U Srbiji ne postoje mediji već industrija medijske propagande

Medijska situacija u Srbiji je pre privatizacije bila veoma loša, a sada je još gora, zbog čega je neophodno preispitati set medijskih zakona

To je jedna od ključnih ocena koja se čula na skupu „Medijska reforma- dve godine kasnije“, održanog danas u Nišu, u organizaciji Profesionalnog udruženja novinara Srbije (PROUNS) i Sindikata novinara Srbije (SINOS).

Na skupu se takođe čulo da je neophodno da Ustavni sud saopšti šta se deđava sa postupkom za utvrđivanje ustavnosti odredbi o privatizaciji u medijskim zakonima, pošto Ustav propisuje da “svako može biti osnivač medija“, a medijski zakoni su to zabranili lokalnim samoupravama, kao i republici i pokrajini, izuzev u slučaju javnih servisa. PROUNS i SINOS su pokrenulu postupak za ocenu ustavnosti tih zakonskih odredbi još u sepštembru 2014. godine, a mesec dana kasnije su tražili da se donese privremena mera kojom bi se zaustavila privatizacija do donišenja sudske odluke, ali Ustavni sud još uvek „ćuti“, a štetne posledice su više nego jasne.

Učesnici skupa su podsetili da je od donošenja seta medijskih zakona koji su omogućili „izlazak države iz medija“, veliki broj medija završio u rukama vlasnika koji su bliski vlastima, a da je projektno sufinansiranje medija „obezbedilo“ promociju te vlasti, a ne ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, što je trebalo da bude njegova osnovna svrha. Predstavnici PROUNS-a i SINOS-a su precizirali da je od tada, od 73 medija koji su ušli u proces privatizacije čak 20 je ugašeno, 19 ima potpuno neizvesnu sudbinu nakon što je steklo pravo na besplatne akcije, a 34 je kupilo „nekoliko porodica koje su bliske vlastima“. Bez posla je ostalo 1200 novinara.

– Predstojeća Medijska strategija je izuzetno važna i ona će dati smernice daljem razvoju medija u Srbiji. Analize pokazuju da privatizacija medija nije dala dobre rezultate, a da se projektno sufinansiranje u velikoj meri koristi za opstanak i održivost medija, što nije svrha državne pomoći. I poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitnik građana su konstatovali da je situacija u medijima u Srbiji zabrinjavajuća. Za takvu situaciju nisu odgovorni samo oni koji hoće da stave medije pod svoju kontrolu, već i sami novinari, koji nemaju snage da se odupru vlastima i vlasnicima- rekla je Gordana Janković, šefica Odeljenja za medije Misije OEBS u Srbiji.

Zoran Gavrilović, programski direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), koji se više godina bavi monitoringom medija u Srbiji i regionu, kazao je da u Srbiji skoro da ne postoje mediji, već postoji „medijska industrija koja pravi javno menjenje“, odnosno industrija koja se bavi propagandom za račun vlasti.- Centralni mehanizam propagande je Televizija Pink, koju “sledi“ mreža lokalnih medija čiji su vlasnici bliski vlastima, a u medijske perjanike, koji se bave odmazdom i optužbama za račun vlasti, spada i Informer- rekao je on.

Đokica Jovanović, sociolog kulture i jedan od lidera Udruženja predsednika skupštine stanara, ocenio je da je projektno finansiranje „po svojoj suštini defektno“ jer „finansira gazde koji se zarad opstanka svog medija i profita dodvoravaju vlastima“, založamskog finansiranja, koje bi to onemogućilo. Ivan Zlatić, nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije i koautor izveštaja Saveta o medijima, dodao je da je veliki problem i netransparentno vlasništvo u medijima, kontrola medija od strane vlasti i činjenica da RTS još uvek nije javni servis građana već servis vlasti.

Učesnici su bili prilično jednoglasni i u zaključku da je krajnje neophodno pokretanje socijalnog dijaloga sa medijima i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora, ističući da „prekarni novinar i nije novinar“. Više puta je isticano da u Srbiji postoji medijska diskriminacija, jer građani Beograda i Vojvodine „imaju“ javne servise – RTS, Radio Beograd, Radio 202 i RTV Vojvodinu, dok Srbija južno od Beograda nema regionalne javne servise, tako da se deo učesnika založio da ih što pre „dobije“. Na skupu nisu učestvovali Vukašin Obradović i Ljiljana Smajlović, predsednici NUNS-a i UNS-a, koji su više pita označeni kao glavni zagovornici loših medijskih zakona, jer su, kako su kazali organizatori, bili opravdano sprečeni.