Vaše pravo da znate sve o uspesima srpske vlade

Državna televizija bila je pod kontrolom politike i ranije i kasnije, ali nikada Dnevnik RTS nije tako jako podsećao na sebe iz devedesetih kao ovih dana. U Dnevniku 2, koji smo analizirali, problematični događaji se nisu pominjali, Vučić se pojavio tri puta, a prve domaće vesti u kojima glavni junak nije neko iz Vlade – bile su one iz kulture

 

Ko se seća devedesetih godina prošlog veka i vladavine Slobodana Miloševića, sigurno pamti da smo Radio-televiziju Srbije u to vreme zvali „TV Bastilja“. Državna televizija je zaslužila nadimak po znamenitoj francuskoj tamnici, jer je godinama u svojim informativnim emisijama prikazivala sliku stvarnosti koja sa onim što su građani sami mogli da vide na ulicama nije imala gotovo nikakvih dodirnih tačaka. Zato je, po uverenju tadašnjih opozicionara a kasnijih vlastodržaca, rušenje te institucije bilo nužno za pobedu demokratije, kao u slučaju njene francuske imenjakinje.

Državna televizija je bila pod kontrolom politike i ranije i kasnije, kad je već postala „javni radiodifuzni servis“, ali nikada nije tako jako podsećala na sebe iz devedesetih kao ovih dana.

Dovoljno je pažljivo pogledati samo jedno izdanje centralne informativne emisije RTS-a – Dnevnika 2, na primer od petka, 27. marta ove godine, pa da se zaključi da je reč o javljanju iz nekog paralelnog univerzuma.

Dnevnik je počeo izveštajem o poseti Beogradu Federike Mogerini, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku. Protokolarna vest, kao i poseta, ali da li je najvažnija? Ni Mogerinijeva ni Vučić nisu rekli ništa što bi zavređivalo da bude vest. Kosovo, Kosovo i sve ostalo što smo čuli nebrojeno puta (evropski put Srbije, bla, bla…).

Jedino jogunjenje predsednika Nikolića, izraženo u zasebnom saopštenju, donekle je interesantno, ali i to smo čuli već nekoliko desetina puta. Čak je i iz onoga što je on rekao visokoj predstavnici EU moglo da se izdvoji nešto zanimljivije, na primer – njegovo jadanje da mediji ne izveštavaju dovoljno o uspesima srpske vlade.

Možda odmah treba pobrojati nekoliko događaja istog dana u Srbiji o kojima se u Dnevniku nije mogla čuti ni reč:

– u Zrenjaninu su protestovali bivši radnici „Jugoremedije“,

– u Novom Sadu otpušteni radnici komunalnog preduzeća „Informatika“,

– u Nišu protestovali radnici, takođe komunalnog preduzeća „Gorica“, koji od novembra nisu primili platu,

– u Somboru će 30 porodica ostati bez krova nad glavom zbog duga za grejanje,

– u Nišu se oko 20.000 stanara stotinak zgrada peticijom pobunilo protiv neizdrživih računa za grejanje i postavilo neke zahteve gradskoj toplani,

– na društvenim mrežama se pojavio snimak kako komunalna policija tretira jednog srednjoškolskog profesora kao najgoreg kriminalca jer je odbio da pokaže kartu (koju je imao) pošto zbog kontrole karata koja se obavlja tako što se autobus zaustavlja nasred druma, već danima kasni na posao.

Svaka od ovih vesti zaslužila je mesto u dnevnom novinarskom izveštaju o dešavanjima u Srbiji, svakako više od gomile vesti ni o čemu, koje su to mesto dobile, kao što ćemo kasnije videti. Mnoge od njih su mogle da otvore Dnevnik, na primer ona u kojoj bi se pomenula nevolja 20.000 Nišlija, ili beskućništvo koje preti porodicama u Somboru.

Kako bilo, sledeća vest u Dnevniku govorila je o susretu predstavnice OEBS-a za slobodu medija Dunje Mijatović i premijera Aleksandra Vučića, koji je bio posvećen slobodi medija, „Cilj Vlade je da podigne slobodu medija na nivo Zapadne Evrope“, citiran je Vučić, dok je od onoga što je rekla Dunja Mijatović izdvojeno da Srbija može da bude primer zemljama regiona. Ništa od podsećanja na ranije optužbe Mijatovićeve na račun srpske vlade baš o ovom pitanju.

