Ustavni sud da reši medijski haos

Objavljivanjem javnog poziva za privatizaciju 50 medija, Srbija je stigla na korak do slobodnog novinarstva. Država će se konačno povući iz medija i ustupiti mesto firmama iz of šor zone, domaćim političarima i tajkunima. Oni će se finansirati iz budžeta a ko će i koliko dobiti para odlučivaće medijski eksperti okupljeni oko medijske koalicije. I svi će biti srećni i presrećni…

Upravo na ovom „nivou “ odvijala se dvodnevna rasprava u parlamentu Srbije između ministra kulture i informisanja i medijskih „stručnjaka“ bivše i sadašnje najjače partije. U senci njihovih površnih i besmislenih replika ostala su argumentovana izlaganja narodnih poslanika koji su zahtevali da se izmenom Zakona o javnom informisanju i medijima omogući osnivanje regionalnih javnih servisa, na način na koji oni funkcionišu u državama Evropske unije ali i u zemljama u okruženju. Da se zbog svoje specifičnosti sačuvaju lokalne i regionalne radio televizije, čiji opstanak je od velikog značaja u nacionalno mešovitim (i politički osetljivim) sredinama, da opstanu Tanjug i, što je poseban državni i nacionalni interes, Međunarodni radio Srbija.

Činjenica da nijedan od predloženih amandmana nije usvojen pokazuje da je namera predlagača (Vlade Srbije) bila da se rok za završetak privatizacije medija (31. juni) pomeri (najkasnije) do 31. oktobra, da se nesposobnost Ministarstva kulture i informisanja za neobavljen posao pripiše medijima, lokalnoj samoupravi i Agenciji za privatizaciju.

Činjenica da nijedan od predloženih amandmana nije usvojen pokazuje da je namera predlagača (Vlade Srbije) bila da se rok za završetak privatizacije medija (31. juni) pomeri (najkasnije) do 31. oktobra, da se nesposobnost Ministarstva kulture i informisanja za neobavljen posao pripiše medijima, lokalnoj samoupravi i Agenciji za privatizaciju.

Ministar Ivan Tasovac još jednom je ponovio da će privatizacija biti završena u skladu sa medijskim zakonima i da greše svi koji veruju u čuda. Da li su, opet nije objasnio, u zabludi oni koji veruju u Ustav. Najviši pravni akt države u članu 50 precizira da svako u Srbiji može da osnuje medij. Zakon o javnom informisanju i medijima uskratio je u članu 32, stav 4 to pravo lokalnoj samoupravi i državi (posredno i neposredno).

Sindikat novinara Srbije (SINOS) i Profesionalno udruženje novinara Srbije (PROUNS) podneli su septembra prošle godine Ustavnom sudu inicijativu za utvrđivanje ustavnosti Zakona a u novembru i Inicijativu za donošenje privremene mere o nesprovođenju Zakona dok se Sud ne izjasni. Predsednici Ustavnog suda 26. juna podnet je zahtev da primi delegaciju SINOS-a i PROUNS-a kako bi joj objasnili koliko je važno da se Sud oglasi i reši ovaj medijski haos. Tim pre što je Ustavni sud Srbije Odlukom od 18. aprila 2012. godine odbacio Inicijativu Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i doneo Odluku da lokalne samouprave mogu da budu osnivači medija.

Šta se od tada promenilo i ko je odlučio da se napiše Zakon suprotan Ustavu? Sve je precizno dogovoreno na sastanku u Aranđelovcu oktobra 2012. godine koji su organizovali Ministarstvo kulture i informisanja i OEBS. Na skup su pozvane samo medijske asocijacije i organizacije koji su zagovarale potpuni izlazak države iz medija: Asocijacija medija (poslovno udruženje štampanih medija i novinskih agencija) i medijska koalicija (Udruženje novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, ANEM i Lokal pres). Pisanje zakona i javna rasprava bili su samo farsa a na to su ukazali i pojedini članovi radne grupe za pisanje zakona priznavši da su delovi teksta menjani van zvaničnih sastanaka. Tada prvi čovek ANEM-a danas je državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja a Srbija će, pored Makedonije, biti jedina zemlja u regionu u kojoj neće biti pluralizma vlasništva i gde će (osim dva javna servisa) postojati samo privatni mediji u kojima gazde, između ostalog, ne dozvoljavaju sindikalno organizovanje.

Pisanje zakona i javna rasprava bili su samo farsa a na to su ukazali i pojedini članovi radne grupe za pisanje zakona priznavši da su delovi teksta menjani van zvaničnih sastanaka.

O značaju postojanja lokalnih i regionalnih javnih servisa govorilo se i na prošlonedeljnom međunarodnom stručnom skupu u Bijelom Polju, kojem su prisustvovali i predstavnici UNS-a i NUNS-a, udruženja koja se „kod kuće“ agresivno zalažu za izlazak države iz medija, što će značiti otkaz za više od 2.000 medijskih radnika.

Za kolege koje rade u medijima čiji je osnivač lokalna samouprava ili (neposredno i posredno) država, objavljivanje javnog poziva Agencije za privatizaciju znači poslednju fazu agonije kroz koju prolaze gotovo tri godine. Tamo gde je procenila da kroz privatizaciju neće moći da dobije medije, vlast je posegla čak za likvidacijom, kao što je slučaj RTV Ćuprija. Ili ide na besplatnu podelu akcija koje će malo ko moći da dobije.

Ko još nije shvatio smisao „medijske reforme“? Zakon je legalizovao prikrivene vlasnike u medijima i sve ono protiv čega se žestoko i, nažalost, uzaludno borila pokojna Verica Barać. Njen Izveštaj o pritiscima i korupciji u medijima nije htela da razmatra nijedna od poslednje tri vlade.

Novi vlasnici medija štitiće svoje a ne interese javnosti i za to će kroz projektno finansiranje dobijati pare svih građana Srbije. Novac će im deliti konkursne komisije u kojima će, prema slovu zakona, moći da učestvuju samo oni koje odredi medijska koalicija! Kako će to izgledati, videli smo nedavno na primeru raspodele sredstava po projektu Ministarstva kulture i informisanja, kada su napunili svoje i džepove svojih političkih partnera.

Gde je tu sloboda medija? Nema je. Sve će biti pod (njihovom) kontrolom.

Autorka je predsednica Sindikata novinara Srbije