, ne bi znali o čemu advokati zapravo pričaju, pak bi Smajlovićku promptno oslobodili.

Što, opet, ne znači da Smajlovićku ne treba što češće utuživati čisto radi gospojinog deranžmana – ima, držim, NIN za to para – tek da joj se stavi do znanja da, ako joj je već „s vrha“ dozvoljeno da javno cinkari, širi neistine i neukus, taj posao ne može obavljati neuznemiravano, pride očekujući lovorike, aplauze i pohvale za isfoliranu brigu o vaskolikom srpstvu.

Bio je u pravu Tomić kad je na kraju NIN-ovog uvodnika napisao da jesu Rodić i Vučićevom Smajlovićkino društvo, čisto sumnjam da je u pravu kad kaže da će Srbija nadživeti to društvo. Pomenute možda hoće. Ali će posle njih doći mnogo gori.

 Foto: Medija centar Beograd