Ako mislite da je tu kraj profesionalnih problema novinara RTS-a zato što je počeo blok vesti iz sveta, grdno se varate, jer posle toga opet dolaze vesti iz zemlje

Posle priloga o polaganju venaca na spomenik radnicima RTS-a stradalim u bombardovanju, tema su bili pokrajinski izbori. Kada će se održati? SNS hoće što pre, DS bi što kasnije da siđe sa pokrajinske vlasti. Korektno odabrani sagovornici iz gotovo svih partija zastupljenih u Skupštini Vojvodine. Problem je u onome što je novinarka pričala između i posle sagovornika. Ona je, naime, nekako zaključila da izborna godina (dakle vreme u kojem se mogu održati redovni izbori) počinje 12 meseci pre isteka mandata sadašnjeg saziva Pokrajinske skupštine, dakle – za nešto više od mesec dana, iako se tako nešto nije usudio da ustvrdi ni Igor Mirović iz Srpske napredne stranke, jedine kojoj bi ovakvo tumačenje odgovaralo. Ostali sagovornici, koji su se o ovom pitanju izjasnili, rekli su nešto sasvim drugo, ali niko nije tvrdio da bi održavanje izbora pre jeseni bilo po zakonu.

Uz to je novinarka, namerno ili ne, stvorila utisak da je i Demokratska stranka prećutno pristala na prerano održavanje izbora, jer za mesec dana praktično kreće u kampanju.

Dokaz? DS je, kao i SNS, za mesec dana zakazala miting, rekla je novinarka. Samo je propustila da ukaže na sitnicu da će se krajem aprila miting SNS održati u Novom Sadu, a miting DS u Beogradu. Kako se mitingom u Beogradu počinje kampanja za izbore u Vojvodini, baš bi bilo zanimljivo čuti.

Usledio je korektan prilog o izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, zatim izveštaj o obećanjima, najavama i nadanjima proisteklim iz upravo donete strategije Vlade za razvoj malih i srednjih preduzeća, a onda priča o ubrzavanju izdavanja građevinskih dozvola, začinjena najavom ministarke građevina Zorane Mihajlović da će zalaganjem njenog ministarstva IKEA konačno dobiti građevinske dozvole za objekte koje namerava da zida u Srbiji. Niko nije pitao da li je normalno da baš svaku pojedinačnu dozvolu mora da rešava Ministarstvo, ali ne budimo sitničavi.

Poslednjih nekoliko minuta Dnevnika bilo je u redu. Vremenska prognoza da će vikend biti hladan i kišovit, u subotu ujutru izgleda tačno

Zatim vest o ispumpavanju vode iz kopa Tamnava. Ne, nije ono o čemu je pisao BIRN, nego neobavezna poseta izvršiocima radova koji pričaju o napretku i planovima i projekcijama kada će se nakaniti da to završe (ni pomena o tome da je probijen rok za završetak ovih radova, naravno).

Posle punih 20 minuta Dnevnika na red dolaze događaji u Kostolcu. Znate, to je onaj grad u Srbiji gde su nezadovoljni radnici četiri preduzeća izdvojena iz EPS-a četiri dana držali ceo grad pod blokadom. Uz minimalno objašnjenje (istini za volju, bio je duži prilog o tome pre dva dana, ko vam je kriv kad ne gledate Dnevnik redovno), tek toliko da vest ne bude sasvim besmislena, objavljeno je kako je ministar energetike Aleksandar Antić posetio grad i uspeo da okonča blokadu. Bez objašnjenja šta je tačno problem, bez slika blokade, bez reči ijednog radnika ili sindikalca. Sve zajedno – 45 sekundi.

A onda Vučić (tek treći put) sa finskim privrednicima, zainteresovanim za učešće u izgradnji i opremanju Beograda na vodi. Znate, to je ona maketa… A da, čim čitate ovaj tekst, znači da se ne obaveštavate isključivo iz informativnih emisija RTS-a, pa ne moramo da objašnjavamo.

Ako mislite da je tu kraj profesionalnih problema novinara RTS-a zato što je počeo blok vesti iz sveta, grdno se varate, jer posle toga opet dolaze vesti iz zemlje. Naime, vlada u senci DS održala je pres konferenciju i RTS je to zabeležio. Ministar privrede u senci iznese neke kritike i predloge (25 sekundi), a onda SNS odgovara saopštenjem (25 sekundi) u kojem nema nijednog kontraargumenta, već samo pljuvačine po osnovu „Pradinih“ cipela od 400 evra koje nose „novopečeni levičari iz DS“.

Čime je ovaj odgovor zaslužio da se nađe u Dnevniku 2, nije jasno, osim po tome što se saopštenje moglo skratiti tako da zauzme tačno 25 sekundi. Važna je ravnoteža.

