U ime Alaha

Da li će i kako pokolj novinara u pariskom satiričnom listu promeniti Francusku? Bilo je i ranije pretnji koje su stizale na adresu „Šarli ebdoa” kada su zbijali šale sa prorokom Muhamedom ali i Isusom Hristom. Ali bez kalašnjikova. Pretilo se i Ruždiju i Dancima zbog karikatura, ali se sve razminulo imamovoj fatvi. Gorela su predgrađa Pariza pre nekoliko godina, ali Francuzi nisu bili zabrinuti kao danas. Nadam se da taj odgovor nisu ove upaljene džamije.

Islamsko pitanje nije francusko nego evropsko. Turke drže u karantinu decenijama da 80 miliona muslimana ne bi promenilo krvnu sliku hrišćanske Evrope. Angela Merkel je pre pet godina objavila da je projekat multikulturalnosti u Nemačkoj okončan neuspehom. Možda su posledica toga mitinzi gde hiljade okupljenih protestuju zbog „islamske opasnosti” za tamošnju zajednicu. Od sinoć se okupljaju Francuzi da odaju poštu ubijenim novinarima. Samo da ne zaborave da je tanka linija između saosećanja za žrtve i nesvesnog širenja verske netrpeljivosti.

Ko ih ubeđuje da je normalno ubiti u ime Alaha nevine?

Braća koja su izvela pokolj u Parizu bila su u Siriji. Nisu skinuli Bašara, ali su se vratili u svoju domovinu Francusku obučeni i naoružani. Navodno su poručili da je ovo delo Al Kaide iz Jemena gde je istog dana ubijeno 30 mladića koji su stajali u redu da se upišu u školu. Ovaj zločin nije dobio medijsku pažnju jer u savremenom svetu ljudski život ne vredi svuda isto.

Šta se to danas dešava u muslimanskom svetu, šta povezuje mlade muslimane iz Pariza, Berlina, Osla, Alepa, Rake, Kaira, Kandahara, Bengazija… Ko ih ubeđuje da je normalno ubiti u ime Alaha nevine?

Meni se čini da je sve počelo kad je pao šah Reza Pahlavi, mada ima i onih koji tvrde da je počelo ranije, kada je pao premijer Mosadeh pa uz pomoć SAD i UK doveden Pahlavi.

Islamska revolucija i dolazak Homeinija pokrenuli su promene u muslimanskim državama. Inače, imam je pre dolaska u Iran u egzilu boravio baš u Francuskoj.

Sekularizam godinama posustaje u muslimanskim zemljama, a poslednji pogrom doživeo je tokom arapskog proleća.

Sekularizam godinama posustaje u muslimanskim zemljama, a poslednji pogrom doživeo je tokom arapskog proleća. Amerikanci i njihovi sateliti nisu oborili režim u Damasku, ali su zato naoružali i formirali koaliciju koja je napravila krvavi srednjovekovni kalifat.

Raspirivačima vatre važno je da gori, pa makar to bilo i u srcu Evrope. Čak i kad ginu nevini.

Mnogi mladi muslimani širom planete sa skrivenim simpatijama gledaju na crne zastave Idila i njihovu „mučeničku i pravednu borbu”. Niko da im objasni da su prevareni i da Alahu nije bogougodno da gleda nevine žrtve, pa makar bile i hrišćanske.

Koliko je ova priča daleko ili blizu Srbije može se ponekad pročitati u porti manastira Visoki Dečani.