Tviteraška nagazna mina

Kako je poslanica DS Gordana Čomić grešku novinarke „Politike” iz 2011. godine iskoristila za obračun sa našim listom, državnim vrhom i sveopštim posrnućem društva u 2015

Jedna rečenica u tekstu o štrajku prosvetnih radnika koji je u „Politici” objavljen pre pune četiri godine zapalila je juče društvene mreže. Neki korisnici „Tvitera” i „Fejsbuka” iskoristili su moju staru matematičku grešku iz 2011. za grubi obračun ne samo sa mnom već i sa „Politikom”, Srpskom naprednom strankom, glavnom urednicom Ljiljanom Smajlović, pa čak i sa mojim prijateljem po peru Aleksandrom Apostolovskim.

Kakve veze pobrojani imaju sa štrajkom prosvetara koji se završio  2011? Nemaju nikakve, ali oni koji vole da se bezglavo pridružuju hajkama na društvenim mrežama, naročito kad se pomene neko na vlasti, vezu su ipak pronašli.

Počelo je u nedelju veče, kada je izvesni Boban Karović podrugljivo „tvitnuo” rečenicu iz mog davnašnjeg teksta, sve upakovanu sa mojom slikom. Brže-bolje je „tvit” preuzela poslanica Demokratske stranke i potpredsednica Skupštine Srbije Gordana Čomić. Moja greška ju je toliko obradovala da ju je u toku noći podelila sa istomišljenicima i na „Fejsbuku”.

Usledila je, na njenom fejsbuk-profilu, lavina komentara na račun mog obrazovanja: „Nije važno koliko je školovana nego da je podobna, toga imamo dosta”, „Viša botovska škola”, „To vam je ta nova ’fela’ s konca i konopca skupljenih beskičmenjaka, neznalica, zlonamernih tzv. novinara”… To im nije bilo dovoljno, nego su nekako u tu priču upleli i stranku na vlasti, i glodurku, i kolegu sa kojim, doduše, radim u istoj rubrici već dve decenije: „Napredan kadar”, „A zašto bi ’novinar’ morao da zna da računa? To se kod Ljilje ne uči… Uostalom, pogledajte Apostolovskog”…

Nekima ni to nije bilo dovoljno, pa su u komentarima koristili pogrdne reči koje mi pristojnost ne dozvoljava da ponovim, ali da pokušamo ovako – životinja sa repom i grivom (u ženskom rodu) koja je nekim čudom i dalje zaposlena u „Smajlovićkinoj novinici”… Jednoj od najozbiljnijih borkinja za ženska prava u Srbiji, izgleda, ne smeta kada na njenom profilu neko drugu ženu prvo isfabrikuje u protivnika, pa je onda vređa, poredeći je sa životinjama.

Razumem što Karović, za koga sam posle saznala da radi u „Kuriru”, nije hteo da gubi vreme na kontekst i datum. Više me čudi što u javnosti obično učtiva, a blogosferi vrlo vična, Gordana Čomić nije proverila barem datum objavljivanja ove moje navodne „izjave”. Tako bi barem sprečila blamažu članova i simpatizera svoje stranke, koji su na njenom profilu moju grešku iz 2011. godine tumačili „propagandnom mašinerijom naprednjaka”.

Gordana Čomić je, koliko znam, ministarka odbrane u senci DS-a. Zamislite: Srbija je u opasnosti, a ministarka odbrane, pa makar i u senci, reaguje četiri godine kasnije!

Kada su me kolege upozorile da je na „Tviteru” i „Fejsbuku” počela ova hajka, predložila sam gospođi Čomić da objasni svojim prijateljima sa „Fejsbuka” da je sporna rečenica izvađena iz intervjua sa predsednikom jednog sindikata prosvetnih radnika koji je objavljen u vreme kada je njena Demokratska stranka bila na vlasti. Doduše, da je to uradila, propali bi svi oni „duhoviti” komentari i „tvitovi” o naprednjačkoj gluposti i servilnim urednicima.

I tako su novinaru tabloida i njegovom tviteraškom komandantu bile potrebne četiri godine da reaguju na jedan moj tekst! Gordana Čomić mi je u odgovoru na „Fejsbuku” napisala: „Fama volans scripsi manent.” Tako je, napisano ostaje. Ostaće i da je 2011. godine na vlasti bila Demokratska stranka, predsednik države je bio Boris Tadić, a glavni urednik „Politike” Dragan Bujošević.

Dakle, ne SNS, ne Tomislav Nikolić i ne Ljiljana Smajlović. I da ne zaboravim Apostolovskog, koji sa prosvetom ima veze samo kada ćerki kupuje udžbenike za osnovnu školu (mada on, ako teško piše – bar zna da računa, završio je Ekonomski fakultet).

Ja svoju grešku priznajem – ko radi taj i greši i neka mi to bude najveći propust od 1994. godine, otkad moja „fela skupljena s konca i konopca” prati obrazovanje u „Politici”.

Ono što čudi jeste da sebi daju za pravo da dele lekcije oni koji na svojim greškama ništa nisu naučili. Jer štrajkova prosvetnih radnika je bilo gotovo svakog 1. septembra dve decenije unazad, pa i onda kada je stranka Gordane Čomić bila na vlasti.

Šta reći o lekcijama novinara koji rade u tako uglednom tabloidu kao što je „Kurir”? Ništa. Osim da su u 111 godina dugoj istoriji „Politike”, ovakve greške izuzetak, a ne pravilo. Isto se, međutim, ne može reći za šarene strane za koje radi tabloidni matematičar. Valjda su mu dosadili „Farma”, „Parovi” i ostali događaji koje analizira, pa je odlučio da podmetne tviterašku nagaznu minu Gordani Čomić i DS-u. A ne Sandri Gucijan i „Politici”.