A po kom osnovu je cela ova za život građana Srbije potpuno nevažna epizoda zaslužila mesto pre štrajka prosvetnih radnika, to je tek enigma. Sindikat radnika u prosveti (manji od dva sindikata koji su još u štrajku) saopštio je da je odluku o radikalizaciji štrajka (u prevodu na srpski, potpuna obustava nastave) odložio do iza prolećnog raspusta, to jest do 15. aprila, a na to je zalepljeno saopštenje Ministarstva prosvete da sada sve škole rade, samo su u nekim školama časovi skraćeni. Rekao bi neupućeni gledalac – stvari se smiruju.

Međutim, slika bi se drastično promenila kada bi gledalac znao za vest objavljenu na sajtu istog tog RTS-a istog dana na istu temu. Tamo, naime, piše da je Unija sindikata prosvetnih radnika (najbrojnijeg sindikata prosvetara) dala rok ministru Verbiću da „vrati otete plate“ do 5. aprila, a to je kraj sledeće nedelje, inače će školska godina za više stotina učenika „zaista propasti“. Jeste da su i na sajtu isfrizirali pismo Unije Verbiću (pismo je inače daleko oštrije nego što je preneto, mada nema živopisnog rečnika kao u saopštenju SNS o vladi u senci), ali ga bar nisu sakrili kao urednici TV Dnevnika. I na sajtu su, doduše, sakrili da se Unija juče obratila i premijeru Vučiću, jer im je Verbić rekao da on nije adresa za rešavanje njihovih problema.

Posle ide lep prilog o 34 moderna vozila koja je Zlatibor Lončar kupio službama hitne pomoći. Odnosno, iz priloga izgleda kao da ih je ministar zdravlja kupio iz svog džepa.

Međutim, nema priloga o događaju iz Kliničkog centra u Nišu, o kojem su u petak brujale društvene mreže. Čovek iz Niša je, naime, snimio mobilnim telefonom kako doktorka izbacuje iz ordinacije njega i njegovu teško bolesnu majku, koja očigledno u tom trenutku trpi velike bolove, zato što se nesrećnik drznuo da se pobuni jer su kao hitan slučaj čekali 40 minuta da doktorka popije kafu. Doktorka je pozvala obezbeđenje i odbila da mladiću vrati dokumenta njegove majke.

Posle ide lep prilog o 34 moderna vozila koja je Zlatibor Lončar kupio službama hitne pomoći. Odnosno, iz priloga izgleda kao da ih je ministar zdravlja kupio iz svog džepa

A da, pomenuto je u dnevničkom prilogu i da je ministar Lončar na svečanoj primopredaji vozila govorio o izmeni Zakona o imunizaciji, ali nisu smatrali za potrebno, kao neki drugi mediji koji nemaju slogan „Vaše pravo da znate sve“, da objasne da to znači da roditelji ubuduće neće imati pravo da odbiju vakcinaciju deteta.

Sledeći izveštaj, o problemima pacijenata obolelih od hepatitisa, možda je bio u redu, ali ga pisac ovog tekst nije razumeo. Objašnjeno je da nema lekova ni testova za ovu bolest, ali je Ministarstvo zdravlja počelo da rešava ove probleme: zasad je oformilo radnu grupu. Informacije o tome da li će i kada stići lekovi i testovi, u ovom prilogu nema, po svemu sudeći zato što to pitanje nije ni postavljeno.

A onda je na red došla prva vest – ne računajući one iz sveta – u kojoj glavna ličnost nije bio neko iz Vlade, ili bar informativna služba vladajuće stranke. Naravno, reč je o vesti iz kulture, i to baš o dodeli nagrade „Miloš Žutić“ glumcu Nebojši Dugaliću za ulogu u komadu „Izdaja“ Harolda Pintera. Obaška što je to vest od pre 10 dana, juče je bio Svetski dan pozorišta, a prilog se verovatno vukao danima jer za njega nije bilo mesta, pa se zgodno potrefilo.

Autorka priloga je Pinterov tekst opisala kao „dramu o prikrivanju drame“. Zanimljivo, s obzirom na to da glumačka nagrada za ulogu u takvom komadu nije iskorišćena kao povod da se gledaoci obaveste da je Dugalić pre neki dan najavio da će sa porodicom napustiti Srbiju. Po svemu sudeći, iz socijalnih razloga. To je u ovom prilogu prikriveno.

Poslednjih nekoliko minuta Dnevnika bilo je u redu. Vremenska prognoza da će vikend biti hladan i kišovit, u subotu ujutru izgleda tačno.